Milan Marković – Mixawelle svojim talentom izaziva uzdahe a produkt njegovog talenta su crtežima ukrašene ulice našeg Negotina. Njegova satisfakcija se ogleda u tome kada prolaznici zastanu i prokomentarišu njegovo delo. On ne živi od svoje umetnosti ali živi za umetnost.

Sigurno ste se upitali ko to „šara“ po trotoarima i zidovima na ulicama vašeg grada? Krenuli na posao i videli novitete po zidovima i trotoarima koji su osvanuli sa novim danom... Zanimljivo?!? Ali kako je to baš preko noći nastalo i ko je ta osoba koja je svojim crtežima ukrasila moj grad?

„Street art-om aktivno počinjem da se bavim krajem 2011. godine. Nikada pre toga nisam ni razmišljao da krenem sa crtežima po raznim predmetima, ulicama, zidovima i zgradama. Jednostavno samo se dogodilo, talenat je isplivao na videlo nakon, slobodno mogu reći, operacije slepog creva.“ – počinje priču za ES portal, Mixawelle. 

Naizgled beznadežna operacija slepog creva, pretvorila se u pravi pakao za ovog momka. Nekoliko dana je trpio bolove u stomaku, misleći da je u pitanju neka prehlada, a ispostavilo se da je došlo do naprsnuća slepog creva. 

„I pored ogromnih bolova u stomaku nisam želeo da se javim lekaru, što me je moglo koštati i života. Bio sam neozbiljan i ništa mi nije bilo važno sem dobrog provoda i zezanja. I pored jakih bolova i visoke temperature nije mi palo na pamet o čemu je reč. Tek pod pritiskom rođenog brata odlazim u Hitnu službu u Novom Sadu. Hitno sam bio i prebačen u operacionu salu. Nije više smelo da se čeka. Bratu sam rekao: Samo ovo da preživim i menjam život iz korena.“ – nastavlja priču Mixawelle. 

Tako je i bilo. Put od momka koji je živeo za žurke i mladalačke ludorije do osobe sa značajno drugačijim pogledom na život.

„Nakon uspešne operacije, postajem vegan što znači da izbacujem iz ishrane sve što je životinjskog porekla. Počinjem da se hranim isključivo žitaricama i totalno prestajem sa konzumiranjem alkohola, sa čime sam znao i da preteram. Odlazim u Švajcarsku na tromesečni boravak kod sestre i tada počinjem da razmišljam o ovoj umetnosti. Glavni krivac za moje današnje bavljenje street art-om je priroda i sve ostale lepote ove divne zemlje Švajcarske. Mogu slobodno reći da je moj boravak u Švajcarskoj, ujedno i moje vaskrsenja. Ponovo sam bio rođen, a rodio se i talenat za crtanje.“ – iskreno će Mixawelle.

Ovaj umetnik iz Negotina boravio je i u drugim gradovima ne bi li crtao „po svemu i svačemu“ i tako ukrašavao skverove, ulice, zidove... Onda se vratio u Negotin gde želi da svojim talentom da doprinos ulepšavanju grada i počeo je...

„Ne vidim ništa loše u street art-u. Nailazimo na nerazumevanje ljudi, ali pre svega mislim da je reč o neznanju i nedovoljnom informisanju o ovoj umetnosti ljudi sa ovih prostora. U Evropi i svetu street art je umetnost koja je i dobro plaćena. Ljudi prosto plate da im neko ukrasi ulicu crtežima, ali u Srbiji to još uvek nije dovoljno razvijeno, samim tim ljudi misle da je to odraz bunta ili ne znam ni ja više čega. Mene ovo opušta i jednostavno volim da nekoga učinim srećnim, da u nekome izazovem bilo kakav vid emocije. Kada neko zastane i pogleda moj rad, a onda i prokomentariše, to je za mene satisfakcija, to je ono zbog čega radim ovo!“

ES: Dakle, i street art je umetnost koja je kod nas neprofitabilna. Ali sav taj pribor košta? Da li se to tebi isplati?

„Materijalno ne, ali emocionalno sam ispunjen kada mi dan prođe stvarajući neku sliku, neki pejzaž i neki profil. Street art i jeste umetnost, a generalno umetnost kod nas i nije na ceni tako da tu nema ničeg novog.“

ES: Vratimo se na pribor i tehnike crtanja. Šta ti je zapravo neophodno za dobar crtež?

„Da malo razjasnim neke stvari vezane za Street art. Kao što sam naziv kaže, reč je o umetničkom ispoljavanju na ulici, odnosno po ulicama, zidovima, platoima i svemu onome što je vezano za jedno naseljeno mesto. Svoje crteže uglavnom radim grafičkim priborom, zatim grafitnim olovkama, pastelama, ugljem, kredama... Crtam na platnu i papiru, zidovima, trotoarima... Street art je veoma kompleksan i univerzalan, zato ga i volim.“ 

ES: Da li imaš u planu neku izložbu?

„Imao sam jedu izložbu sa bivšom devojkom, koja je takođe umetnica. Uglavnom je to bila manja izložba u jednoj omanjoj galeriji ali planiram da svoje radove prikažem i javnosti u Negotinu. Čekam da se „otvori“ neka tema koja će biti inspiracija jedne dobre izložbe. Imam u planu, ali potrebno je malo vremena. Sačekajmo, biće i toga.“ 

Zanimljiva životna priča ovog umetnika se nastavlja. Više nije vegan, ali kako kaže nije ni gurman. Ne uživa u opijanju alkohola i u dugim žurkama do ranih jutarnjih sati. Svoje vreme ispunjuje crtajući a ne tako retko zore dočekuje sa pastelama u ruci. Mixawelle sada okuplja zainteresovane mladiće i ne libi se da im ustupi mesto za njihovu kreaciju i njihov crtež. On im pomaže i on ih usmerava... On im pokazuje na svom primeru da za umetnost nikada nije kasno, ali i to, da pogled na život nije neophodno promeniti samo kada ti život visi o koncu... Život je jedan, a boravak na ulici tokom noći može biti od velike koristi kada vešto barataš pastelama i ukrašavaš svoj grad.

Pogledajte galeriju:

• < Prethodna
• Sledeća >