Predstavljamo vam Miloja Bankovića, jednog od uglednijih ekonomista na području Istočne Srbije. Može se reći da je jedan od pionira privatnog preduzetništva u opštini Negotin. Vlasnik je Agencije "Banković", a u novom skupštinskom sazivu opštine Negotin, od maja ove godine, u opštinskoj Vladi, kao većnik je zadužen za resor investicija. U trenutku kada se u Srbiji događaju mnoge promene, koje su prema predlagačima tzv. reformskih paketa, veoma bitne za oporavak zemlje, od sagovornika naših novina, tražili smo odgovore koji bi nam pomogli da odredimo Negotin u svetlu svega onoga što u ekonomskom smislu, definiše Srbiju danas.

U opštini Negotin, jednoj od bogatijih po resursima koji nisu najbolje iskorišćeni, uslovi za poslovanje su i dalje - daleko od idealnih. Potrošene su godine zaklinjanja u razvojne strategije, ali je očigledno da opštinu na istoku Srbije i dalje mnogo toga deli od perspektive kojoj teži. Jedan od mnogozagovaranih potencijala za investiranje, a samim tim i razvoj opštine, jeste kapital, kako naših ljudi na radu u inostranstvu, tako i stranih donatora. Međutim, nije bilo slučajeva većih investicionih ulaganja, čak ni poslednjih godina, koje definišu povoljniji odnosi sa susedima u Evropi. U razgovoru za East Side, Miloje Banaković, diplomirani ekonomista iz Negotina, navodi tek neke od razloga.

"Infrastrukturni uslovi za poslovanje u opštini Negotin nisu najbolji. Pre svega zbog lokacijske udaljenosti od glavnih transportnih komunikacija, samim tim i od većih gradova kao centara snabdevanja inputima i potrošnje, odnosno, plasmana dobara. Jedina bliska i značajna komunikacija, rečna Dunavom, je neiskorišćena, a lokalna infrastruktura, pre svega putevi, železnica i napon električne struje, u veoma lošem stanju. Zbog svega toga, opravdani su strahovi potencijalnih investitora u ovdašnje resurse zbog visokih troškova transporta koji su u uslovima kakvi jesu, sasvim izvesni. Opština Negotin ima, nažalost, i sve manji broj stanovnika, a samim tim i malo lokalno tržište. Ovaj kraj je 1981. godine imao 65.000 stanovnika, a prema poslednjem popisu, 2011, 36 879 stanovnika, ne računajući 12 427 lica iseljenih u zemlje EU i sveta. U negotinskoj opštini preovlađuje staračko stanovništvo sa niskim platežnim mogućnostima, broj nezaposlenih je veliki. Oko 2 500 ljudi je u stalnoj potrazi za poslom, a od toga više od polovine njih je bez ikakvih stručnih kvalifikacija. Veliki procenat nezaposlenih čine mladi.
To je slika Negotina danas. U takvim uslovima, Opština sa svojom pravno poreskom regulativom, nastoji da pomogne u meri u kojoj može, ali je činjenica da nema značajnih ingerencija u kreiranju poslovnog okruženja. Poslednjih godina kroz mere aktivne politike zapošljavanja za novozaposlenog radnika opština daje 150 000 dinara bespovratno, a za novootvoren privredni subjekt , 200 000 dinara bespovratno. Ukinuta je i opštinska taksa na firme, sem za subjekte sa godišnjim prometom preko 50 miliona dinara, ali je ona mala. Cena građevinskog zemljišta u industrijskoj zoni je 1.00 dinara po metru kvadratnom. S druge strane Opština određuje osnovicu za porez na imovinu, koja je neprimereno visoka. Opština nema valjan servis za informisanje i privlačenje investitora, a posle svih promena poslednjih godina, osetno je zatišje u radu nekada veoma aktivnog Udruženja preduzetnika", kaže za Istočnu stranu Miloje Banković.

Već smo naveli da je pravno poreska regulativa, skoro u celosti u ingerenciji Republike. Koje elemente izdvajate kao najvažnije za potencijalne investitore?

"Pojednostavljen je sistem osnivanja preduzetničkih radnji i preduzeća i omogućena elektronska komunikacija sa Poreskom upravom i Registrom socijalnog osiguranja. Porez na dodatu vrednost se obračunava po stopama 20% i 10%. Porez na dobit preduzetnika je 10%, a na dobit preduzeća 15%. I porez na dividende je 15 %. Na prenos apsolutnih prava 2,5 %, na imovinu 0,4 %. Porezi i doprinosi na neto zarade i druga primanja su od 58 – 62 %.
Za novozaposlene radnike država vraća 65 % plaćenih poreza i doprinosa na zarade. Međutim, ima i elemenata koji ukazuju da regulativa nije do kraja reformisana. Tu pre svega mislim na inspekcijske organe, koji istovremeno mogu i da tuže i da sude i na njihovo neujednačeno postupanje. Kod nas žalba ne zadržava izvršenje akata inspekcijskih organa, a imamo komplikovan i nepotrebno razgranat računovodstveni sistem. I konačno, svi propisi u RS se odnose isključivo na registrovane privredne subjekte. U Srbiji ne postoji sistemski Zakon protivu nelegalnog rada i rad na crno je raširen što proizvodi nelojalnu konkurenciju."

Problem nezaposlenosti je jedan od vodećih u celoj zemlji, u Negotinu, takođe. Vi kažete da se on generalno može sagledati i iz jednog drugog ugla?

"Da, s obzirom da veliki segment naše privrede čine preduzetničke radnje, mikro i mala preduzeća i da je najveći broj zaposlenih upravo u ovom segmentu naše privrede. Preduzetničkim radnjama rukovode sami preduzetnici, a malim i srednjim preduzećima, u najvećem broju slučajeva, sami vlasnici preduzeća. Svi napori države i njenih institucija, ministarstava, NSZ i lokalnih samouprava su usmereni na otvaranje novih radnih mesta, u cilju povećanja zaposlenosti, odnosno smanjenja nezaposlenosti. U tom smislu se čine veliki napori i troše ogromna novčana sredstva na nezaposlene u smislu edukacije, prekvalifikacije, pisanja CV, aktivnog traženja posla i drugih aktivnosti, što je sasvim u redu. Kao rezultat toga posedujemo sve podatke o nezaposlenima: po starosnoj dobi, polu, stručnoj spremi, nacionalnosti, teritoriji, kvalifikacijama i tako dalje, ali su oni i dalje nezaposleni."

Da odgovorimo i na pitanje: zašto nema rezultata?

"Zapošljavanje odnosno otvaranje novih radnih mesta u opštini Negotin je moguće samo kod naših preduzetnika, poslodavaca i to samo pod uslovom da oni šire svoje poslovanje. Širenje poslovanja je, pak, moguće samo ukoliko imate rastući trend uspešnih poslovnih aktivnosti. Sve to upućuje na novo pitanje: Kakva je, zapravo, situacija na strani poslodavaca ? Kod nas u Srbiji ne postoji nijedan registar poslodavaca u smislu: stručne spreme, kvalifikacija,starosne strukture, edukacije, tako da uopšte i ne znamo ko su zapravo naši poslodavci. U Srbiji se, apsolutno, nijedna institucija ne bavi edukacijom poslodavaca i unapređenjem njihovih znanja i veština u smislu rukovođenja svojim firmama, a radi uspeha u poslovanju. Činjenica je da je nivo stručnog obrazovanja i znanja naših preduzetnika i vlasnika preduzeća (poslodavaca) daleko od zadovoljavajućeg nivoa i u svom poslovanju se u velikoj meri oslanjaju na svoje računovođe", objašnjava Miloje Banković.

Ko su računovođe i ko može biti računovođa u Srbiji?

"U dragoj nam zemlji Srbiji računovođa može biti bilo ko, odnosno, ko god hoće i kome se god prohte, s obzirom da je važećim Zakonom o računovodstvu dozvoljeno da računovođa može biti i NKV osoba i da ista ta NKV osoba može osnovati Agenciju za pružanje računovodstvenih i poreskih usluga. U Srbiji, inače, oko 8 000 takvih agencija pružaju usluge našim preduzetnicima i preduzećima. Zvuči neverovatno ali je tako. U Srbiji nažalost imamo kombinaciju: nestručan preduzetnik plus nepismen računovođa. Ona, naravno, nije dobra i ukazuje da su nama danas u Srbiji potrebni pismeni kadrovi. Dakle, nedostaju nam najviše znanje i ljudski resursi."

Da li ste i posle svega što ste naveli kao probleme, optimista? Može li se očekivati značajniji pomak sa veome loše pozicije u kojoj se nalazimo?

"Opština Negotin ima nekoliko neiskorišćenih, a veoma povoljnih okolnosti. Cena građevinskog zemljišta u industrijskoj zoni je 1,00 Rsd/m2. Naša potencijalno perspektivna komunikacija je Dunav. Mislim da bi ulaganja trebalo usmeriti u turizam, poljoprivredu i stočarstvo. Naravno, naš najveći potencijal je dijaspora, jer ima para ali i znanja kako se danas vodi biznis na zapadu", zaključio je Miloje Banković.

• < Prethodna