Na jubilarnim 50. Mokranjčevim danima objavljena je i promovisana knjiga "Mokranjčeva kuća u Negotinu" koja je rezultat zajedničke saradnje Muzeja Krajine i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu - Katedra za istoriju umetnosti, pod rukovodstvom prof. dr Nenada Makuljevića. Među autorima je i Emila Petrović, a publikacija je nadahnuta člankom "Muzej i muzejska postavka posvećena Stevanu Stojanoviću Mokranjcu". U petak 25. septembra u Muzeju Krajine, uz prisustvo brojnih posetilaca, predstavljena je knjiga "Stari negotinski zanati" autorke Emile Petrović, višeg kustosa etnologa-antropologa Muzeja Krajine, u izdanju te negotinske ustanove kulture. Delo je privuklo pažnju čitave kulturne javnosti. Sve ovo je povod za naš razgovor sa autorkom.

ES: Šta vas je inspirisalo da pokrenete ovaj projekat?

"U cilju zaštite materijalne i nematerijalne kulturne baštine, a povodom Dana evropske baštine (25. septembar), predstavila sam knjigu, priredila izložbu i održala prigodno predavanje o starim zanatima. Na izložbi, pored zanatskih proizvoda, izložen je i alat, kao i majstorska pisma, koja predstavljaju garanciju savladanih veština i znanja potrebnih za izradu nekog zanatskog proizvoda.

Zanatlije ćurčijskog, opančarskog, grnčarskog, liciderskog, krojačkog, konopčarskog, kazandžijskog, pinterskog, kožuharskog zanata trudile su se da zanatski proizvod pored funkcionalne ima i estetsku stranu.

Neki zanatski proizvodi imaju i kultni karakter, npr. sveće, liciderski kolači, krčazi i drugi, koji se koriste u posmrtnom kultu.

U XVIII, XIX i do 70-ih godina XX veka, Negotin je bio trgovački centar Istočne Srbije. Vremenom su zanati nestajali, tako da danas u Negotinu ne postoji nijedan zanatlija koji se bavi starim zanatima. Ova izložba, knjiga i predavanja predstavljaju dobru priliku da se podsetimo starih veština i znanja."

ES: U čemu se ogleda važnost zanata?

"Zanati su važna privredna kategorija. Postojanje velikog broja zanata i zanatlija govori o privrednom razvoju nekog kraja. Negotin je u prošlosti bio važan zanatski centar, u kome su mogli da se nabave mnogi zanatski proizvodi."

ES: Čini se da danas zaboravljamo na važnost učenja zanata. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

"Da bi se naučio neki zanat potrebno je vreme, koje je podrazumevalo ovladavanje veštinama i znanjima za izradu nekog zanatskog proizvoda. U knjizi "Stari negotinski zanati" opisala sam taj process učenja. U Negotinu ne postoje stari zanati, ali postoji muzejska postavka koja govori o njima; postoje i udruženja u gradu, čiji članovi uče stare zanate, npr. tkanje, vez, pletenje, izradu grnčarije i slično. Mišljenja sam da treba što više promovisati stare veštine i znanja kroz predavanja po školama."

ES: Pominjete posmrtni kult. U mnogim ritualima vezanim za ovaj kult prisutna su deca.

"Na prostoru Negotinske Krajine izražen je posmrtni kult. Kako se mi odnosimo prema precima, tako će se i naši potomci odnositi prema nama. Zato su deca prisutna u skoro svim običajima, jer su ona nastavljači porodičnog kulta. U ovom kulturnom kontekstu, postignuta je edukacija i nju karakteriše životnost."

ES: Da li je edukativni karakter pokazala i Vaša izložba?

"Među posetiocima ove muzejske izložbe najviše je bilo đaka (osnovaca, gimnazijalaca), tako da je edukativni cilj postignut. Edukativnu ulogu postižem kroz svakodnevni rad u Muzeju i na terenu, radeći sa studentima i posetiocima Muzeja, koje interesuju kulturološki obrasci Negotinske Krajine."

ES: Kako se pravi muzejska zbirka, poput ove koju smo danas imali prilike da vidimo?

"Negotin i Negotinska Krajina imaju veoma bogatu kulturno-istorijsku prošlost. Deo te prošlosti možete videti u muzejskim postavkama (od početaka života na ovim prostorima, kroz različite epohe sve do prve polovine dvadesetog veka). Muzejske postavke su nastale iz muzejskih zbirki. Zbirke su se godinama uvećavale, na njima je sistematski radio stručni kadar Muzeja.

Muzealije koje čine muzejsku zbirku su predmeti koji su otkupljeni ili poklonjeni Muzeju. Muzeološka nauka propisuje način čuvanja, promovisanja i izlaganja muzeološkog materijala. U knjizi "Vodič kroz etnološku zbirku Muzeja Krajine" objasnila sam razvoj etnološkog odeljenja i podelu etnološke zbirke, stalne etnološke postavke i njihovu koncepciju koja podrazumeva plan i raspored izlaganja. Knjiga je rezultat dugogodišnjeg istraživačkog rada, njenu izradu je finansiralo Ministarstvo kulture. Ovaj projekat govori i o specifičnom kontekstu, u kome se našla naša nauka i o novim vrednostima, koje omogućuju da se kultura shvata kao sistem međusobno strukturno povezanih značenja, bez obzira na materijalnost njihove pojave."

ES: Kako je muzej, odnosno njegovo edukativno i socijalno angažovanje prihvaćeno u lokalnoj sredini?

"Muzej Krajine u Negotinu je ustanova zaštite, koji kroz svoje zbirke u tri muzejska objekta (Muzej Krajine, muzej Hajduk Veljka i rodna kuća Stevana Stojanovića Mokranjca) tumači kulturni identitet određenih društvenih grupa i predstavlja poseban kontekst kulture Negotinske Krajine. Važno je napomenuti da je Muzej u Negotinu osnovan građanskom inicijativom. Na predlog viđenijih profesora i lekara, osnovan je 1934. godine. Vremenom su se objekti i zbirke uvećavali, a Muzej je dobio i stručan kadar.

Muzej prati društveno-kulturne promene, posvećuje se pažnja kulturnim obrascima koji utiču na lokalnu zajednicu. Muzej nije samo mesto čuvanja znanja i veština, već pomoću novih modela komunikacije sa javnošću prezentuje kulturno nasleđe utičući tako na promenu vrednosnih stavova u društvu, kreirajući nove identitete lokalne, grupne, individualne, gde se uz pomoć kustosa izlazi iz zgrade Muzeja u šire društveno okruženje.

Može se reći da je Muzej prihvaćen u svojoj lokalnoj sredini, da utiče na oblikovanje javnog mišljenja kroz svoje edukativne načine delanja."

ES: Kakvi su planovi za budućnost?

"Područje Negotinske Krajine je etnički šaroliko, što potvrđuje i etnološka zbirka u Muzeju, koja predstavlja dobar način za upoznavanje narodnog života, a njena praktična vrednost ogleda se u odabiru muzealija za tematske izložbe.

Očekuje me priprema i predstavljanje zanimljive izložbe o tekstilnim pokrivalima. Izložba će pokazati izuzetne primerke ćilima, ponjava i drugih pokrivala, koja su deo tekstilnog pokućstva. Materijal, funkcionalne, tehničke i likovne osobine čine ove tekstilne predmete posebnim, reprezentativnim primercima etnološke zbirke Muzeja Krajine. Ova izložba podsetiće nas na lepotu ženskog rukotvorstva naših majki i baka, i predstaviti jedinstvenu tvorevinu kulturnog nasleđa.

Uz saradnju sa drugim muzejima i institucijama kulture obavljaću poslove na zaštiti, čuvanju i prezentaciji kulturnog dobra kroz planiranu muzeološku delatnost.

Koristim ovu priliku da Vam se zahvalim na interesovanju i praćenju onoga što etnolog radi u lokalnom muzeju, i da Vas pozovem na nove muzejske izložbe kao i na druge načine prezentovanja kulturnog dobra."

• < Prethodna
• Sledeća >