Igor Đurđević bez cenzure govorio za ES portal o problemima sa kojima se suočava policija u Negotinu.

- Nakon formiranja sindikalne podružnice u Negotinu, kakvi su vam dalji planovi delovanja?

" Primarni cilj članstva u Negotinu je svakako pružanje bezrezervne podrške rukovodstvu glavnog odbora NPSS u delovanju, ponajviše po pitanju aktuelnih zbivanja u vezi sa otpuštanjima u policiji koja se vrše bez jasno definisanih kriterijuma na način koji afirmiše jačanje samovolje pojedinaca prilikom odlučivanja u tako važnim stvarima, o stvarima koja se tiču ne samo nečije profesionalne karijere već i životne egzistencije čitavih porodica. A tendencija NPSS je oduvek zastupala stav da se u policiji treba preduzeti korenita i temeljita depolitizacija i dekriminalizacija, međutim ovakvim skandaloznim navodnim sprovođenjem čišćenja policije, gde se na tim spiskovima nađoše ljudi bez mrlja u karijeri, osim možda postojanja nekog drugog vida nepodobnosti, NPSS je bio prinuđen na stvaranje štita oko takvih kolega koji se obratiše za pomoć. O tim detaljima svakako su već za EastSide govorili članovi glavnog odbora... ja bih se samo osvrnuo na, jednu rečenicu koju sam, stupanjem u službu pre petnaestak godina čuo od cenjenog iskusnog policajca, tada na položaju -bolje i hiljadu krivih na slobodi, nego jedan nevin u zatvoru-. Dakle ko razume, shvatiće. Inače, što se planova delovanja NPSS na lokalu tiče, u Negotinu, akcenat će se usmeriti pre svega na buđenju sindikalne svesti kod zaposlenih, jer zahvaljujući urušavanju samih osnova sindikalnih ideja od strane aktuelnih sindikata, došlo je do toga da policajci danas i neznaju šta je zapravo cilj sindikalnog udruživanja...ne radi se samo o sindikalnim nabavkama i organizovanju veselja. Ne zaboravimo, zahvaljujući upravo nekim sindikalnim pokretima radnika prošlog i pretprošlog veka, koji su se uspravili nad surovom torturom kapitalizma i svojim požrtanjem se izborili za prava radnika kao osnova ljudskih prava, osam sati rada i slično, mi danas imamo osnova da oblikujemo radno-pravne odnose tj. da kolektivno pregovaramo sa poslodavcem. Što se policije tiče, temelji su postavljeni ali se vremenom urušavaju upravo zbog izraženog nepotizma i nesposobnosti rukovodstava mnogih sindikata, naročito najvećih. Deo sindikalnih tzv. uticajnih vođa praktično je postao deo vladajuće političke klase naklonjene poslodavcu, rekao bih olhokratije, čime bacaju senku na ono što sindikati suštinski treba da rade, a neki i rade, gde se ljudi uz zaista velika lična odricanja i rizike, donkihotovski trude da promene nešto u trulom okruženju beznađa i letargije. E upravo tu dolazi do izražaja naša snaga, upornost i odlučnost i volja da kroz prezentovanje naših statutarnih principa kod radnika policajaca probudimo tu svest, za koju mnogi možda i nisu znali da je imaju, pa da šaljivo kažem podsvest."

- Iz toga proizilazi da vi ne samo da kritički nastupate prema poslodavcu već i prema ostalim policijskim sindikatima, pa se stiče utisak da pozivate članstvo drugih sindikata na bunt...ili da se vama pridruže?

" Pa, ubeđivati nekoga u nešto drugo u odnosu na njegova ubeđenja, nebitno na kakvim su osnovama bazirana, veoma je nezahvalno, ali navoditi druge da razmišljaju svojom glavom je nešto drugo. Setih se iskazanog stava i ideje nekih kolega koji kažu da se svi mi kolektivno u policiji trebamo isčlaniti iz svih sindikata, da im prestanemo plaćati članarine, čime bi im faktički onemogućili delovanje i manevarski prostor i uništili ih. Ima neke logike, time bi se možda sve resetovalo i restartovalo. Činjenica je da vrhove reprezentativnih sindikata, koji marionetski nastupa pod dirigentskom palicom ministra, čine postavljene interesdžije koje tu na ovaj ili onaj način dovodi upravo poslodavac. A sindikalni lokalni predstavnici, iz neznanja, opravdavaju postupke lidera prodajući maglu članstvu. A članstvo se na taj način otupljuje i gubi smisao za pravu sindikalnu borbu u izvornom obliku.

- Prema Vašem mišljenju za takvo stanje u policiji manje je kriv vrh ministarstva a više su krivi sindikati?

" Za razjedinjavanje radnika i njihovu pasivizaciju, veliku ulogu imaju sindikalne vođe koje su -sindikalnim akcijama- a suštinskom pasivnošću stvorili atmosveru apatije. Alternativa te nastale nemoći radnika, kao zamišljena uzročna posledica, trebalo bi biti akcija poput nenajavljenog štrajka u kome postaje nebitno ko je član kojeg sindikata i u kome se naglasak stavlja na borbenost, masovnost i izlazak iz birokratskih i legalnih okvira te umanjivanja mogućnosti sabotaža samog štrajka upravo od sindikalnih vođa. Eto teme za razmišljanje...koliko god anarhistički zvučala, neka postane polazna osnova za neke sledeće štrajkove policije."

- Zašto policija ne štrajkuje kada je već takva situacija nastala i zašto jedino NPSS sprovodi proteste u poslednje vreme?

" Štrajk je, u sindikalizmu, jedna od niza mera koje se imaju taktički preduzimati u odnosu između poslodavca i radnika. I to, reklo bi se, krajnja poslednja mera. Međutim u policiji je sam štrajk izgubio oštrinu vremenom, upravo zbog reprezentativnih sindikata, na koje se stalno vraćam, a koji su radnike više puta izdali radi ostvarivanja ličnih ciljeva jer su vođe navodnih štrajkova kasnije postavljani na položaje. Da nisu, nebi ni dolazilo do smanjenja plata, ukidanja -desetke- kako smo je zvali, a o novonastaloj problematici s'otkazima da i ne govorim. Što se NPSS tiče... kao jedina, tako reći, -sindikalna sparta- omogućen je radnicima protest i to onim radnicima sa tim famoznim rešenjima o otkazima, ali dođosmo i tu do onoga što prethodno rekoh...apatija, zbunjenost, strah, nezainteresovanost, tako reći -zombiranost- sindikalnog članstva koje nije uvidelo važnost tog protesta i epilog je bio odaziv svega nekoliko stotina policajaca. Zato je potrebno sindikalno buđenje za neke pretstojeće bitke jer danas štitiš kolegu svog kako bi zaštitio i sebe sutra...i NPSS u Negotinu svoje delovanje bazira upravo na edukativnom pristupu razmatranja fenomena sindikalizma sa svim pozitivnim i negativnim posledicama."

- Zašta se sve sindikati trebaju zalagati?

" Sindikati treba da se zalažu, između ostalog, i za što bolje obrazovanje u policiji. Uloga sindikata je široka, pa pored onih osnovnih za borbu zarad radno-pravnog poboljšanja, unapređenja materijalnog položaja policajca, zaštite policajca u svakom pogledu, za bolju opremu za rad, plate itd potrebno je i veće zalaganje u oblasti društveno-političke odgovornosti jer policija poseduje stručnost i bori se protiv kriminala, a zadatak sindikata je da takva stečena iskustva unese u društvenu diskusiju."

- Što se Negotina tiče...kakvi su vam planovi na lokalnom delovanju?

" Saradnja sa svim sindikatima, zapravo sa sindikalnim predstavnicima jer, bez obzira na naš i moj lični stav prema reprezentativnim sidikatima, njihovi operativci na lokalu pokazuju bezrezervno zainteresovanje za članstvo i humanost kao osnovnu polaznu tačku da se nešto promeni na bolje, da se pomogne. Pa pošto u Negotinu deluju oba reprezentativna sindikata NSP i PSS, a sada i oba vodeća nereprezentativna i to SSP i NPSS, videćemo, vreme će pokazati svoje. Svakako saradnja će se po prirodi vezati najviše za SSP zbog dosadašnje ispoljene doslednosti kada se nastupalo u okvirima združenih sindikata, mada je ipak na kraju NPSS bivao ostavljen sam na čistini...ali dobro, da se ne vraćamo pogledom unazad, pođimo napred. Policajci to već prepoznaju."

- A kakve to probleme policajci u Negotinu imaju?

" A kakve nemaju...o tome bi mogli govoriti satima i satima...ali eto, zbog limitiranog vremenskog prostora, izdvojiću pojedine probleme. Prvo, sam objekat policijske stanice, odnosno ispostave, po izgledu odaje tragove renesanse u fasadi...šalu na stranu, fasada se obrušava, krov u haotičnom stanju, prozori dotrajali...sam objekat je na centralnom grejanju Opštinske zgrade pa naravno sa krajem radnog vremena u petak oko 15 sati nastupa hladnoća, nema grejanja sve do ponedeljka ujutru...a policija kao da ne radi noću i vikendom. Naravno, lokalna samouprava će reći -pa kupite grejalice-...e tu dolazimo do problema jer MUP nema sredstava i nema ga godinama. Policajci sami kupuju grejalice, šta će...a i naučeni su tako jer sindikati su im, od članarina, kupovali što klime, što kompjutere i štampače, pa sada policajci sami kupuju grejalice. Kao da to nije obaveza poslodavca. A elektro-instalacije datiraju od pre više od pedeset godina i svakako nisu predviđene za toliko naponsko opterećenje koje je potrebno nama za rad. Sutra će sindikati možda i auto neki kupiti... kad' smo kod vozila tu je situacija haotična, vozila bez signalizacija, rotacija, bez grejanja, magle stakla, brave ne funkcionišu neke s'vanjske strane, neke iznutra...svakako stara dotrajala vozila voznog parka izloženog u krkljancu ispred stanice u gužvi u kojoj važe neka posebna pravila parkiranja, zaustavljanja i kretanja. Kolege će me razumeti. Kao da u te naše hladne i rizične prostorije i vozila ne ulaze i građani. Dalje, eto da napomenem dugogodišnje neimanje radio veza kao osnove za konspirativno-operativnu i praktičnu komunikaciju. Zamislite policajca na terenu, upućen na intervenciju i jedina veza radi zahtevanja pomoći i izveštavanja uopšte mu je lični-privatni mobilbi telefon, pa je naravno uslovljen i mobilni da kupi. Plaća se i dopuna kredita naravno, mada u zavisnosti čiji ste član sindikata, ima tu i povoljnih kartica pretplata čime vas opet, kao policajca člana sindikata, neko ucenjuje i uslovljava. Bilo je svačega, nebih sad' o tome, ali kolege iz Negotina znaju našta mislim. U glavnom u predstojećem periodu razradićemo mogućnosti eventualnog obraćanja i lokalnoj samoupravi u vezi sa stanjem oko samog objekta PI, a i Policijskoj upravi u Boru u vezi sa potrebama neodložnog rešavanja problema i pomenutim nedostatcima. Bilo je u ranijem periodu reči o iseljenju odnosno kompletnom premeštanju PS Negotin u neke određene objekte koji bi bili funkcionalni za naš rad, a koji su ili koji bi, sa određenim ulaganjima bili -normalni-, -humani- i dostojni da u njima bude smeštena organizaciona jedinica ovako vitalnog državnog organa kao što je policija. Međutim, ostade to kao slovo na papiru...pa zato bolje razmišljati o spašavanju ovoga čime raspolažemo dok nam se krov nije srušio na glavu, što se i moglo desiti u nekoliko navrata. Postoji tu još niz problema koji su i suštinski vezani za samu profesiju, pre svega konstantno smanjenje policajaca u odnosu na evidentni porast poslova na terenu i usložavanje problematike. Naime, u poslednjih desetak godina izražena je tendencija -nalaganja- sa viših distanci da se teritorijalni reoni na koje je policijska stanica Negotin podeljena, kako mi to nazivamo bezbednosni sektori, da se isti ukrupnjavaju, kako bi ih bilo što manje jer sami interni pravilnici o načinu obavljanja poslova na takvim područijima jasno nalažu određen potreban broj turnusom ili na drugi način angažovanih radnika, pa pošto se na nivou policijske stanice nema dovoljnog broja radnika, ukrupnjavanjem tih reona smanjuje se njihov broj i samim tim se realni nedostatak broja ljudstva dovodi formalno na neki prihvatljiv broj. Međutim u praksi se nailazi, na terenu, na razne probleme pokrivanja teritorije na taj način tj. sa tako malim brojem policajaca, gde isti bivaju više opterećeni stalnim birokratskim-administrativnim poslovima i udaljavaju se od same suštine našeg rada, odnosno, plastičnije rečeno, zbog potreba sastavljanja i podnošenja pismena kao i potreba za elektronskim izveštavanjem, policajac sve manje vremena provodi na ulici kako to mi kažemo. A sve to je prouzrokovano permanentnim porastom obima posla koji se razvija uporedo sa umanjenjem broja radnika jer se, gledajući sa strane podela reona i njihovog smanjenja brojčano smanjuje i broj policajaca. Naravno, sindikat konkrtno na takvu problematiku suštinski nemože uticati, ali može uticati na odbranu policajaca koji se u takvim uslovima rada konstantno terete za kojekakve propuste u radu bazirane upravo na svakodnevnoj preopterećeosti radom po principu -ko radi taj i greši, a ko greši odgovara-. Tu inače dolazi do izražaja i onemogućavanje ili otežanje obavljanja poslova zbog nedovoljne mobilnosti drugih državnih organa ili institucija lokalne samouprave koje, kada su u pitanju slučaji usko povezani sa ingerencijama drugih organa, ne iskazuju dovoljan stepen angažovanosti. Eto, naveo bih primer aktuelne -migrantske krize- koja se odražava i na naš Negotin usled svakodnevnog priliva više desetina azilanata zbog blizina dveju državnih granica, koji naravno svi protutnje kroz našu stanicu. Naveo bih i primer nasilja u porodici i drugih delikta gde bivaju povređena prava žena ili dece ili starijih lica, a gde je potrebno u skladu sa aktuelnim određenim protokolarnim sporazumima i podelama poslova, neodložno uključenje u rad i drugih institucija...međutim sve uvek padne na policiju, tokom noći na jednog policajca kome zapadne takav posao, pa on sam iznalazi razna rešenja u hodu, kako zna i ume jer građani se uvek prvo nama obrate i neznajući koje sve institucije su u celu stvar resorno uključene, pa u slučaju kakvog zastoja policija biva etiketirana prigovaranjem, žalbama na rad i slično. Tada se cela stvar spusti na neki niži stepen, u nivou tog jednog policajca koga pomenuh i on biva kriv za nefunkcionalnost celog sistema. E tu sindikat takođe zataji jer ne prepozna celu stvar na vreme, verovatno opterećen nekim drugim obavezama, možda prodavanjem magle koju ranije pomenuh... NPSS svakako nije pasivan u tom pogledu i nastojaće da se tu stvar korenito izmeni dejstvovanjem sa svim raspoloživim pravnim sredstvima."

- Šta novo donosi Zakon o policiji koji je u skupštinskoj proceduri?

" Novi Zakon o policiji, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, u samom nacrtu donosi dosta toga novog. Pre svega novina je što se samim regulativama ostavlja dosta prostora za obračunavanje sa sindikalnim aktivistima kojima se faktički onemogućava rad i delovanje, što predstavlja diskriminatorsko ponašanje prema predstavnicima sindikata. Sam taj zakon, kako NPSS već mesecima decidirano tvrdi i naglašaca, ugrožava neka od osnovnih ljudskih prava, između ostalog pravo na sindikalno udruživanje, pravo na štrajk kao i mnoga druga prava. NPSS smatra i da je apsolutno neprihvatljivo što se u predlogu zakona daju prevelika diskreciona ovlašćenja Ministru i Ministarstvu kao poslodavcu, pa samim time o depolitizaciji o kojoj se učestalo govori i na kojoj se potencira nema ni traga ni glasa. Naravno, cela ta stvar je propraćena nemim posmatranjem reprezentativnih sindikata koje opet moram pomenuti. NPSS je naravno, i ako je -mali- i -neuticajan-, upitio oko tridesetak amadmana Skupštini Srbije, poslaničkim klubovima i narodnim poslanicima, sa kojima se svako može upoznati na zvaničnom sajtu NPSS. Ovom prilikom i apelujem na članstvo NPSS, kao i na članstvo drugih sindikata, pre svega reprezentativnih, da prate objave na www.npss.rssajtu radi upoznavanja sa aktuelnostima i radi buđenja sindikalizma među zaposlenima."

- Za kraj...

" Pratite rad NPSS i priključite se, razmišljajte svojom glavom, ne kupujte više maglu, trgnite se na vreme, trebaće nam hrabrosti i sloge radi odbrane naše profesije jer teška vremena za policijskog službenika tek dolaze...ništa nije slučajno...sindikalni pozdrav "

• < Prethodna
• Sledeća >