OŠ „Branko Radičević“ spremna za polaganje mature i za druge izazove
Direktor ove osnovne škole Dragan Đukić kaže da osmi razred završava 59-oro đaka.
Kreativna radionica „Mini-modeli za afričke murale“
U galeriji Mokranjčeve kuće održava se kreativna radionica „Mini-modeli za afričke murale“.
Izložba „Negotinski umetnici“ u Domu kulture
Sinoć je u galeriji Doma kulture “Stevan Mokranjac” otvorena izložba pod nazivom “Negotinski umetnici”
Sutra promocija novog „Baštinika“
Novi broj časopisa „Baštinik 19“ biće promovisan sutra u dvorištu Istorijskog arhiva od 19 sati.
Rukometaši se revanširali Dubočici
Rukometaši Hajduk Veljka u 21. kolu, Super „B“ lige istok – zapad, na svom terenu savladali leskovačku Dubočicu rezultatom 26:20. Najefikasniji u redovima negotinskog superligaša Aleksandar Ćirić sa...
Sve gotovo za 45 minuta
Fudbaleri Hajduk Veljka u 25. kolu Zone Istok, na svom terenu savladali Svrljig, rezultatom 4:0. Strelci za negotinskog zonaša Vučinić, Vujadinović, Jakovljević i Gavrić, a svi golovi postignuti u...
Jedan gol dovoljan za tri boda
Golom Bobija Dimitrijevića, srpskoligaš iz Prahova u 25. kolu Srpske lige Istok, savladao Moravac Orion iz Mrštana. Dunav trenutno na desetom mestu sa 33 boda. U vanrednom 26. kolu fudbaleri Dunava...
Nova pobeda Branika
Na terenima Okružne lige Bor, proteklog vikenda odigrane su utakmice 24. kola. Nove pobede zabeležili Branik, Zlot, Poreč i Brestovac. Blizna, Deli Jovan i Slatina do bodova bez borbe. Već sutra od...
Isplata ratnih dnevnica učesnicima rata 1999.
Iz udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova – „URVIS“ obaveštavaju sve učesnike rata 1999. godine kojima nisu isplaćene nadoknade da to mogu učiniti putem udruženja. Foto: Zvanični logo...
Problemi meštana Plavne – put u lošem stanju nekoliko godina
Dimitrije Martinović i njegove komšije iz sela Plavna već nekoliko godina imaju problema sa putem. Foto: Dimitrije Martinović
-
OŠ „Branko Radičević“ spremna za polaganje mature i za druge izazove
sreda, 16 maj 2018 15:31 -
Kreativna radionica „Mini-modeli za afričke murale“
sreda, 16 maj 2018 15:06 -
Izložba „Negotinski umetnici“ u Domu kulture
sreda, 16 maj 2018 14:38 -
Sutra promocija novog „Baštinika“
utorak, 15 maj 2018 15:53 -
Rukometaši se revanširali Dubočici
utorak, 15 maj 2018 15:36 -
Sve gotovo za 45 minuta
utorak, 15 maj 2018 15:24 -
Jedan gol dovoljan za tri boda
utorak, 15 maj 2018 15:09 -
Nova pobeda Branika
utorak, 15 maj 2018 14:57 -
Isplata ratnih dnevnica učesnicima rata 1999.
utorak, 15 maj 2018 10:38 -
Problemi meštana Plavne – put u lošem stanju nekoliko godina
utorak, 15 maj 2018 10:26
Golub Rajić, direktor JKP "Badnjevo" odgovarao je na pitanja koja su značajna za Krajince a tiču se funkcionisanja ovog javnog preduzeća.
Koliko racionalizacijom radnih mesta u javnim službama ima viška zaposlenih u JKP „ Badnjevo“?
„Mi smo ranije, po tada važećoj sistematizacij, imali 224 sistematizovana radna mesta. U Međuvremenu je doneta Uredba o zabrani zapošljavanja i novi Zakon o radu, kojim je definisano da se radnici mogu primati samo na određeno i to na 24 meseca. Iz tog razloga ja nisam obrisao ta nepopunjena radna mesta, smatrajući da kad radnicima bude isteklo tih 24 meseca, pre svega one kvalitetne, mogu da primim u stalni radni odnos, međutim to je sad neizvodljivo. Mi smo uvek imali 10% radnika na određeno, da li ugovorom o delu ili preko omladinske zadruge, jer imamo veliki obim posla, a imamo desetak radnika, koji su stvarno bolesni, a nemaju uslova za penziju, te za te potrebe mi moramo nekoga da angažujemo. Skoro je donet Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, u kojem je definisano da JKP „Badnjevo“ možeda ima najviše 180 radnika. Novom sistematizacijom je utvrđeno da imamo 8 radnika viška. Petoro njih se saglasilo da ide, to su mahom radnici koji imaju 2 godine do penzije i oni će shodno tom zakonu uzeti otpremninu, za koju je uzet republički prosek jer je veći od našeg i ovih dana sa njima treba da potpišemo sporazum. Troje radnika nisu to prihvatili i njih ću morati da proglasim tehnološkim viškom. Upravo se svim radnicima dele ugovori o radu po novoj sistematizaciji. Pokušaćemo da sa ovim brojem obavljamo kvalitetno poslove za koje smo zaduženi, ali je činjenica da, bez obzira što je dozvoljeno 10% radnika na povremenim poslovima, smo mi preduzeće koje ima star kolektiv. Najveći broj radnika je u proseku između 50 i 60 godina, a radi se o teškim poslovima u vrlo teškim uslovima. Mi ćemo se potruditida bolesne radnike, koje sam već pomenuo, o trošku preduzeća uputimo na lekarsku komisiju, pa možda neko ode u invalidsku penziju.“
Da li je tačno da JKP „Badnjevo“ duguje svojim radnicima plate i po tri meseca?
„Nije po 3, ali 2 otprilike unazad nekoliko godina. Sada smo se malo približili, međutim u zimskom periodu, kada nam nedostaju obrtna sredstva za energente, dešava se da plate kasne. Mi se maksimalno trudimo da radnicima zarade isplaćujemo shodno kolektivnom ugovoru i oni to znaju. Razumni su i do sada nije bilo nikakvih problema. Plate isplaćujemo iz 2/3 dela, kako stiže priliv sredstava.Ipak su to dosta velika sredstva, na mesečnom nivou nekada budu i oko 12 miliona dinara.“
Da li se kaliometrima regulisala naplata grejanja?
„Kada je u pitanju grejanje, naša obaveza je bila da postvimo kaliometre i mi smo to uradili. Zahtevali smo od našeg osnivača, koji je dao saglasnost, da se naplata ne vrši kao ranije, već da se fiksni deo plaća tokom cele godine, a varijabilni u ovih 7 meseci, kako se mi ne bi kreditno zaduživali i da bi mogli da platimo energente. Veliki broj građana je individualno ugradio delitelje u svojim stanovima, pa mi sada imamo preko 50% u našem konzumu koji opslužujemo. Činjenica je da npalata nije loša, čak je i bolja nego što smo očekivali. Mi razumemo da među našim korisnicima ima veliki broj nezaposlenih, koji nemaju primanja, pa dozvoljavamo reprograme, a korisnici, koji ne mogu da plate, mogu da nam se obrate, pa im mi dajemo na rate, jer je i to jedan od načina da mi svoje naplatimo. Ukoliko to sve ne uspe, anagažujemo izvršitelje, pa se korisnicima izvesna suma odbija od plate, jer ne dozvoljavamo da njihove obaveze prema nama zastare.“
Zbog čega nema organizacione šeme na sajtu JKP „Badnjeva“ i zbog čega se sajt ne ažurira, kako bi se Negotinci mogli lako informisati o vašem radu?
„Mi pokušavamo, koliko je to moguće, da redovno ažuriramo sajt, ali iz nekih tehničkih razloga, to ne ide tako brzo. Mi smo svesni da je neophodno da sve oglašavamo, jer smo mi javno preduzeće, pa ćemo pokušati češće da ažuriramo. Sistematizacija i šema biće postavljene i na samoj pijaci, a mi smo se potrudili da svim poljoprivrednim proizvođačima damo na uvid termine za licitacije i cene. A što s tiče sajta moraćemo svakako da budemo malo ažurniji jer činjenica je da to do sada nije bilo baš tako.“
Da li je kamion koji je JKP nedavno kupio prošao javnu nabavku?
„Mi za sve sprovodimo javnu nabavku po zakonu. Kamion je kupljen sredstvima od subvencije, koju nam je dala Skupština opštine Negotin za kamion smećara i za kontejnere. Ovih dana se dogovaramo o nabavci jednog novog multi vozila za koje čekamo da lokalna samouprava opštine Negotin da saglasnost, nakon čega ćemo odmah raspisati javnu nabavku. To vozilo je izuzetnog kvaliteta, malog je gabarita, taman za naš grad, na njemu može da bude oko 10 priključaka i ima podiznu platformu. Takvo vozilo nam je potrebno jer mi trenutno imamo samo jedno vozilo, pa ne stižemo kada je u pitanju zamena sijalica i kresanje i seča drveća.“
Zbog čega se javne nabavke ne objavljuju zvanično na vašem sajtu?
Mi javne nabavke objavljujemo na portalu javnih nabavki Republike Srbije.
Zašto nije urađena procena vrednosti JKP-a i kako je mogao biti usvojen finansijski izveštaj za 2014. godinu kada je uočeno mnogo nepravilnosti prilikom REVIZIJE?
„To i nisu neke nepravilnosti. Revizorka nam je dala napomenu da izvršimo procenu. Kod nas je godinama puno toga dato JKP-u, mi smo pre 5/6 godina vršili procenu, ali činjenica je da ćemo morati da je uskoro poovo uradimo, jer nam je revizorka dala to kao sugestiju. Normalno da nam je usvojen i program poslovanja i izveštaj o radu, sve je to dostavljeno nadležnim agencijama, ministarstvu i lokalnoj samoupravi i nije bilo nikakvih problema. Ja očekujem i ove godine da će biti tako. Mi pokušavamo koliko je maksimalno moguće, sa kolektivom koji je dosta star, i onim čime raspolažemo da funkcionišemo, ali činjenica je da je kod nas, gledajući koliko smo osposobljeni, vrlo teško mnogo toga uraditi, ali mi nekako plivamo.“
Zbog čega se bilans uspeha JKP-a za 2013. godinu ne poklapa i ima tendencije da je lažiran? Da li je bilo reagovanja ili je usvojen isti?
„Usvojen je. Ne vidim što bi ga lažirali. Koga da lažemo, sami sebe? Bilans uspeha je bilans stanja i prošao je proceduru. Ja sam tada bio nezadovoljan, pa sam tražio naknadnu reviziju, na šta imam pravo po zakonu, i puno toga smo otklonili. Problem je u tome što se kod na godinama puno toga vodi i nije otpisano, a zakon kaže koliko šta može da se vodi. Mi moramo da budemo vrlo efikasni, te ne dozvoljavamo više da obaveze prema nama zastarevaju, automatski moramo da tužimo, jer ja nemam razloga ni potrebe bilo koga da štitim. Mi još uvek imamo obaveze iz 2011. I 2012. godine. Ja bih bio srećan da tih obaveza nema, jer bi mogli maksimalno dobro da poslujemo. Međutim još uvek rešavamo probleme koje smo zatekli, pre svega obaveze prema robnim rezervama, i prema našem osnivaču, jer godinama nisu plaćani porezi. Isto tako, nikad nam nije doneta Odluka kada smo pozitivno i negativno poslovali da vidimo na čemu smo i čime raspolažemo. Jer mi sa jedne strane računamo da imamo, a u stvari nemamo. Nama je potrebno ono što je opipljivo da bi mogli da funkcionišemo, jer nam na papiru ništa ne znači. E to je baš bilo pitanje oko bilansa stanja i uspeha, jer mi smo vodili nešto čega nema, što je isteklo, te mi sad pokušavamo da to maksimalno raščistimo.“
Za kraj, kako ocenjujete trenutno stanje u JKP „Badnjevo“?
„Ja nisma zadovoljan kakvo je stanje, ono uvek mora da bude bolje. Mi moramo da budemo bolji, efikasniji i prema građanima i prema našem osnivaču i da brže radimo. Ja uvek u šali kažem kad god nešto pada, komunal je u problemu. Da li pada kiša, da li pada sneg, da li pada lišće, mi možemo da sve očistimo idealno, neko će proći, ili deca izaći da se igraju, papiri su odmah iza nas, a mi ne možemo sa ovim brojem radnika svakog momenta da budemo na pravom mestu. Trudimo se koliko je moguće, svesni smo situacije u kojoj je društvo, ali mogu da kažem da naši građani plaćaju najniže cene i kada je u pitanju grejanje i voda i naše druge usluge. Mi od toga ne možemo da pokrijemo poslovanje, pa smo od prošle i pretprošle godine počeli da radimo neke dodatne poslove. Znači ne sedimo skrštenih ruku čekajući da neko dođe da plati. Počeli smo da radimo investicione poslove kada je u pitanju vodosnabdevanje i kanalizacija. Prošle godine smo sa opštinom potpisali ugovor o uređivanju priobalja. I ove godine ćemo nastaviti sređivanje tih rečnih vodotokova i kanala da nas ne bi zadesilo ono što nas je zadesilo pre neku godinu.“