U Negotinu je jedna od retkih, veoma aktivnih, žena u politici. Od 2001. godine, kao član tada ugledne DSS, prošla je put predsednikovanja opštinskom skupštinom, Opštinom kratko, do istupanja iz Koštuničine stranke. Formirala je lokalni Pokret za Negotinsku i Timočku Krajinu - PNTK, osvajala simpatije i poverenje birača, pa je tako predvodeći jednu malu političku grupaciju ipak postigla rezultate koji potvrđuju tezu da je manjim sredinama blizak neko ko misli kao građani u lokalu i ko zastupa njihove interese.

Na funkciji predsednika opštine provela je period od 2004. do 2009. godine, a tada prelazi u skupštinske klupe kao odbornik svog PNTK. Godine 2010. postaje član Liberalno demokratske partije, a dve godine kasnije član Predsedništva LDP i narodni poslanik u republičkom parlamentu. LDP prošle godine nije uspeo da pređe cenzus u republičkoj izbornoj trci, ali je Radmili Gerov, zahvaljujući poverenju građana opštine Negotin, pripalo 6 odborničkih mandata i aktivno delovanje u lokalnoj Skupštini u kojoj Odbornička grupa LDP nastupa kao opozicija većinskoj koaliciji stranaka okupljenih oko SNS-a i SPS-a.

"Bila je to volja građana, marta meseca prošle godine. Stranke su na izborima dobile poverenje građana i od konstituisanja nove vlasti, u maju, mi smo opozicija u Skupštini, kojoj u odnosu na prethodnu, nedostaje javnost u radu. Ni prethodna vlast sa SPS-om na čelu je nije imala, ali sada je još gore nego pre. Građani nemaju priliku da čuju šta mi kao opozicija radimo. Mediji izbegavaju da govore o našim aktivnostima, iako je naša grupa odbornika najaktivnija. Čitamo materijale, podnosimo amandmane, dajemo dopune dnevnog reda, ukazujemo na nepravilnosti. Naravno, glasamo za pojedine odluke, jer nisu baš sve loše za građane, ali o svemu se malo zna, nažalost."

ES: Za svaku od 10 do sada održanih sednica SO Negotin, imali ste brojne dopune dnevnog reda, ali je Skupština usvojila samo jednu, početkom novembra. Reč je o gorućoj ceni grejanja za koju od samog početka ukazujete da nije u skladu sa zakonom?

"Osim te jedine dopune, da se skupštinskim zaključkom obaveže pružalac usluge grejanja - JKP "Badnjevo" , da poništi račune za drugi deo oktobra i izda nove sa važećim cenama, jer nije bilo zakonskog osnova za povećanje, sve što se u nastavku događalo je samo posledica loše pripreme i neozbiljnosti odbornika većinske koalicije. Naša odbornička grupa (LDP) se zbog toga obratila nadležnim ministarstvima: Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, sa zahtevom da se preduzmu mere u skladu sa Zakonom o energetici i Uredbom Vlade, kako bi građani u Negotinu dobili pravične i zakonite račune. Jer, kao što sam rekla u Skupštini opštine nije bilo sluha za naše predloge o povlačenju tačke dnevnog reda u vezi sa cenom grejanja za 2014. godinu, iako su i Zakon o energetici i republička Uredba u potpunosti jasni kada je reč o obračunu cene grejanja. Za utvrđivanje varijabilnog ali i fiksnog dela, negotinsko komunalno preduzeće koristilo je odluku iz 2013. godine, kada su energenti, konkretno mazut, bili mnogo skuplji, a posledice su vidljive na računima oko 1700 korisnika daljinskog sistema u našem gradu, u ovoj sezoni. Dakle, Ministarstvo rudarstva i energetike kome je naš dopis o nezakonitoj primeni odluke o skandaloznim cenama, prosleđen 15. decembra, reaguje već 18. i upućuje tumačenje našoj OG, Skupštini, predsedniku Opštine, direktoru komunala... i... od tada... ništa. Ministarstvo je hitno reagovalo, ali ne i naša Skupština, a to je zabrinjavajuće jer je dopis sa preporukom, stigao pre praznika. Ne reaguje ni komunal, već problem produbljuje tako što korisnicima izdaje i decembarske račune, po kako sam rekla, starim odlukama, izglasanim još pre dve godine. Zbog problema koji jesu veliki Nadzorni odbor tog preduzeća bi trebalo da bude razrešen. Krivicu snose i osnivač i javno preduzeće, i po Zakonu o javnim preduzećima i po Zakonu o zaštiti potrošača, jer su građani morali bar mesec dana ranije da budu upoznati sa onim što im predstoji sa primenom novih cena i promenama obračuna isporuke toplotne energije. Sve odluke koje nisu u skladu sa zakonom treba hitno ukinuti i doneti nove. Mislim da bi građani komunal dobili na sudu ukoliko se odluče da na taj način rešavaju problem, a time bi ubrzali propadanje tog preduzeća, koje traje godinama. Mi na to ukazujemo veoma dugo, ali nas nije slušala ni prethodna, a sluha nema ni aktuelna vlast."

ES: Šta bi trebalo uraditi da se ovaj problem reši u korist građana, koji su oštećeni zbog visokih i nezakonitih cena grejanja, kako kažete?

"Dve stvari, pod hitno, treba uraditi. Prvo, da se donese skupštinsko rešenje o ukidanju prethodnog o davanju saglasnosti na cenu grejanja i da se donese nova odluka sa primenom cena energenata, u skladu sa onom po kojoj je JKP "Badnjevo" zaključilo javne nabavke za ovu grejnu sezonu. Jer, ne možete kalkulisati cene na bazi 78 miliona dinara, ako je ugovor sklopljen na 71 milion. To bi varijabilni deo cene grejanja za građane umanjilo u  proseku od 8 do 10%. Drugo, treba izmeniti odluku o načinu isporuke toplotne energije i dodati jedan član da će se za grejnu sezonu 2014/2015 grejanje plaćati na 12 meseci, (kao i do početka sezone), dok se ne steknu uslovi za novi način obračuna, kroz plaćanje varijabilnog i fiksnog dela.  Građani treba da dobiju nove obračune od 15. oktobra do sada i to je već trebalo da bude završeno."

ES: Znači li to da bi građani koji su po novom plaćali račune bili u pretplati, dok bi oni koji nisu zbog tankih kućnih budžeta, ipak, uspešno namirili svoje prispele obaveze za grejanje?

"Da, pojedini bi u zbiru imali pretplatu i višak bi bio raspoređen na mesece za koje obračuni tek treba da stignu. Veći deo građana, sa niskim platama i penzijama, koje su dodatno umanjene zbog republičke uredbe o smanjenju za 10% , bio bi u mogućnosti da plati račune. Mi živimo u teškoj ekonomskoj situaciji i u Negotinu i u Srbiji. Zbog toga je Opština već morala da reši problem jer način postoji. Zašto nije, ne znam?!"

ES: Mogu li se cene retroaktivno primenjivati?

"Da, primena je moguća po Ustavu ove zemlje, ukoliko je povoljnija za građane, tada ima pokriće u zakonu i to uopšte nije sporno u ovom slučaju."

ES: Da li to važi i za dogovorenu odluku nadležnih u komunalu, u vezi sa odlaganjem datuma valute na računima, koju su doneli kao "olakšicu" zbog visokih računa, tokom 6 meseci aktivnog rada toplana, kako su je obrazložili?

"Zakoni moraju da se poštuju! Ne može da važi dogovorna ekonomija, tako da i to odlaganje datuma valute na računima apsolutno nije po zakonu. I za to je potrebna skupštinska odluka o toplotnoj energije, tačnije izmena člana  o plaćanju, koji je jasan. Pitanje je kako programi u komunalu računaju kamate, čujem da se radi sa dva. Posebno je pitanje izrade obračuna. Mi imamo apsurdnu situaciju da se vlasnicima stanova koji su ugradili sopstvene merače, na računima pojavljuje 30% dodatnih kilovata i da oni, za razliku od komšija koji nisu ugradili kalorimetre, imaju veće račune. Sve to je suprotno logici, matematici i ideji o novom načinu naplate isporučene toplotne energije."

ES: Dakle da zaključimo, problem je doista veliki, iskomplikovala ga je nečija tvrdoglavost i neznanje i zato Vas pitam, kako biste ga Vi, sa pozicije vlasti, na kojoj niste, ali imate tog iskustva, rešavali?

"Predsednik Opštine, predsednik Skupštine, direktor komunala.. oni su morali prvi da reaguju. Nadzorni odbor je morao da iskalkuliše cene grejanja po važećim za mazut, drva i ugalj, da uz to ispravi loše sabrane cifre, jer im matematika nije bila jača strana i da odredi realne cene koje je propisala država. Znate, Skupština je osnivač JKP "Badnjevo" i ona može da naloži mnoge mere sve do reorganizacije, jer na to ima zakonsko pravo. Javno preduzeće, ovo, i sva u tom statusu, mora da poštuje odluke svog osnivača i zato je nedopustivo to što do sada nisu sproveli novembarski zaključak odbornika SO Negotin o vraćanju oktobarskih računa na ispravku i izdali nove za 15. dana oktobra, na početku sezone grejanja. Po meni,  direktor JKP "Badnjevo" u Negotinu je odavno trebalo da bude smenjen. Imam saznanja da će uskoro biti zakazana januarska sednica SO i trebalo bi da se razgovara o svim ovim problemima, jer je preporuka Ministarstva rudarstva i energetike, jasna. Ukoliko ne bude tako, i preporuke se ne uvaže, Odbornička grupa LDP ponovo će se obratiti tom i svim drugim ministarstvima, a pisaćemo i Saši Jankoviću, zaštitniku građana i upoznati ga sa veoma ozbiljnim kršenjem zakona zbog kojih, finansijske posledice snose korisnici daljinskih sistema grejanja u Negotinu. Definitivno, cena toplotne energije nije u saglasnosti sa zakonima ove zemlje i bićemo uporni da ovaj problem rešimo. Mi, odbornici, bez obzira na stranačku pripadnost, kao predstavnici građana u Skupštini treba da branimo isključivo njihove interese!"

ES: U interesu građana je i pokretanje privrede, koja je već godinama paralisana. Potencijala ima, ali ne i očekivanih investicija. Kako vi komentarišete aktuelnu privrednu situaciju?

"Osvrtom na godine kada su pokretane ideje, koje iz raznih razloga, a pre svega političkih, kada je naša opština u pitanju, nisu do kraja realizovane. Pođimo redom. Očekivala sam da će posle prvih investitora koji će ulagati u područje Beograda, što je bilo sasvim logično, Negotin biti u trećoj fazi investicija s obzirom na udaljenost od autoputa i velikih centara. Pričamo o vremenu od 2004. do 2009. godine. Posebno o 2008, kada je nastupila Svetska ekonomska kriza i kada tadašnja srpska vlada baš ništa nije uradila, osim što je povlačila pogrešne i zakasnele poteze, uprkos upozorenjima nezavisnih ekonomista. Posledice se obijaju o glavu i aktuelnoj vladi i građanima Srbije. Uopšte ne mislim da sadašnja vlada ima neke reformske poteze, a i ono što nudi nema ko da sprovede, ljudi je ne razumeju. Kada je područje naše opštine u pitanju mogu da kažem da nismo iskoristili veliki potencijal graničnog prelaza na HE "Đerdap 2", sa čijim se otvaranjem kasnilo mimo državnih odluka i skupštinskih još za mog mandata. Prelaz je otvoren tek posle 2009. godine, i u dosadašnjem periodu je nedovoljno iskorišćen. Konkretno,  Krajova u Rumuniji je veliki, ogroman grad, a cene su u Srbiji niže nego kod naših suseda. Dakle, treba da se potrudimo i reklamirano taj granični prelaz jer bi bilo ekonomski isplativo, da naši susedi u mnogo većem broju nego sada, prelaze granicu i pazare u našim trgovinama.  Naši putevi su priča za sebe, jer kada imate ovakve saobraćajnice, ne možete očekivati ozbiljne investicije. Investitori, pre svega, gledaju kakav će im biti transport. Ja sam se kao poslanik u Skupštini Srbije zalagala za izgradnju koridora Istok, ali bezuspešno. U međuvremenu je EU promenila mrežu koridora, pa je i naš koridor 10 sada nižeg ranga u odnosu na onaj koji ide kroz Rumuniju i Bugarsku. Izgubili smo tako mogućnost da dobijemo deo izdvojenih sredstava koji je EU namenila za spajanje koridora, u kome bi se sigurno kao kraći i bolji za tranzit, našao i put od Negotina, preko Majdanpeka do Beograda, za koji sam se zalagala. Od toga ništa, naravno. Mi smo apsolutno nedokazan narod, nemamo strategiju razvoja. Trebalo je da kažemo - koridor je važan i dok ga ne napravimo neće biti drugih investicija. Morali smo da pratimo Evropu i da mnogo brže reagujemo. Tim putem bi putovali naši ljudi koji žive u zemljama EU, ali je Srbija nažalost ostala bez tog tranzita. Dalje, mi kao opština imamo  mogućnosti da razvijamo poljoprivredu i turizam. Međutim nemamo šta da  ponudimo investitorima. Nemamo komunalno opremljeno zemljište da ga ponudimo za neku fabriku za preradu. O našoj tragediji govori i podatak da smo, pre nekoliko godina, od Nacionalnog investicionog plana-NIP, dobili sredstva i uložili ih u  industrijsku zonu. Nakon smene vlasti na čijem sam čelu bila 2009. godine, taj projekat je obustavljen. Zašto? Mislim da je trebalo da vlast koja nas je zamenila odmah konkuriše, već 2010. godine, za dodatna sredstva NIP-a, što nikoga ne bi koštalo, jer je taj program davanja komunalno opremljenog zemljišta investitorima, razvijala Republika Srbija. Bili bismo na dobitku. Na 27 ha, pri čemu je za veću kvadraturu mogla da se radi eksproprijacija, kao opšti interes, sa daleko nižom cenom zemlje, industrijska zona bi bila završena. Kažem bila bi, da ceo posao nije obustavljen. Sada se postavlja pitanje zašto su uopšte uložena sredstva u vodovod i kanalizaciju, kad ništa nije okončano. Kada bi se završilo, moglo bi da se ponudi investitorima. Ima i drugih primera na kojima se da videti da ne znamo da radimo. Program za razvoj poljoprivrede je, takođe, pokrenut za vreme mog mandata, davanjem subvencija za nabavku opreme. Dosta dobro su ga iskoristili vinari, iako to nisu bila stopostotno bespovratna sredstva. Mislim da danas treba promeniti način dodele subvencija jer je prosto vreme da se drugačije reaguje. Bez sistema za preradu, na primer, mi ne možemo da razvijamo poljoprivredu. Drugo, ma koliko demagoški zvučalo, ta poljoprivreda mora da bude planska. Pa, ne možete da gajite pšenicu u brdsko-planinskom području i još da za to očekujete subvenciju. Prosto, treba odrediti ko će se baviti stočarstvom, vinarstvom, vinogradarstvom. Ja sam oduševljena načinom poslovanja Vinarije Matalj, a to je primer dobro osmišljene strategije razvoja i taj primer treba slediti. Kada je turistički potencijal u pitanju, bez dobrog puta prema Rajcu i Rogljevu, mi samo možemo da sanjamo bolje dane. Put prema Rajcu je nekada bio regionalni - državni put drugog reda i bio je u republičkoj nadležnosti, do 2009. godine. Onda je prebačen u nadležnost lokalne samouprave. Trebalo ga je tada srediti kao prioritet opštine. Ta šansa je propuštena, jer su regionalni putevi u Srbiji, pa i taj naš prema pivnicama, ponovo  vraćeni pod republičku ingerenciju. Inače, za razliku od sredine prethodne decenije, kada nismo imali smeštajne kapacitete, sada imamo više dobrih objekata, pa ima uslova i da se reklamiramo. Međutim, Turistička organizacija od formiranja do danas, skoro deceniju, baš ništa novo nije osmislila i ponudila. Ne mogu se nuditi isti programi godinama uzastopno, Sajam vina i meda, turistička putovanja i slično. Nema ideja, nema dobrih programa....."

ES: Od prošle godine, najveća investicija u opštini je izgradnja zelene pijace? Izgleda da je i jedina i mnogokritikovana ali samo do smene vlasti, maja 2014. Da li se sa budžetom koji opština ima može više?

"Da, zelena pijaca je jedina investicija u proteklih 5 godina, bivše i sadašnje vlasti. Nije završena, ali je zaokruženo infrastrukturno opremanje Dunavske i ulica Rajka Bosnića i Branka Radičevića. Opet naglašavam da je reč o poslovima započetim pre 2009. godine. U gradu se više ništa nije radilo, pa je i dalje 20 % stanovnika bez kanalizacije, a podsetiću vas da je u vreme mandata PNTK od 2004. do 2009. godine, završeno 80 % planiranih poslova, po našim projektima i programima. Ulagalo se planski i u važne poslove. Danas se novac  razbacuje. Bivši sam sportista, ali smatram da je 35 miliona dinara za sport u Negotinu previše para i da mi nemamo ekonomsku moć da u sport ulažemo tolika sredstva. Prethodna socijalistička vlast je imala problem da obezbedi sredstva iz Republike, aktuelna, sa naprednjacima na čelu, još i više. Interesantno je da je opština Negotin bila poznata po tome što je imala lokalnu vlast kontra republičkoj, ali smo uvek uspešno obezbeđivali sredstva. Konkurisali smo za sve donacije, kukali, molili, a to se sada ne dešava, iako je vlast preslikana sa Republike. Da zaključim, radilo se mnogo sa  budžetom od 350 miliona dinara. Sada on premašuje milijardu, ali neki veći efekti izostaju. Kao velike probleme, navodim nezaposlenost i odlazak ljudi, koji u našem kraju ne vide perspektivu. Pod hitno moramo da preduzmemo  mere i da zaustavimo  negativne trendove."

ES: Šta je sa stranim investitorima, izgleda da i njih nema u željenom broju?

"Stranih investicija nije bilo. Ne računam domaći Eliksir Šabac, kao kupca prahovske fabrike. Nema ih. Ono što je trebalo da dovede investitore bila je mogućnost izgradnje vetroparkova na tri lokacije, a u budžet bi se slivali prihodi od lokalne komunalne takse. Na inicijativu od pre nekoliko godina, da ne kažem opet, tadašnje vlasti, Agencija za energetsku efikasnost kod koje smo konkurisali za Plavnu, uradila je studiju opravdanosti. Vlast koja nas je nasledila 2009. godine je bila neodgovorna i vezala se za firme koje nisu bile dorasle ovom poslu. Ko se razume u energetiku zna koliko godina treba za izgradnju vetroparka i šta je sve uz to potrebno. Mi smo uz Plavnu imali još dve lokacije i mislim da stručni ljudi treba da se uključe i ponovo razmotre mogućnosti i potencijale koje imamo za proizvodnju struje iz energije vetra."

ES: Kako su gradovi Kragujevac i Zaječar, na primer, doveli investitore a mi sa značajnim potencijalima u Krajini- nismo. Da li ljudi koji vode opštinu na pravi način prilaze ovom pitanju?

"Da li nema sluha, znanja, pa i političke hrabrosti- to je pitanje. Pošto se novac u državi, hteli mi to da piznamo ili ne, deli politički, onaj nenamenski transfer,mislim da su malo radili na tome da ubede vladu da su investicije potrebne ovde. Kada ste član velike političke partije i kada vam kažu - nema para, onda ste poslušni i  klimnete glavom, što je neprihvatljivo. Kada ste na funkciji, mislim da treba da radite tako da posle vas ostane trag. Kragujevac, je dobio 300 miliona dinara, Niš i Novi Sad, takođe! Dobili su oko milijardu dinara  iz republičkog budžeta, da bi se pokazali njihovi gradonačelnici! Reč je o političkoj podeli sredstava. Najveći problem za strane investitore su ipak državni zakoni. Promena PDV-ea, poreza, sve to koči strane investicije. Opštinska rukovodstva treba da su stalno u vladi i u potrazi za investitorima. Ne mislim da je rešenje sa Gorenjem u Zaječaru dobro. Naša kalkulacija u LDP govori da je sa novcem   datim Gorenju moglo da se zaposli nekoliko hiljada ljudi u poljoprivredi. Država na pogrešan način radi strategiju razvoja poljoprivrede. Subvencije koje su dobijene po hektaru su zloupotrebljavane, to je poznato da njive nisu obrađivane. Mislim da subvencije treba da idu prema gotovom proizvodu, a da treba naći sigurnog kupca i to bi bili izvori prihoda za naše poljoprivrednike, koji kao što znate i sada ne traže pomoć države."

ES: Da li je po Vama demokratija uznapredovala poslednjih desetak godina i zašto niste u vlasti s obzirom da je o tome prošle godine, posle izbora, bilo nagađanja?

"Mi smo za svake izbore imali jasnu poruku građanima i nikada ih nismo prevarili. Rekli smo da nećemo sa SPS-om u koaliciju, jer smatramo da su loše radili četiri godine  i da smo tada, kao sredina, nazadovali. Oni se sa tim, naravno, neće složiti. Kada nam je SNS, koji je dobio najveće poverenje građana ponudio ulazak u trojnu koaliciju, sa njima i socijalistima, odbili smo ponudu. Ostali smo dosledni sebi i obećanju koje smo dali građanima. Inače mislim da široke koalicije ne mogu doprineti  napretku i da ne možemo svi da budemo u vlasti. Opozicija je potrebna da vrši kontrolu vlasti i to je normalno u svim demokratijama. Nažalost, u našoj zemlji ona nazaduje, uz sve snažniju medijsku blokadu. To će ostaviti ogromne posledice, iako sada, takvo stanje, odgovara aktuelnoj vlasti."

ES: Da ste u vlasti, da li bi bar delimično bilo drugačije?

"Sigurna sam da bi bilo drugačije. Komunalno preduzeće ne bi moglo da opstaje ovakvo kakvo jeste i kako radi, a investicije iz budžeta bi bile drugačije usmerene. Mene su optuživali da urušavam kulturno nasleđe u vreme kada je rekonstruisan i sređen centar grada,  koji danas mnogi hvale. Mi smo uredili centar, uveli ga u urbano jezgro, a prethodna socijalistička vlast nije mogla 5 godina da sredi manju deonicu ulice od Hotel Beograda do Mokranjčeve kuće i Muzeja, kojom najčešće prolaze turisti. Inače, smatram pogrešnim da se republička vlast preslikava na lokalnu. Svaku stranku čine ljudi, a u malom gradu se svi međusobno dobro znamo. Da su izbori na lokalu bili održani mimo republičkih, mi ne bismo, sigurno, u Negotinu imali ovakve rezultate. Naši izborni rezultati su posledica republičkih izbora i kada biste pitali ljude koji su glasali za SNS, rekli bi vam da su glasali za A. Vučića. Pri tom ništa loše ne mislim o ljudima u toj stranci na lokalu, naravno. Zalažem se za održavanje lokalnih, mimo parlamentarnih izbora. Smatram da je proporcionalan sistem loš i da je daleko bolje kada predsednika opštine biraju građani. Ovlašćenja su ista ali mogućnosti da radite su mnogo veće. Te dve izborne varijante sam prošla i govorim iz iskustva."

ES: LDP je i dalje u statusu povereništva? Kada će se to promeniti?

"Skupština će biti održana do kraja januara i tada ćemo izaći iz sadašnjeg stanja povereništva. Aktivni smo i spremamo se za izbore u stranci na lokalu."

ES: Vaša završna reč za čitaoce Portala East SIDE?

"Ekonomska situacija u Srbiji je veoma složena i teška. Bojim se da će godina biti veoma teška i politički. Zbog toga politička ostrašćenost nije dobra i trebalo bi da zalegnemo svi i da damo maksimum, bez obzira na stranačku pripadnost. Vlast bi trebalo da ima više sluha za konstruktivnu opoziciju i da je ne doživljava lično. Imamo isti cilj! Drago mi je da ste mi pružili priliku za razgovor. Portal ES je za mene prijatno iznenađenje, jer donosi informacije koje se, nažalost, ne mogu čuti u lokalu."

• < Prethodna
• Sledeća >