Rođen u Leskovcu, ali sebe smatra Negotincem jer je tu odrastao, živeo, završio školu i branio za FK Hajduk Veljko. Predstavljamo vam Roberta Mitrovića, bivšeg fudbalera mnogih fudbalskih klubova a sada sportskog direktora u jednom fudbalskom klubu u Kanadi. 

Svoju golmansku karijeru započinje davne 1984. godine u dresu negotinskog „Hemičara“, a nakon šest godina oblači dres negotinskih „plavo-belih“ kao jedan od najtalentovanijih golmana njegove generacije. Međutim, mesto među stativama nije mu bilo sigurno, ali je u periodu od dve sezone kao mlad i perspektivan golmana zabeležio sedam nastupa kao prvi golman negotinskog velikana. Bio je član generacije koja je osvojila Zonu i plasirala se u Prvu ligu. Stepenik više usledio je odmah nakon te sezone i Mitrović odlazi u ekipu Timoka na preporuku trenera Zorana Stevanovića. Postaje prvi golman Timoka u tadašnjoj Drugoj Saveznoj ligi u kojoj nastupaju klubovi poput Borca iz Čačka, Mačve iz Šapca, Obilića, Inđije, Rudara iz Pljevalja itd. Kako i sam Mitrović kaže igrao je protiv velikih fudbalskih imena u to vreme kao što su Nebojša Krupniković, Dragoslav Jevrić, Damir Čakar, Vanja Grubac... Nakon sasvim solidne sezone u dresu Zaječaraca, odlazi u Bor, a zatim u Mladi Radnik i BSK iz Bukovča. 

U BSK-u pamti lepe sportske dane. 

„Sećam se da smo tada igrali u ligi protiv Hajduk Veljka, mog bivšeg kluba i moje velike ljubavi. Prvi meč u Negotinu izgubili smo minimalnim rezultatom a savladao me je moj kum Dragan Brkić, ali ja sam mu se revanširao na proleće golom sa bele tačke u Bukovču. BSK je tada završio na visokom 6. mestu u Zoni.“ – priseća se Robert. 

Nakon sezone u BSK-u usledio je povratak među negotinske „plavo-bele“ gde se ponovo Hajduk Veljko bori za ulazak u viši rang. Međutim, ponovo se nije dugo zadržao među Hajduke i to zbog nesuglasica sa tadašnjim rukovodstvom kluba. Robert dobija poziv Kruševljana i odlazi u ekipu Trajala gde ostvaruje istorijski uspeh sa tim klubom i ulazi u Drugu Saveznu ligu, a on biva proglašen najboljim golmanom lige. Kao najbolji golman odlazi u tim Bane iz Raške gde beleži najbolje partije u karijeri a onda je usledio i poziv tadašnjeg superligaša Hajduka iz Kule. U ovom klubu zadržao se naredne dve godine, a može da se pohvali nastupima protiv velikih igrača iz perioda od 2001 do 2002. godine. Branio je protiv Nemanje Vidića, Saše Ilića, Tariba Vesta, Ivice Ilieva... 

Nakon dvogodišnje epizode odlazi u BSK iz Borče, a potom u najtežim trenucima za Timok iz Zaječara odlazi da se oduži klubu koji mu je dao mnogo toga. 

„Timok je bio na ivici egzistencije. Bez struje, bez vode i u finansijski nezamislivim uslovima. Ipak, zahvaljujući velikim srcem i nenormalnom borbenošću beležimo odlične rezultate. Uspevamo da eliminišemo ekipu Partizana u Kupu a ja bivam proglašen igračem utakmice. Te sezone sam postigao i gol protiv Partizana i odbranio ukupno 19 od 26 penala sviranih protiv nas. Sezona za pamćenje.“ – sa setom za ES portal govori Mitrović. 

Sam kraj fudbalske karijere koristi za odlazak na Island gde provodi 3 sezone i postiže veliki uspeh igrajući tamošnji plej-of. Nakon tri odlične sezone u inostranstvu vraća se u Srbiju i postaje trener Hajduk Veljka u sezoni u kojoj se malo ko smeo usuditi da prihvati tu funkciju. Znatno oslabljen Hajduk Veljko, ne igranjem tada odličnih igrača Duleta Popovića, Anokića, Stanojlovića okreće se mlađim snagama. Pruža šansu mladim fudbalerima poput Bogdanovića, Matića, Prvujkića, Jakovljevića, Denisa Đorđevića, Miće Đorđevića, Nikolića i uparuje ih sa nešto iskusnijim fudbalerima Trujkićem, Milivojevićem, Stepanovićem, Maksimovićem i Kostadinovićem. Za pomoćnika angažuje Miroslava Lučića i uspeva da napravi čudo. U tom periodu vraća se kult Hajduk Veljka, javljaju se ljudi koji žele da pomognu klubu finansijski, nastaje kupatilo, klub dobija novu opremu, video uređaje, belu tehniku a onda počinje u klub da ulazi politika i kako naš sagovornik kaže sve što je učinjeno pada u vodu. Nije želeo da učestvuje u tome i napušta klub.

Na ivici egzistencije, u ogromnim problemima, Robert dobija poziv prijatelja iz Kanade i zajedno sa porodicom napušta Negotin trbuhom za kruhom. Robert danas uživa veliko poverenje Kanađana, jedan je od najboljih sportskih radnika ali sa ponosom predstavlja i pominje svoj grad, svoj Negotin. 

Trenutno radi u Corner Brook minoor soccer asocation kao tehnički direktor. Razvija trenere, fudbalske stručnjake i mlade fudbalere i ističe da je srećan što obavlja ovu funkciju za koju kaže da besprekorno voli. Živi sa porodicom u Kanadi ali se o zbivanjima u Negotinu informiše isključivo preko portala East Side. 

„Čitate se i u Kanadi. Moja porodica i ja ugrabimo priliku da se informišemo o zbivanjima u našem kraju putem interneta i East Side portala. Volim sve da pročitam i da budem u toku. Negotin mi nedostaje i zaista ga volim, ali nekada svoju sreću moraš tražiti daleko od onoga što zapravo voliš.“ – zaključuje razgovor sa novinarom ES portala, negotinska „hobotnica“ Robert Mitrović. 

• < Prethodna
• Sledeća >