Nekada velika nada srpskog fudbala, reprezentativac mlađih selekcija Srbije i Crne Gore, fudbaler sa ovih prostora koji je mogao mnogo više. Negotinac, Nikola Bogoslovski ekskluzivno za East Side portal govori o putevima kojim ga je vodila ljubav prem lopti, od Negotina, preko Partizana, potom Kumanova i Kruševca do povratka u Negotin. Njegovo viđenje dosadašnje karijere i kako vidi svoju budućnost u fudbalu.

Fudbalska karijera ovog skromnog momka iz Negotina nije išla tokom koji su mu mnogi fudbalski stručnjaci predviđali. Bio je proglašavan u više navrata za najboljeg igrača škole fudbala u organizaciji fudbalskog saveza, osvajao turnire i lige u mlađim kategorijama FK Partizana iz Beograda, bio reprezentativac Srbije i Crne Gore u mlađim kategorijama i promenio više klubova do ponovnog povratka u Negotin.

"Fudbalom se bavim od svoje sedme godine, naravno svoje prve fudbalske korake započeo sam na stadionu u Negotinu. Od malih nogu na fudbal sam gledao kao na primarnu stvar u životu. Voleo sam loptu kao i danas što je volim i verovao sam da mogu biti uspešan u ovome čime se i danas bavim. Naravno nije sve išlo tokom kojim sam želeo, ali kao i u životnoj priči, potrebno je da ti se poklope kockice ne bi li se sve ostvarilo onako kako želiš." – započinje svoju fudbalsku priču za East Side portal Nikola Bogoslovski.

E.S. Napustili ste Negotin veoma mladi i otišli u Beograd, tačnije FK Partizan. Ukratko nam opišite kako se sve to odigralo?

"Nije lako napustiti sve što ti je do tada bilo poznato i otići u grad od 2 miliona stanovnika sam. Mnogo sam vezan za raoditelje bio od malena pa mi je i to predstavljalo problem. Ipak, kao što sam već naglasio voleo sam fudbal i u razgovoru sa roditeljima odlučio da potpišem stipendijski ugovor sa FK Partizanom. Bilo je na početku teško prilagoditi se i navići se na taj način života. Duga putovanja autobusom od stana do škole, pa od škole na trening, novo društvo, drugačiji način života... Sve su to noviteti koji su mi u početku bili teško prihvatili ali čovek se na sve navikne."

E.S. Kako su Vas primetili ljudi iz našeg velikog kluba i sa koliko godina ste otišli u Partizan?

"Sa 14 godina otišao sam u Partizan nakon odigranog turnira u sklopu Škole fudbala „Karataš 2000“, kada su me primetili skauti iz Partizana. Tada sam proglašen najboljim fudbalerom u svojoj konkurenciji i nakon ostvarenog kontakta sa ljudima iz kluba, odlučio sam da potpišem za Partizan."

E.S. U mlađim kategorijama Partizana odigrao si 5 sezona i nekoliko derbija protiv vršnjaka iz Crvene Zvezde. Da li je rivalstvo i u mlađim kategorijama izraženo kao u seniorima?

"Kako da ne! Adrenalin na visokom nivou, želja za pobedom nikad veća. Verujte ništa drugačije nego u derbijima seniora. Prvi derbi koji sam odigrao je utakmica koju ću pratiti do kraja života. Atmosfera puna sportskog naboja. Pravo zadovoljstvo je igrati ovakve mečeve i u mlađim kategorijama. Iako je moj Partizan poražen, rezultatom 1:0 bio sam zadovoljan svojom igrom a razočaran porazom. Zbog poraza u derbiju nisam mogao oka da sklopim narednih nekoliko večeri razmišljajući o propuštenim šansama. To mi je ujedno i jedini poraz u derbijima. Kasnije smo još dva puta odigrali nerešeno i šest puta pobeđivali Zvezdu."

E.S. U Partizanu igrao si na poziciji zadnjeg veznog igrača, ali dokazao si da ti golovi nisu strani. Prema našim informacijama davao si golove i u mlađim selekcijama Srbije i Crne Gore.

"Upravo tako. Igrao sam na poziciji zadnjeg veznog igrača ali ne tako retko menjao pozicije po potrebi. Igrao sam čak i na mestu napadača, ali sam većinu karijere u Partizanovim mlađim selekcijam proveo u veznom redu. Ono što je bilo interesantno u tim mlađim selekcijama igrao sam na poziciji zadnjeg veznog a postizao sam solidan broj golova u svih 5 sezona. Asistencija sam imao stvarno mnogo ali i između 8 i 10 golova po sezoni bili su stvarno zadovoljavajući za mene. Doduše, imali smo stvarno veoma jak i talentovan tim, tako da se na svakoj utakmici neko drugi isticao. I u mlađim reprezentativnim selekcijama postigao sam nekoliko golova. Ja sam bio, fudbalski rečeno „pretplaćen“ da postižem golove u derbi mečevima." – uz osmeh kaže Nikola Bogoslovski, fudbaler negotinskog srpskoligaša.

E.S. Kažeš da se u Partizanu na svakoj utakmici neko drugi istakne, zbog čega je to tako?

"Razlog je definitivno u kvalitetnom sastavu. Primera radi, reći ću da je generacija 1986. godište jedna od najuspešnijih generacija Partizana. I danas u Humskoj stoji kolektivna fotografija moje generacije i to pored generacije jednog Saše Ilića. Dovoljno je reći da od 22 reprezentativca Srbije i Crne Gore u našem uzrastu, čak nas 14 bilo je iz Partizana."

E.S. Pomenuo si da ste bili vrhunski tim. Koje igrače iz tvoje generacije možeš da nabrojiš kao neke koji su i dalje u profesionalnom fudbalu?

"Reći ću da su mnogo talentovanih iz moje generacije ostavili fudbal i bave se nekim drugim poslovima, ali mogu da kažem da postoje i oni koji su izgradili svoje fudbalske karijere. Primera radi, novo (staro) pojačanje Partizana Stefan Babović, zatim tu su Lola Smiljanić, bivši kapiten Partizana, Predrag Pavlović, Simon Vukčević, Krsić, Popara... Zaista ne bih da nekog izostavim, ali siguran sam da ih je bilo još koji su svoje karijere gradili van Partizana. Pomenuću nešto starijeg Drinčića, koji je Partizanovo dete ali je svoju šansu u Partizanu dočekao tek sada, po povratku iz inostranstva. Od onih koji su spadali u neostvarene a pritom velike talente jeste moj veliki prijatelj Vujačić. Bez obzira na sve imali smo veoma dobru ekipu za koju mogu slobodno da kažem da se danas formira ravnopravno bi se borila sa svim ekipama u Jelen Super Ligi Srbije."

E.S. Da li si sa nekim od bivših saigrača u kontaktu?

"Prošlo je dosta vremena, bili smo klinci koje je u tom trenutku zanimao samo fudbala pa nakon Partizana tražili razne angažmane i tu su se donekle kontakti izgubili. Sa Vujačićem sam i danas u kontaktu, a sa ostalim momcima iz ove uspešne generacije kada se sretnemo popričamo. Jednostavno putevi kojim nas je vodio fudbal nisu bili isti, tako da mislim da je ta, uslovno rečeno daljina, najveći uzrok što nismo u stalnom kontaktu."

E.S. Prema tvojoj priči o Partizanu, vidi se da se rado sećaš tog perioda tvoje fudbalske karijere?

"Sve u karijeri što sam uradio pružio mi je Partizan. To je period na koji sam zaista ponosan i koji će mi biti zauvek u srcu. Ne mogu da opišem sa kojim sam ushićenjem trenirao u Partizanu, koliko sam voleo i volim taj klub. Zaista Partizan mi je u tim trenucima pružao sve. Odlični uslovi za trening, uslovi za život i školovanje, ma sve je bilo kao u bajci. Bio sam čak i kapiten reprezentacije na jednoj prijateljskoj utakmici i sav taj uspeh prepisujem Partizanu ali i mojoj porodici koja mi je bila podrška za sve što sam radio."

E.S. Pored tvoje porodice i Partizana koje još osobe možeš da smatraš graditeljima svoje karijere?

"Bojim se da ću nekoga da izostavim... Ali hajde da pokušam... Pre svih dve osobe koje su mnogo truda uložila u mene jesu moji treneri iz Hajduk Veljka, Boban Mankovjanović i Šonić. To su treneri koji su najzaslužniji za moj odlazak u beogradski klub, jer su uvideli moj talenat i radili na mojoj fudbalskoj izgradnji. Kasnije u Partizanu, Ilija Zavišić, Miloš Radaković, Dušan Trbojević, Vermezović i trener koji je po nekom mom nahođenju jedan od najboljih, Nikica Klinčarski. Ne bih da umanjim znanje ostalih trenera sa kojima sam radio, ali izdvojio bih da sam najkorektniji odnos imao sa Nikicom sa kojim je svaki od fudbalera mogao da popriča o bilo čemu. Pravi profesor fudbala. Sa svim ostalim trenerima imao sam vrlo korektan odnos."

E.S. Tvoja karijere na samom početku izgledala je kao bajka, ali danas utisak je da si mogao mnogo više. Zbog čega je to tako?

"Danas si gore, sutra dole. Kao i u životu treba malo sreće da se poklope stvari. A da sam mogao da u karijeri uradim mnogo više, mogao sam. Pravio sam neke pogrešne poteze, povrede... jednostavno bilo je pogrešnih procena ali i nepredvidivih stvari koje su me jednostavno sputavale da napravim nešto veliko."

E.S. Još uvek si u punoj fudbalskoj snazi, kažu da je 28. godina onda kada fudbaler može najviše da pruži na terenu. Da li ima nekih ponuda za odlazak u neki drugi klub? 

"Ponuda ima mada ne želim da konkretizujem. Ja sam fudbaler Hajduk Veljka i stvarno volim ovaj klub. Ovde sam počeo da treniram fudbal i zaista bi bilo nekorektno da kažem da ne želim da ostanem u klubu koji je danas u teškoj situaciji. Na kraju krajeva upisao sam i fakultete ovde, tako da bi i sa te strane najbolje bilo za mene da ostanem, ali fudbal je čudna stvar jer ne znaš gde te sutra može odvesti."

E.S. Kada si već pomenuo Hajduk Veljko, da li možeš približno da nam objasniš trenutnu situaciju u klubu?

"Javnost je sigurno obaveštena o trenutnom stanju u našem srpskoligašu. Nalazimo se u dosta nezavidnoj situcaiji, loš plasman na tabeli je ono što „bode oči“ svima nama koji vole ovaj klub. Ne znam šta da kažem, ali mislim da Negotin zaslužuje da Hajduk Veljko ostane srpskoligaš. Veoma bi se loše odrazilo na sportsku scenu Negotina i Negotinske Krajine da se dogodi suprotno. Mislim da uz par pojačanja možemo da ostvarimo opstanak, što nam je ujedno i cilj. Biće veoma teško, ali ostajem optimista, jer kada nema nade onda nemaš ni razloga za bavljenjem bilo kojim poslom."

E.S. Promenio si dosta fudbalskih klubova, što kao član mlađih selekcija, što kao član A tima, u kom klubu si se osećao najbolje?

"Definitivno bih slagao kada bih rekao da to nije bilo u Partizanu. Bilo mi je jednostavno veoma bitno da ostavim dobar utisak u tako jakom klubu. Ostaje žal i gorak ukus što nisam debitovao za prvi tim, ali jednostavno to se nije dogodilo. Bilo kako bilo u Partizanu sam stekao neko iskustvo koje će mi biti zauvek upisano kao zlatno doba karijere u mlađim kategorijam. Naravno nije mi bilo loše ni u Kruševcu u ekipi Napretka, pa čak ni u makedonskom prvoligašu iz Kumanova. I naravno Hajduk Veljko ima posebno mesto u mom srcu jer je to klub koji volim od malih nogu."

E.S. Vratimo se opet na Partizanove mlađe kategorije, jer kako si i sam naglasio, proputovao si sa njima Evropu uzduž i popreko, nastupajući na velikim turnirima. Sigurno si igrao protiv zvučnih imena u svojoj generaciji jer je poznato da Partizanove mlađe selekcije igraju velike evropske turnire?

"Tačno tako. Bilo je tu dosta igrača moje generacije ili godinu dana starijih odnosno mlađih, koji su danas postali zvučna imena. Navešću neka od njih, poput Rajana Babela iz Ajaksa, Mutinja koji danas nastupa za Monako, Urbi Emanuelson koji igra u Milanu, Fernando Gago, Afelaj i još mnogo njih. Bilo je i onih za koje sam  čuo da su relativno mladi okačili kopačke o klin, i pored toga što su potpisivali basnoslovne ugovore još kao klinci, Tom de Mul i de Rider... To je fudbal i kod nas je dosta onih koji ostave fudbal, iako im se predviđala fantastična karijera."

E.S. Mislim da je pravo vreme da se zaokruži priča, uzimajući u obzir da si mnogo toga prošao i da si video mnogo toga lepog i manje lepog. Kako sebe vidiš za desetak godina?

"Ne gledam toliko daleko, ali odgovoriću da sebe svakako vidim u fudbalu. Imam utisak da ću i u pedesetoj igrati fudbal, ali to je neki moj osećaj zbog ljubavi prema ovom sportu. Što se tiče moje dalje karijere šta god da se desi i nisam od onih koji će reći mogao sam drugačije. Za sve u životu sam sam odlučivao i za sve što nije moglo bolje ja sam kriv. Da je moglo bolje znam i sam, ali isto tako znam da još nisam sve rekao u fudbalu." – završava intervju za East Side portal fudbaler Hajduk Veljka, Nikola Bogoslovski.

Slažemo se u potpunosti da je ovaj dvadesetosmogodišnji fudbaler mogao bolje, ali smo sigurni da njegovo vreme još uvek curi za bolje dane. Možda ovim razgovorom pokazuje da i pored odličnih nastupa u mlađim selekcijama FK Partizan i nastupa na reprezentativnom nivou nekada nije dovoljna satisfakcija za uspehe na svetskom i evropskom nivou, ali ubeđenja smo da mu je mesto u Jelen Super Ligi. Njegova univerzalnost u igri, odličan pregled na terenu, precizna dodavanja, kreativnost i osećaj za gol, našeg Negotinca svrstava u igrače koji su potrebni svakoj ekipi. Ekipa East Side portala želi puno uspeha u daljoj karijeri skromnom Negotincu koji zaslužuje mnogo više od onoga što je do sada od karijere dobio. Mnogi maštaju o ovakvoj  karijeru, jer nije svakom polazilo za „nogom“ da odigra derbi, da odmeri snage sa svetski poznatim fudbalerima i da ih pobedi, to jeste našem Nikoli.

• < Prethodna
• Sledeća >