Goran Stančić, proizvođač kupina iz Miloševa kod Negotina, u lično i u ime Udruženja kupinara istočne Srbije (UKIS), koje će ovih dana zaokružiti godišnjicu osnivanja, još tokom leta uputio je na nekoliko adresa u Ministarstvu poljoprivrede i premijeru Srbije dopise u kojima ih upoznaje sa situacijom, uz apel državi da se uključi u rešavanje problema proizvođača, kako bi održali i unapredili ovu, inače, perspektivnu proizvodnju. Stančić ne gubi nadu da će odgovori kad tad stići, uprkos vremenu koje je već prošlo! 

Goran Stančić, ugledni proizvođač kupina iz Miloševa kod Negotina, koji na plantaži površine skoro 2 hektara,  već nekoliko godina podiže ovo kvalitetno voće, veoma je nezadovoljan glasnim ćutanjem svih zaduženih za oblast poljoprivrede u državi, konačno i samog premijera, Aleksandra Vučića, kome je posle mnogih već upućenih, prosledio, poslednje u nizu pismo, sa molbom da se posveti pažnja proizvođačima kupine i maline i ostalog jagodičastog voća, koji su zbog monopola otkupljivača, ove godine zabeležili evidentne gubitke, do te mere velike, da se nije isplatio niti jedan dinar ulaganja u proizvodnju. 

„ Što se tiče sezone 2016, ona je bila katastrofalna za sve nas proizvođače kupina u Srbiji. Otkupna cena je bila 30 dinara  ili za 300 do 400 posto manja po kilogramu u odnosu na prošlu godinu, kada smo za kilogram dobijali od 80 do 130 dinara. To, nažalost, ove godine nije bio slučaj i slobodno mogu da kažem da je ova sezona bila ubitačna za nas proizvođače“, ističe Goran Stančić, na početku razgovora.   

Stančićeva plantaža je u neposrednoj blizini Negotina i ove godine rod je bio solidan, između 23 i 24 tone po hektaru.  Inače, pod kupinom je zasad na površini od 1,80 ha , budući da je 20 ari  određeno za put kojim prolaze kamioni i berači u sezoni. 

Dugo se, inače, verovalo da u proizvodnju kupina ne treba ulagati velika finansijska sredstva. Goran Stančić kaže da to nije tačno, ali i da bi država morala mnogo ozbiljnije da počne da pomaže proizvođačima kupina, malina i jagodičastog voća, kako bi se pre svega održala, a zatim i unapredila ova perspektivna proizvodnja. 

„Država bi na prvom mestu trebalo da pomogne, naročito,  Ministarstvo poljoprivrede. Reći ću vam podatak do koga nisam došao ja već ljudi koji obrađuju tržišta kupine i maline i ostalog sitnog voća.  Proizvodna cena kupine kreće se i do 60 dinara po kilogramu, što znači da sve što je preko 60 dinara, nama predstavlja dobitak. Ali kad uporedite cenu od 30 dinara i razliku do 60 dinara, znači da smo mi, proizvođači, u velikom gubitku. Takoreći, 100 posto samo do nadoknade, a o zaradi da ne pričamo, posebno, kao što sam rekao, ove godine. Zbog toga apelujem na državu da se uhvati ukoštac sa prisutnim problemima, ako želi da i dalje opstanu površine pod voćem, povrćem i svim kulturama koje se obrađuju u Srbiji“. 

Poznato je da opština Negotin već nekoliko godina izdvaja sredstva za agrarni budžet, a na pitanje da li su konkursom bila predviđena i za ulaganja, tačnije subvencije, u ovu proizvodnju o kojoj pričamo, Stančić kaže.  

„Opština Negotin, pomaže na neki način, recimo subvencijama za navodnjavanje, za mreže za zasenu, ali što se tiče konkretno neke hladnjače koja bi nama predstavljala veliku pomoć,  ona to, kako su nam rekli, ne može da uradi bez pristanka države, tj. ministarstava poljoprivrede i ekonomije, na primer“.

ES: Znači, mnogo toga nedostaje da bi moglo da se govori o rentabilnoj proizvodnji kupine , ne samo u Krajini već i na širem području Srbije? 

„Da, situacija je u celoj Srbiji takva. Na to ukazuju ovogodišnja iskustva. Na početku sezone otkupna cena kupine Loh nes je bila 150 dinara. To je trajalo samo nedelju dana dok se gospoda hladnjačari nisu skupili i odredili da cena treba da „padne“. Što se tiče, konkretno, Čačanke ili ostalih sorti, kao što su Black saten, koju ja imam u zasadu, njima je cena konstantno bila oko 30 dinara, preko cele godine. Ujedno, hladnjačari pretenduju da se sortiment kupine promeni, međutim niko ništa po tom pitanju ne radi. Najmanje što bi se moglo, to je da proizvođačima počnu da daju besplatne sadnice, jer proces menjanja sadnica traje nekoliko godina, dok plantaža stigne na rod. Zbog toga kažem da su sve to prazne priče hladnjačara kojima nas obmanjuju, a u stvari otkupljuju sve sorte kupina“. 

ES: Gorane, pa zašto se onda bavite ovim mukotrpnim poslom koji vam ne donosi dobit? 

„Iskreno rečeno mnogo sam uložio u ovu plantažu. Uložio sam više desetina hiljada evra, okvirno. Što se tiče same proizvodnje, ja u svakoj sezoni uložim po nekoliko stotina hiljada dinara, dok ne dovedemo plantažu do roda. A posle toga, treba izdvojiti za branje, za berače i nekako nadovezujem sve to, a iz drugih izvora prihoda ulažem u ovu proizvodnju“.

Iako su ulaganja očigledno velika postavlja se pitanje isplativosti ove proizvodnje, koju prate mnoge nelogičnosti, a na to ukazuju neke zanimljive računice i poređenja. „ Za kilogram veštačkog đubriva, na primer, potrebno je izdvojiti dva kilograma kupine. Kilogram kupine košta kao otprilike dve cigarete, i kada sve to povežete, nema veze sa logikom i ništa ne vredi. Litar običnog soka na tržištu, da ne spominjemo vrstu, košta stotinak dinara, a kupina je 30 dinara pa vi vidite računicu, da li je to isplativo i da li je sve to pošteno prema nama proizvođačima“, ističe Goran Stančić, koji se bavi i proizvodnjom sokova i kupinovog vina ali, naravno, za kućne potrebe jer da bi se proizvodnja omasovila, kako kaže, potrebno je i mnogo para, a pomoć ne stiže niti sa jedne od adresa kojima se Stančić obratio kako bi ukazao na težak položaj kupinara. „Ne apelujem ja na državu da nam pomaže u novcu, da nam daje kredite ! Ne! Ja apelujem da se cena kupine u narednim sezonama dovede na neki odgovarajući nivo, da cena bude rentabilna za nas proizvođače, tako da možemo da nastavimo dalju proizvodnju. Mislim da bi i država time bila na dobitku, s obzirom da su malina i kupina  i jagodičasto voće, strateški izvozni proizvodi države Srbije i da ona zbog toga mora da se pozabavi našim problemima. Uostalom, nije isto kada plaćate PDV na cenu od 30 dinara ili stotinu dinara. U nadi da će se nešto promeniti pisao sam u lično i u ime Udruženja kupinara istočne Srbije, Ministarstvu i ministru poljoprivrede, šefu kabineta premijera i samom premijeru! Bilo je to još tokom leta. Do sada nam niko nije odgovorio, ali ja ne gubim nadu“, poručuje na kraju razgovora Goran Stančić, proizvođač kupina iz Miloševa kod Negotina, koji bez obzira na probleme o kojima je govorio planira da podigne i jedan hektar zasada maline.

Inače, ovih dana, tačnije, 6. decembra biće zaokružena prva godina rada Udruženja kupinara istočne Srbije (UKIS), koje je u Negotinu osnovalo dvadesetak proizvođača u cilju ujedinjenog nastupa i zajedničkih aktivnosti koje bi vodile boljoj ceni kupine i većoj stabilnosti na tržištu.  Udruženje je od 19. jula član Asocijacije malinara sa sedištem u Ivanjici. Za veoma kratko vreme Udruženje se nametnulo kao odličan partner sličnima u Srbiji, pa je tako na inicijativu UKIS-a, ovog leta održan sastanak u Ražnju, kome su prisustvovali predstavnici udruženja iz opštine domaćina, Udruženja voćara „Nektar“ Trgovište iz opštine Knjaževac, iz Trstenika, Bogatića, kao i proizvođači kupina iz Smedereva, Ćićevca, Pojata i Obreža.

Na pomenutom skupu je načelno dogovoreno da se formira asocijacija udruženja i proizvođača kupine Srbije, a za predsednika takve unije predložen je upravo naš Krajinac, Goran Stančić iz Miloševa. Osnovni cilj formiranja Asocijacije udruženja bio bi poboljšanje proizvodnje kupina i formiranje jedinstvene cene otkupa kupine na nivou Srbije.

Bilo bi dobro da tako i bude kako bi proizvođači kupina mogli da razvijaju  proizvodnju, a ne da vode neravnopravne borbe iz kojih očigledno kao pobednici izlaze, monopolisti – otkupljivači i srpski hladnjačari. 

• < Prethodna
• Sledeća >