Posle razgovora sa Goranom Stančićem, proizvođačem kupina iz Miloševa koji smo nedavno objavili na portalu ES, želeli smo da saznamo šta o celoj situaciji proizvodnje, otkupa i plasmana sitnog voća misle i poljoprivredni stručnjaci. Sagovornik nam je Dejan Stefanović, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u PSSS Negotin i član Opštinskog veća opštine Negotin zadužen za oblast poljoprivrede

Primer dobre prakse u proizvodnji kupine,  svakako predstavlja Poljoprivredno gazdinstvo „Stančić“ vlasnika Gorana Stančića iz Miloševa kod Negotina, koji je već šest godina u ovom poslu. Iako ulaže, prati trendove, želi da proširi proizvodnju i promeni  sortiment ukoliko je to doista potrebno, Stančić ne krije da je jako nezadovoljan odnosom države prema kupinarima i malinarima i da je jedan od ciljeva prošle godine osnovanog Udruženja kupinara istočne Srbije, upravo zajednička borba za bolju poziciju svih srpskih proizvođača ovog voća na tržištu. Koliko je velika kritika Ministarstva poljoprivrede, resornog ministra, pa i samog premijera, koji bi mogli odgovarajućim merama da razreše zamešateljstvo, a pre svega „raskrinkaju“ monopol hladnjačara, toliko je ona afirmativna, kada je reč o našim savetodavcima iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe za Borski okrug u Negotinu, koji su, kako navodi Stančić, uvek spremni da pomognu. Upravo zbog toga razgovarali smo sa Dejanom Stefanovićem, inače i članom Opštinskog veća zaduženim za oblast poljoprivrede. 

ES: Redovno pratite stanje na terenu i koji podaci o površinama pod kupinom su merodavni kada je ova vrsta voća u pitanju? 

„U 20 hektara, koliko je popisano Popisom poljoprivrede iz 2012.godine, spada samo kupina, a maline ima veoma malo. Po popisu, pod ovom voćnom kulturom je samo jedan hektar, mada postoji interesovanje poljoprivrednika za sadnju maline. Zbog toga očekujemo da se već u 2017. godini podigne nekoliko manjih zasada maline.“

ES: Proizvođačima kupina idu na ruku  klimatski i ostali uslovi za proizvodnju, ali priče koje stižu do nas su alarmantne. Po tvrdnjama kupinara, ta proizvodnja je na granici rentabilnosti, čak, čini se da kupinari beleže i gubitke?  

„Tačno je da u našem kraju postoje veoma pogodni uslovi za gajenje kupine, kao i da se rentabilnost proizvodnje dovodi u pitanje! Svedoci smo da, poslednjih nekoliko godina, cena kupine veoma varira, tako da je, uz višnju, kupina postala poljoprivredna kultura koja je prilično rizična, sa ekonomske strane, za gajenje. Da stvari budu još gore, struktura sortimenta koji je zastupljen u opštini Negotin nije pogodna, s obzirom da se najviše gaji Čačanska bestrna koju, nažalost, otkupljivači sve teže otkupljuju i kojoj je cena niža od nekih drugih sorata koje se više traže i postižu veću cenu, a to su Loch Ness, Loh taj, Chester Thornless i još neke“.

ES: Koliko je opština Negotin na ovogodišnjem konkursu raspisanom za utrošak sredstava iz tzv. agrarnog budžeta namenjenog razvoju poljoprivrede, odobrila sredstava za kupinare i proizvođače jagodičastog voća?

„Udruženje kupinara je konkurisalo za sredstva u iznosu oko 90.000 dinara i toliko su i dobili iz agrarnog budžeta opštine Negotin. Sredstva su iskorišćena za kupovinu: laptopa, za administrativni rad udruženja, opreme za članove Udruženja, članovi su dobili po jednu vezačicu – makaze za vezivanje izdanaka kupine i za održavanje zajedničkog sastanka sa udruženjima kupinara i malinara iz drugih opština, sa ciljem formiranja zajedničke asocijacije i organizovanja zajedničkog nastupa na tržištu. 

Takođe, napomenuo bih da je Udruženje ove godine postalo i član Аsоciјаciјe udružеnjа prоizvоđаčа mаlinа i drugоg јаgоdаstоg vоćа  „Маlinаri Srbiје“ i to je dobar korak, jer preko neke takve masovnije asocijacije može da se bolje izbori i za svoje interese. Sve to je veoma pozitivno jer je ovo mlado udruženje, a za nepunih godinu dana pokazali su više inicijative nego neka udruženja koja postoje godinama. Na konkursu opštine Negotin za podsticaje udruženjima poljoprivrednih proizvođača, samo su četiri udruženja konkurisala, od kojih je udruženje kupinara znatno „mlađe“ po postojanju od ostalih. Nadam se da će i dalje pokazivati takvu inicijativu. 

Kao stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo i član Opštinskog veća za oblast poljoprivrede, oko budžeta za narednu godinu, već sam obavio razgovore sa Udruženjem kupinara istočne Srbije i zaključio da postoji želja da se kupi neka pokretna hladnjača ali postoje i druge opcije, kao što su podsticanje sadnje drugih sorata kupine radi osavremenjavanja sortimenta. O svemu tome razgovaramo intenzivno i ovih dana.“

ES: Prilikom razgovora sa Goranom Stančićem, proizvođačem kupina, ostala je nedovoljno definisana situacija vezana za mogućnost kupovine hladnjače, koja bi umnogome rešila aktuelne probleme kupinara, pre svega, zbog neverovatnog monopola sa kojim se suočavaju, a posebno je to bilo ove otkupne godine? Šta Vi o tome kažete i kakvi su izgledi da Negotin dobije svoju hladnjaču?

„Mislim da ima malih nedorečenosti i nerazumevanja u vezi sa odnosom država - lokalna samouprava, jer mislim da nikakva saglasnost sa nivoa, nije potrebna opštini da bi obezbedila hladnjaču za potrebe čuvanja i skladištenja voća.  Činjenica je, međutim, da hladnjaču kao otkupno mesto, kao i neki drugi prerađivački pogon, ne mogu da otvore ni država, a ni opština. To može samo neko privatno lice ili kompanija, a uloga opštine u tome bi bila da pospeši sve to obezbeđenjem neke lokacije i možda sufinansiranjem ili nekim drugim načinom da se uključi i pomogne. Naš je problem što za sada nema naznaka da postoji potencijalni investitor sa kojim bi se stupilo u pregovor. Za to opravdanje nalazim i u situaciji koja je opterećena mnogim problemima. Imamo lošu infrastrukturu i puteve, a veoma smo udaljeni od većih tržišnih centara. Uz to, sirovinska baza za investiciju u hladnjaču za jagodasto voće je nedovoljna. Baš sam nedavno, zajedno sa Draganom Radosavljevićem, predsednikom Komisije za podsticajna sredstva za poljoprivredu, razgovarao sa predsednikom Opštine, Jovanom Milovanovićem. Saglasnost smo postigli oko toga da se izdvoje neka veća sredstva za konkurs, kojim bi se podstakla jedna ovakva investicija. Definitivno, postoji želja i volja za tako nešto, ali kao što sam napomenuo, prvo treba naći zainteresovanog investitora, jer objavljivanje konkursa samo da bi se objavio, predstavlja mnogo više markentiški potez nego realnost. Što se tiče hladnjače za koju je Udruženje zainteresovano, tj. pokretne hladnjače, radi se o tzv. kamion hladnjači kapaciteta nekoliko tona kojom bi mogli da ubranu kupinu transportuju do nekih daljih otkupljivača gde bi možda dobili bolju cenu. Naravno takva, nova, hladnjača je skupa, ali možda bi mogla neka polovna u dobrom stanju da se nabavi, pa i uz pomoć podsticaja opštine. Mada postoji i opcija neke prerađivačke linije za preradu kupine, kako bi se dobio proizvod sa dodatom vrednošću i tako moglo u godinama, kada je cena sveže kupine niska, da se preko plasmana ovakvih proizvoda prevaziđe problem rentabilnosti gajenja kupine. Lično smatram da je takav način zaokruživanja proizvodnje najbolje rešenje u dugoročnom periodu, ali samo ako su proizvođači spremni da krenu u takvu proizvodnju. Ja ću ih lično podržati koliko mi okolnosti dozvole! Dosta toga zavisi i od inicijative i organizacije samog Udruženja, jer prerada kupine i plasman zahtevaju dodatno angažovanje i procedure. Ali ako budu istrajni, to se na kraju može isplatiti i dugoročnije rešiti problem. Naravno, da bi to zahtevalo pažljivu procenu o kakvom proizvodu bi se radilo, kako bi se plasiralo i još mnogo toga“, zaključuje Dejan Stefanović, sagovornik portala ES u vezi ove delikatne teme, koja je sve prisutnija u žiži interesovanja poljoprivrednih proizvođača.  

Od Dejana Stefanovića, takođe, saznajemo da je u junu, kada je na Danima dijaspore bio prisutan, profesor dr Miladin Ševarlić predložio da se jedan sastanak Odbora za poljoprivredu Republike Srbije održi upravo u Negotinu. Stefanović kaže da je u međuvremenu kontaktirao različite predstavnike svih opština iz Borskog i Zaječarskog okruga, da im je obrazložio pomenutu inicijativu uglednog stručnjaka i negotinske lokalne samouprave i da su se svi složili i potvrdili da će se odazvati pozivu i uzeti učešće na sastanku koji je još uvek u pripremi.  Članovi Odbora za poljoprivredu Republike Srbije bi se na taj način, na licu mesta, upoznali sa problemima koje imaju proizvođači u osam opština oba timočka okruga, a učesnici bi bili predstavnici lokalnih samouprava, poljoprivrednika i udruženja poljoprivrednika iz svih krajeva istočne Srbije. Prema rečima Dejana Stefanovića o ovoj inicijativi je razgovarao i sa sekretarom Odbora, kome je predstavio celu zamisao i sa te strane je takođe stigla potvrda da postoji mogućnost održavanja jednog terenskog sastanka. Nakon datih instrukcija, poziv je i zvanično upućen Odboru i sada je potez na ovom republičkom telu da se izjasni i kaže da li će do ovakvog sastanka i doći, jer bi to bila dobra prilika, pre svega, za ostvarivanje kontakta, kao i ukazivanja na probleme koje poljoprivrednici u našem kraju imaju, a oni priznaćemo, nisu ni mali ni za podcenjivanje. 

• < Prethodna
• Sledeća >