Jedna od tema koja je krajem prošle godine, kada su na adrese poreskih obveznika počela da pristižu rešenja o poreskim zaduženjima za 2014, prilično ustalasala negotinsku javnost, odnosila se na visinu nameta za imovinu i zemljište. Posle mnogih objašnjenja sa nadležnih adresa strasti su se, uglavnom, smirile ali i dalje ima opštih mesta oko kojih se ne slažu oni koji poreze "kroje" i oni koji treba da ih plate. O ovim temama portal ES je redovno izveštavao, a u želji da čitaocima još više približimo materiju na koju mnogi gledaju kao na puki harač, iako je ona važan deo svih uređenih sistema, na neka pitanja odgovore smo potražili u LPA opštine Negotin, od Maje Radulović, rukovodioca Odseka.  

ES: Porez na imovinu predstavlja najvažniji izvor finansiranja lokalne samouprave. Zato opštine imaju i najveću motivaciju za efikasnu primenu ovog poreza. Kakav je pristup opštine Negotin ovom važnom pitanju?

- Iako je najvažniji sa stanovišta lokalne samouprave, sa druge strane je jedan od najnepopularnijih poreskih oblika sa aspekta lokalnog stanovništva. Zato svaka opština teži ka izgradnji kapaciteta kako bi što bolje upravljala tim prihodom. Prvi korak ka tome je odraditi dobar Operativni plan naplate prihoda i na bazi tog plana u budžetu lokalne samouprave dobro isplanirati taj prihod, uz težnju da se u što maksimalnijem procentu i ostvari. Opština Negotin je prepoznala problem koji postoji u čitavoj zemlji i zahvaljujući projektu Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ, pokušala je da na što bolji način poveća obuhvat poreza na imovinu  koji bi sa jedne strane opštini obezbedio konstantne prihode a sa druge strane i omogućilo samoj opštini da njime kalkuliše - što veći obuhvat, veća mogućnost za smanjivanjem poreza. 

ES: U ranijim razgovorima koje smo vodile, isticali ste da je Opština Negotin u 2014. godini imala prilično dobre rezultate u naplati poreza na imovinu?

- Da, naplata je bila oko 210 miliona dinara. Udeo naplate poreza na imovinu fizičkih lica je mnogo veći,  oko 140 miliona dinara, u odnosu na porez na imovinu pravnih lica. To je realno s obzirom da na teritoriji opštine Negotin tek nešto više od 110 pravnih lica podnese poreske prijave. 

Imajući u vidu da je opština Negotin zbog sprovođenja projekta zakasnila i sa izradom i sa distribucijom rešenja  i da su mnoga  uručena tek u januaru mesecu, smatramo da će se pravi efekti razreza i povećanja obuhvata videti tek u 2015. godini.  Ove godine su planirani prihodi u iznosu od 280 miliona dinara i Lokalna poreska administracija Negotin će se potruditi da najveći deo tog prihoda ostvari. Prihodi su planirani u većem obimu i zbog jednog veoma bitnog aspekta. Naime, u ovoj godini,  na osnovu Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, počinje da kreće naplata dugova koji su mirovali poslednje dve godine kod svih poreskih obveznika koji su stekli uslov za otpis kamate i isplatu duga u 24 mesečne rate. Inače, Opština Negotin je u zakonskom roku donela sve neophodne Odluke koje su od vitalnog značaja za donošenje novih poreskih rešenja.

ES: Naravno, to je veoma važno pitanje i kada već govorimo o novim poreskim zaduženjima, šta građani treba da očekuju kada je nova fiskalna godina u pitanju?

- Ono što muči sve naše građane je koliko će morati, ove godine, da izdvoje para za porez. Pokazaću na primeru, kako bih čitaocima portala ES jasnije dočarala računicu. Poreska stopa koja je na snazi u Negotinu je 0,4% za objekte, dok je za zemljište 0,3%. Stopa amortizacije se primenjuje samo za objekte i ona iznosi 0,8% za svaku godinu - objekat star 25 godina, primera radi, imaće stopu amortizacije 25*0.80=20%. Cene koje je opština Negotin donela za fiskalnu 2015. godinu mogu se naći u Službenom listu opštine Negotin, broj 40/2014. Građani imaju još jednu olakšicu, a to je da ukoliko žive u objektu čiji su oni vlasnici ostvaruju tzv. poreski kredit u visini od 50%, a najviše do 20 000 dinara.

Znači, stan od 60 m2 u Ekstra zoni gde je m2 60 000 dinara, a objekat star 50 godina, imaće sledeći porez:

60m2*60 000=3.600.000,00. Na tu tržišnu vrednost se primeni stopa amoratizacije, koja se u ovom slučaju dobija kao 50*0.8, a to je 40%. Znači, 3.600.000*0.60 (oduzimamo amortizaciju 100-40) a to je 2.160.000,00. Na to se primeni poreska stopa 0,4% i dobije se iznos poreza  8.640,00. Ukoliko vlasnik stana živi u objektu, tu će imati i poreski kredit u visini od 50% što znači da će konačni iznos poreza biti 8 640/2 a to je 4.320,00. Međutim, ukoliko se desi da nam poreska osnovica, koja u prethodnom primeru iznosi 2.600.000 bude preko 10.000.000.00 onda se porez obračunava primenom proporcionalne metode što je i objavljeno u Odluci o visini stopa poreza na imovinu na teritoriji opštine Negotin (Službeni list opštine Negotin 31/2013). Ukoliko je poreska osnovica 12.000.000.00 onda se na iznos do 10 miliona, primeni stopa od 0.4% što iznosi 40.000,00 dinara, a na razliku od 2.000.000 dinara se primeni stopa 0.6% što je 12.000,00. Ukupan iznos poreza je 52.000,00 i ukoliko vlasnik stanuje u objektu, onda računica kazuje: 52 000/2 jednako je 26.000,00 dinara.

Stan iste kvadrature ali na drugoj lokaciji u Prvoj zoni primenom istih parametara imaće sledeći porez različit u odnosu na Ekstra zonu pošto je cena niža i iznosi 50.000,00. Računica je sledeća – 60 m2*50 000*0.60*0.4%=7 200,00, a pošto živi u objektu onda je to 7 200/2, to jest 3.600,00 dinara.

ES: Možemo li da izvedemo matematički primer i za zemljište?

- Što se zemljišta tiče tu se uzimaju podaci iz posedovnih listova. Recimo, obveznik ima 10 000m2 poljoprivrednog i 5000 m2 šumskog zemljišta u Drugoj zoni. Uzimajući cene iz Odluke računica je sledeća – 10 000m2*45(cena)*0.3% (poreska stopa za zemljište ) a to je 1350,00 za jedan hektar poljoprivrednog zemljišta u Drugoj zoni. Za šumsko zemljište imamo 5000m2*30*0.3% a to je 450,00.

ES: Izvorni prihodi od poreza su veoma važni ali lokalne samouprave često dolaze u situaciju da zbog lošije naplate ne mogu da planiraju ulaganja u infrastrukturu, na primer?

- Mnoge opštine se još uvek suočavaju sa teškoćama kada treba  prihodom od poreza da finansiraju svoj infrastrukturni razvoj, a naplata poreza, odnosno nemogućnost naplate, je za lokalne poreske administracije i dalje glavni izazov.

Rešavanje ovih problema zahteva dvojak pristup: s jedne strane, podsticanje dobrovoljnog poštovanja obaveza sa ciljem očuvanja prihoda od poreza mora biti okosnica rada lokalne poreske adminitracije, a sa druge strane je potrebno pooštravanje kaznene politike prema utajivačima poreza.

ES: Stav Lokalne poreske administracije u Negotinu bi bio…?

-Stav Lokalne poreske administracije Negotin je da onima koji ispunjavanju svoje poreske obaveze moramo pomoći, ali isto tako moramo kazniti one koji nastoje da izbegnu plaćanje poreza ili one koji se bave agresivnim poreskim planiranjem kako bi plaćanje poreza sveli na najmanju moguću meru.

Ovo je važno ne samo sa aspekta prikupljanja prihoda, već i zbog pravičnosti u oporezivanju.

ES: Prilikom obrazlaganja projekcija budžeta, poslednjih godina, najčešće se ističe da će porez na imovinu prerasti u jedini siguran i značajan izvor prihoda lokalnih samouprava?

- Da, jer kako stvari stoje, porez na imovinu postaće jedini značajan izvor prihoda za opštine sa drugim izvorima koji se smanjuju. Istovremeno, nadležnosti opština prema svojim građanima nisu smanjene, tako da ostaje na opštinama da što je više moguće nadoknade gubitak prihoda i da održe nivo sposobnosti da pruži usluge i bolje uslove života za svoje građane. 

ES: Kako to postići?

- Sve što sam navela, trebalo bi da se uradi kroz poboljšano kreiranje politike, planiranje, upravljanje i sprovođenje poreza na imovinu u cilju povećanja naplate i pružanje vidno poboljšanih rezultata u životima  građana lokalne zajednice. 

Na kraju razgovora  sagovornica porala ES, Maja Radulović, rukovodilac Odseka Lokalne poreske administracije Opštine Negotin, podseća sve poreske obveznike da rok za uplatu prve rate poreza na imovinu, za ovu godinu, ističe danas jer je LPA, zbog praznovanja Dana državnosti, taj rok sa 15. pomerila na 18. februar.   

Samo tako, obveznici neće morati da namiruju i kaznene poene koji se za kašnjenja zaračunavaju u vidu zatezne kamate od 16 odsto. Obveznici su dužni da na ime prve rate poreza za 2015. godinu izvrše uplatu u visini poslednje, četvrte rate, kako je bilo navedeno u rešenju iz prošle godine. 

• < Prethodna
• Sledeća >