Ivan Aleksandrović alias Alex Ivanji već duže vreme poznat po ulozi disk-džokeja (DJ) i fotografa umetničkih fotografija na ovim prostorima. Njegova ljubav prema muzici i fotografiji je očigledna a čini se i večna. Njegove fotografije izazivaju reakcije svih onih koji su ih videli, a on idalje ne prestaje da proučava fotografiju i svoje slobodno vreme koristi da „repetira“ svoj fotoaparat. 

„Sve je počelo tako davno... Počinjem razgovor poput najlepših bajki iz detinjstva. Ali zaista je moje interesovanje za fotografiju započelo vrlo rano još kada sam pohađao osnovnu školu. Kao i svakog klinca i mene je zainteresovalo nešto. Zainteresovao me je fotoaparat. Znam da kažem da je to moja prva ljubav. Nego da se uozbiljim. Sticajem okolnosti moja tetka vodila je foto-sekciju u školi, a ja sam konstantno bio prisutan na svakom predavanju i naprosto uživao u čarima koje fotografija donosi. Tada sam prvi put dodirnu fotoaparat i upoznao se sa mračnom komorom. Prvi aparat kupio mi je otac na negotinskom buvljaku, jer je moja porodica upravo tako i mogla da mi priušti želju. Sećam se kao da je juče bilo. Marka fotoaparat Zenit i to ruski. Bio sam presrećan što ću moći da fotografišem selo i čari prirode koje moje selo, Bogu hvala ima.“ – započinje razgovor za ES portal Alex Ivanji. 

„U selu Malajnica u kojem sam živeo, mislim da ne postoji kutak koji moj tadašnji fotoaparat nije zabeležio. Kasnije tokom mog školovanja i u Štubiku sam fotkao šta sam stigao i gde sam stigao. Kada sam došao u Negotin da bi nastavio sa školovanjem došlo je do raskida mene i prve ljubavi, odnosno fotoaparat.“

ES: Koji je razlog, kako kažeš, raskida između tebe i fotoaparata, tvoje prve ljubavi?

„Glavni razlog je nemogućnost u to vreme pronaći film, ali i razvijanje filmova bilo je veoma skupo. Tokom svojih srednjoškolskih dana naš raskid bio je neminovnost. Ali tada se pojavila druga moja ljubav koju sam takođe iskreno zavoleo. To je ljubav prema muzici. Slušao sam dosta muzike. Svakog dana nešto novo i nastala je želja da se oprobam i u tom pravcu. Ove godine je 15 godina kako se bavim i ovim pozivom, doduše poslednjih godina nešto ređe ali mislim da ću to obeležiti ove godine kako dolikuje.“

ES: Koji nastup bi posebno izdvojio, a koliko informacija imam bilo ih je dosta?

„Da, bilo ih je i previše. Ali znaš mladost jednako ludost. Bitno ti je da zujiš i da se zabavljaš u slobodno vreme. Ovako, ozbiljnije sam krenuo da se bavim muzikom kada je na scenu nastupio Mp3. Nabavljao sam muziku od Andrejevića, gospodina koji mi je sve što sam poželeo rezao. On je ujedno i zaslužan što sam nastavio da radim sa muzikom, jer sam ubrzo dobio poziv iz kafića „Walker“ da tamo puštam muziku. Bili su oduševljeni kakvim sve žanrovima raspolažem i ponudili mi saradnju koju ja naravno nisam odbio. Pitali su me šta mi je sve potrebno od opreme i ja sam naveo sve neophodno i mixetu što su mi oni obezbedili i ja sam nastavio da „šljakam“ kod njih. Nastup koji je za mene najveće muzičko ostvarenje je nastup u „Energiji“, prestoničkom najprestižnijem klubu elektronske muzike u to vreme. Ludo smo se proveli moj tadašnji kolega Bane i ja. Bilo je i kasnije dosta nastupa po Vojvodini, Beogradu itd.“

ES: Kada si odlučio da se vratiš svojoj prvoj ljubavi, fotografiji?

„Deset godina konstantog bavljenja muzikom, odnosno svaki vikend u nekom klubu, što u gradu što sa strane i prosto osetio sam da ne mogu da izdržim taj tempo. Nisam više mogao i pokupio miksetu i sve svoje uređaje i pravac za Beograd. Prodao sam ih za 1500 evra i odmah kupio aparat. Tada sam se reaktivirao i počeo ponovo da fotografišem što radim i danas.“

ES: Da li si tada rekao poslednje zbogom muzici?

„Ne, ali više nisam mogao fizički sve to da izdržim. Bavim se i danas muzikom, ali sam spao na „lap-top di-džeja“, ali idalje jednom, do dva puta mesečno puštam muziku u nekom klubu. Za svoju dušu i za dušu onih koji gaje ljubav prema elektronskoj muzici. Doduše, elektronska muzika je napravila značajan napredak i rezlikuje se iz perioda kada sam bio baš aktivan. Ona je dublja, svestrana i sporija.“

ES: Koju vrstu muzike preferiraš?

„Privatno slušam elektronsku muziku, baš onu koju i puštam. Međutim, nikada se nisam ograničavao muzičkim mogućnostima i pravcima u muzici, pa da kažem ovo mogu da slušam a ovo ne. Jedino što mogu da poručim da svaku vrstu muzike slušam, osim jedne popularne vrste. Ali neću reći koju, ko razume shvatiće!“

ES: Vratimo se na fotografiju i tvoju reaktivaciju u svet fotografisanja.

„Da, nakon prodaje muzičke aparature kupio sam fotoaparat marke „Fuji“ i on me je služio dok nisam shvatio da su mi apetiti mnogo veći od njegovih mogućnosti i da želim da mi život u budućnosti bude fotografija. Fotografisao sam sve i svašta, ali sam uvek težio savršenstvu i da to pokaže realne momente onog što fotografišem. Proučavao sam fotografiju i fotografisanje sam, jer nisam imao mogućnosti od nekoga da naučim po nešto vezano za ono čime želim ozbiljno da se bavim. Pratio sam forume po internetu, raspitivao se, hvatao beleške, naručivao i čitao raznoraznu literaturu.“

ES: Da li se materijalno isplati bavljenje umetničkom fotografijom?

„Verovatno da!? Ali ne kod nas. Autorska prava nisu toliko zaštićena, a i ne plaća se dobro, budimo realni. Kupovna moć i zarada diktiraju sve ostalo, a mi je realno nemamo. Uzmimo za primer kada sam okačio sopstvene fotografije redukovane na platnu na facebook-u. Svaku sliku sam kasnije prodao ali zarada je mizerna, kada se preračunaš. Prodaš je za 50 do 60 evra, a print na platnu je od 15 do 20 evra, zatim ram 10 do 20 evra i čista zarada se svede na 10 do 15 evra. Što se ne može nazvati preterano dobro zaradom. Međutim, zadovoljstvo mi je što sam apsolutno svaku fotografiju koju sam postavio na facebook-u a pre toga odradio na platnu prodao. Bilo ih je oko pedesetak.“

ES: Šta je to što te najviše mami u fotografiji i šta najviše voliš da fotografišeš?

„Najviše volim da fotografišem prirodu Negotinske Krajine, jer sam mišljenja da je to ono što imamo a ne koristimo u svrhe turizma. Ne prezentujemo na dovoljno prikladan i dobar način. Ne gajimo ono što imamo. Naravno ja sam fotograf koji želi da zabeleži ambijent koji će nas pokazati u najboljem svetlu i da to bude prava atrakcija, pa sam često izložen situaciji da izgubim po sat i više vremena samo na sklanjanje kesa i drugih plastičnih otpadaka. Znam neko će reći pa slikaj tako ili otkloni đubre foto-šopom, ali ja ne volim to da radim. Želim da prezentujem na najbolji mogući način ovaj kraj koji ima potencijala za turizam ali ga očigledno ne koristi dovoljno. Brdo, reke, planine, sela, grad i sve što krasi Negotinsku Krajinu vredi imati u arhivi svoji fotografija. Uzimam za primer i moje kraj u kojem sam odrastao, selo Malajnica, ali i Plavna imaju toliko predivnih kutaka za fotografiju koje malo koje mesto u Srbiji ima. Predivni pejzaži, predivne reke, šume, brda i planine... Jednom rečju, fascinirajuće. Osim toga, pravac koji forsiram može se nazvati minimalizam i HDR fotografija jer su mi oni veoma interesantni i jedinstveni po mnogo čemu.“

ES: Pitanje kojim bismo završili razgovor tiče se mogućnosti osnivanja foto kluba?

„U opticaju je osnivanje kluba jer to ovaj grad zaslužuje. Ima dosta zainteresovanih da se tako nešto i ostvari i nadam se da ćemo uskoro moći da popričamo i na tu temu. Puno mladih ljudi uživa u fotografiji i jednostavno voli da vidi kvalitetnu fotografiju, te iz tog razloga ne vidim zašto ta priča ne bi mogla da dobije i potvrdu. Sećam se sebe kao klinca kojem je to nedostajalo pa ne bih voleo da tako prođu i oni koji imaju ambicija da postanu fotografi.“

Zaljubljenik u fotografiju i Krajinu bez svog fotoaparate ne ide nikuda. To mu je ljubav kojoj se vratio u potpunosti i koja mu pored porodice ispunjava sekund, minut i život. Sa muzikom se nije pozdravio, redovno je sluša ali ređe pušta po klubovima. Uvek raspoležen za priču o fotkama koje nemilosrdno pušta u javnost. O njegovoj fotografiji se priča danima i godinama. Ne bogati se od svojih fotki, njegova zarada je pohvala i lajk na društvenim mrežama, za njega je satisfakcija kad objektiv njegovog fotoaparata zabeleži umetnost kojom se čitava Negotinska Krajina divi.

• < Prethodna
• Sledeća >