„Kalčopoli“ ili sada aktuelniji „Selopoli“ uzima danak kada je fer-plej u pitanju. Uzima danak validnoj definiciji sporta i donosi drugačiji pogled na celokupno mišljenje o sportu.

Koliko ste samo puta u svom okruženju čuli reči poput: nameštaljka, nameštačina, kupljena tekma... Ni sami niste svesni koliko?! Ali ovde ne govorimo o fudbalskim utakmicama na profesionalnom nivou, ovde je zapravo reč o lokalu i amaterskom takmičenju. Upravo to takmičenje  trebalo bi da predstavlja rekreativnost i pravi sportski duh, gde pobeda vredi više od novca i gde se fudbal igra isključivo iz ljubavi. A onda se dogodi nezvanično priznati „Selopoli“! 

Šta je „Selopoli“?

„Selopoli“ je jedinstveni fenomen u sportu koji se sve više „useljava“ u krug sportskih klubova, sportskih radnika i samih sportista. Konstantno je se širi u nižerazrednim i amaterskim sportskim takmičenjima. Ne tako retko postaje „javna tajna“ u širokoj razmeri jednog regiona. On podrazumeva i sve van sportske okvire, što znači da se igraju prijateljski mečevi i u zvaničnim, odnosno ligaškim utakmicama po principu „kome šta treba“ ili još popularnije „tri za tri“. Postoje i razni vidovi nagrada odnosno kupovina bodova, u zavisnosti od potrebe potražitelja, da li je reč o bodu ili sva tri... Tako dolazimo do podatka da tri boda koštaju i tri metra drva, ili eventualno nekoliko kila kreč za obeležavanje travnatih livada. Sada je ipak nešto modernije vreme pa su tako i noviteti i cene „prodaje“ bodova na znatno višem nivou. Da se razumemo nisu u pitanju basnoslovne cifre i milionski ugovori, ali plaćaju se večere u kafanama ili se eventualno podele dodatne premije igračima koji treba da pretrpe poraz. Nema šta! Moderno, zar ne!? 

U želji da se makar na tren osete profesionalcima, niželigaši se ugledaju na ove mnogo iznad njih, na ove koji to rade pritajeno i za kladionicu. Na one koji to rade u mnogo većim takmičenjima i na one koji to rade iz velike koristi. Dakle, niželigaški fudbal nije imun na malverzacije i čini se da su te malverzacije transparentne, po već pomenutom pomenutom principu: „Ja tebi večeru – ti meni bod“ ili ako je reč o utakmici kojom se može u veći rang „ Ja tebi večeru i 200 evra – ti meni tri boda u gostima“. Dakle, javna tajna i svi srećni i siti. 

Ipak, sramota je što je i amaterski sport poprimio sve te finese „velikih“ profesionalaca. Šteta je što je „tri za tri“ sistem kojim se vode i mnoge ekipe u našoj Krajini... Ili osvojimo dovoljno bodova kvalitetnom igrom u prvom delu sezone, a onda krene naopako i u drugom delu takmičenja ostvarimo dvega dve-tri pobede. Šta ćeš? Umor...Prezasićenje... 

Gde je tu fer-plej? Gde je tu želja za pobedom? Da li je to sport? 

Ma daj! Najvažnije je treće poluvreme u kafani, jesmo izgubili ali častili gosti! 

• < Prethodna
• Sledeća >