Let ptica – Da li je to sloboda? Pogled ljudi – Da li je to sloboda? Mrak pred očima – Da li je to kraj? Sloboda – Šta je zapravo to?

Hodnik kroz koji prolazim je uzak. Put trnovit i hladan. Perifernim vidom osećam poglede sivila i pakosnih ljudi koji žele da odlutam. Ja ne mogu odlutati nikuda, jer ja sam zarobljen u lavirintu ispunjenom sitnom prašinom. Zarobljen sam. Osećam hladnoću, ali ne osećam strah. Osećam da nisam sav svoj! Neko usmerava moj put, moju kretnju. Poput „vudu“ lutkice razara mi dušu i telo. Vrti me u krug i tera me da poludim. 

Haos u mojoj glavi. Haos, zbog svih tih pogleda i želja drugih ljudi da se ne osećam svojim. Pa ja i nisam svoj! Ja sam produkt društvenog haosa. Ja sam produkt zavidnog sveta i sloboda mi nije omogućena. Slobodno mi je da mislim kako oni misle, da putujem gde mi oni kažu... Izvan svojih emocija turiram i trokiram po lavirintu krojenom za sve nas. 

Boli glava! Umoran od vrtoglavice izazvane lavirintom „slobode“ i jednoumlja. Bol u grudima od paklica cigareta koje mi oni nude. Mutan pogled od prašine koju oni prave i prazne glave jer su mi i mozak oduzeli. Kratkog daha jecam i tražim spas. I danas, ne osećam strah ali osećam umor od svega. Umor od preterane borbe s vetrenjačama... umor od njihove slobode... umor od očaja i nemoći. 

Krila nemam da poletim i ovaj njihov lavirint prebrodim. Još uvek mučno koračam, sada već, tamnijim hodnicima a negde u daljini čujem i maštam o slobodnom letu... Žubor vode, bezazlen trzaj krilima i bezbrižan pogled celog sveta... 

Slobodo primi moje saučešće... Svoje značenje si izgubila negde u ovom mrakom satkanom lavirintu... 

• < Prethodna
• Sledeća >