Već mesecima premijer Srbije Aleksandar Vučić očijuka sa idejom o prevremenim parlamentarnim izborima, držeći narod a i opoziciju u neizvesnosti, pod izgovorom da ga brine sudbina strukturnih reformi i sprovođenje racionalizacije javne i lokalne uprave, koje bi u slučaju izbora kasnile.

Suprotstavljene stranke su ga prozivale da nema hrabrosti da raspiše izbore, jer bez obzira što ga svi obasipaju istraživanjima u kojima je on najpopularniji, on strahuje da su ta istraživanja prenaduvana i da njegova popularnost opada.

Revoltirani premijer, kako bi svima dokazao da to nije istina i da je u narodu i dalje voljen i cenjen kao i 16. marta 2014. godine, kada je lista „Aleksandar Vučic - budućnost u koju verujemo“ trijumfovala sa 158 osvojenih poslaničkih mesta, odlučio je da će podneti ostavku u martu i da će izbora biti, jer je Vladi potrebna puna stabilnost i pun četvorogodišnji mandat, nakon kojeg "više neće biti povratka" na staro.

Pitanje je samo da li je Aleksandar Vučić i dalje „budućnost u koju verujemo“, ili će kako bi se umilio narodu morati da smisli novi slogan. Ipak, Vučićev najverniji fan, predsednik Srbije Tomislav Nikolić, da li zbog dojave Tarabića ili slepe ljubavi prema premijeru, veruje u dobar rezultat SNS-a na izborima, jer kako on ceni u Srbiji „boljeg predsednika vlade od Vučića nema“ i dodaje: „Ako neko želi da izgubimo ovog predsednika, taj želi da dovede lošijeg, želi loše Srbiji.“

Da li „više neće biti povratka na staro“ pokazaće izbori, jer opoziciju čine uglavnom oni koji su već imali  priliku da na vlasti pokažu šta mogu i umeju. Budući da se i nisu baš proslavili, moraće mnogo da rade na tome da ubede birače da im daju još jednu šansu.

No, čini se da su predizborne kampanje spremne a nama predstoji period u kom će nam 24 sata dnevno političari biti pred očima. Bilo da se Dačić smeši sa malih ekrana, izgledajući kao da je spreman svakog trenutka da zapeva “Miljacku”, ili nas Vučić ozbiljno i upozoravajuće gleda sa bilborda, ili nas pak Tadić, u svetu poznatiji kao “srpski Džordž Kluni”, podseća kolike su nam plate bile dok je on bio na vlasti i kako sada vladaju "uglavnom neobrazovani i nestručni ljudi",  neće nam biti lako da se odlučimo za koga glasati.

Da li glasati za vlast i čekati da ispune obećanje da ako se strpimo još malo, uskoro će nam biti bolje, ili za opoziciju koja ne zna šta da suprotstvi vlasti, buduću da je vlast preuzela njenu evropsku agendu, te joj jedino preostaje da obećava da se reforme mogu sprovoditi i nova radna mesta otvarati bez smanjenja plata, stezanja kaiša građanima i bez ućutkivanja kritike. Postoji i treća varijanta, glasati za partije okrenute Rusiji, kao što je SRS iz kog poručuju da su spremni za izbore i da na njih gledaju kao na svojevrsni referendum, jer  će se narod opredeljivati između pobornika EU i SRS, koja je kategorički protiv ulaska u EU i za integracije sa Rusijom.

Čini se da su sve stranke od SNS, SPS, PUPS, JS, DS, Socijaldemokratske stranke, NS, Pokreta za preokret, Nove Srbije, LSV, DSS, Dveri do SRS, spremne za predstojeće izbore, samo još narod da odluči da li im je bolje sa sadašnjima ili njihovim prethodnicima, jer novih očigledno nema.

• < Prethodna
• Sledeća >