Ne treba podsećati da nas na proleće očekuju vanredni parlamentarni izbori jer o tome bruji čitava Srbija. Kada je premijer odlučio da će izbora biti, osim što je narodu dao priliku da odluči hoće li ostati uz Srpsku naprednu stranku, tačnije njega, ili će šansu pružiti nekome drugom, osudio nas je na još jednu predizbornu kampanju, koja, bez sumnje, neće biti ništa manje agresivna od prethodnih. 

Izbori još nisu raspisani, ali besomučna kampanja je očigledno već počela. Predstoji nam deljenje letaka, politički govori, predizborna obećanja na trgovima, ali i na malim ekranima, neprekidno ponavljanje reklamnih spotova, političari koji nas posmatraju sa svih bilborda i plakata po gradu. 

Iako je premijer Vučić novinarima u Beogradu, nakon svečanosti povodom početka radova na izgradnji mosta preko Save kod Ostružnice, izričito naglasio da je on tamo jer je to njegov posao, a ne deo predizborne kampanje, kao i da ne planira da u izbornoj kampanji bude duže od 10 dana, još je njegov poduži govor, kojim je najavio raspisivanje izbora, podsećao na kampanju, jer je u njemu naglasio da mu je potreban pun mandat za nastavak evropskih integracija i započetih reformi, kao i podrška naroda da se izbori sa mangupima u svojim redovima nakon izbora.

Neminovno je da će vlast svoju kampanju bazirati na podsećanju naroda šta je sve učinjeno za Srbiju od kad su oni na vlasti, kao i na lideru stranke Aleksandru Vučiću o kome će se pisati hvalospevi i koji će kao i svaki „vladar“ koji želi da ostane na svojoj poziciji obilaziti škole i bolnice, otvarati puteve i mostove i nastaviti da obećava narodu bolje sutra.

Fer-plej se ne očekuje ni od opozicije, koja će sigurno iskoristiti svaku priliku da podseti građane Srbije kako su im plate smanjene i najniže u regionu, da je na spisku zaposlenih 20 000 ljudi manje i da javni dug raste.  Budući da su oni svoju šansu imali i prokockali moraće mnogo da rade na tome da ubede birače da ih puste na popravni, te ubeđivanje i obećanja sigurno neće izostati. 

Partije će morati biti jako kreativne u osmišljanju kampanja i pronalasku sponzora, jer je ekonomska kriza uzdrmala i njih, a  od novca koji svi unapred dobijaju može se platiti svega nekoliko spotića, strana u novinama, par plakata i bilborda. Štednja i nerasipanje će im verovatno i najteže pasti budući da je SNS za kampanju 2014. godine potrošila četiri miliona evra, koalicija SPS-PUPS-JS 1,5 miliona, a URS, LDP, DS i DSS po pola miliona. 

U svakom slučaju, možemo očekivati prepucavanja, obećanja... Imaćemo široki asortiman kome ćemo dati svoj glas i tako svoje pravo glasa iskoristiti. Kome ćemo poverovati i ko će nas ubediti da je idealan za Srbiju i budućnost svih nas, SNS, LDP, DSS, SPS, PUPS, SRS i druge manje više poznate stranke, a ne treba izostaviti i relativno "mlade" stranke koje će pokušati da ispune cenzus i daju novu notu "dugometražnom" papiru za glasanje, a to su Dveri, SDS, Dosta je bilo i do izbora možda još koja nova stranka. 

I od vlast i od opozicije možemo očekivati  prepucavanja kao i javno iznošenje „prljavog veša“, te će sve podsećati na rijaliti šou, režiran samo za srpski narod, koji je pokazao da je veliki ljubitelj ovakvog programa. Mada su obe strane najavile čistu kampanju, malo je verovatno da ćemo to i dobiti, a hoće li neko iz te „trke“ izaći čistog obraza, ostaje da vidimo na proleće.

• < Prethodna
• Sledeća >