Kada ljudi vode isprazan, dosadan, jednoličan život,  imaju tendenciju da se projektuju kroz idole. Baš iz tog razloga je Srbija pogodno tlo na kome se rijaliti programi dobro „primaju“ i nekontrolisanom brzinom „množe“. 

Ti programi, čiji su učesnici starlete,  estradni „umetnici“, propali političari, kriminalci i ostala „elita“  željna pažnje i slave, iz sezone u sezonu „štancaju“ i serviraju idole narodu. Mediji su puni priča o tučama, opijanju i bludničenju ovih nazovi zvezda, a Srbija, glasanjem za pobednika, puni džepove produkcijskim kućama, televizijama i lezilebovićima koji bi za nešto para i 5 minuta slave sve učinili. 

I onda jednog dana Srbija ostane zaprepašćena i šokirana kada na naslovnoj strani novina osvane slika Kristijana Golubovića, višestruko osuđivanog kriminalca, kako deli autograme deci. Šta je to toliko šokiralo građane ove zemlje, kad su oni sami od kriminalca stvorili zvezdu? Logično je da deca, kojoj je u kući i kroz medije pokazano da je Kristijan lik, koji je popularan, zanimljiv i voljen u narodu, njega doživljavaju kao idola. Da je Srbija na vreme reagovala, kada je umesto u zatvor, kriminalac došao na televiziju, do ovog problema ne bi ni došlo, a ne bi došlo ni do toga da gomila dečaka poželi da kad poraste bude Kristijan. 

Frensis Bejkon je idole okarakterisao kao „lažne pojmove koji zaokupljuju ljudski razum“. O kakvim god idolima da je reč oni skreću pažnju sa stvarnih problema i otežavaju sagledavanje realne situacije, kao i dolaženje do saznanja. Taj isti filozof je isticao i da je znanje moć, što donekle objašnjava situaciju zašto samo za matemtičare nije bezbedno da se pojave na skupštinskom balkonu i tako proslave svoj uspeh. 

Očigledno je da nekome ne odgovara da narod ima moć,  zato se učeni i pametni ljudi omalovažavaju, a ovakvim potezima narodu pokazuje da su bitniji i kriminalci i starlete i pevači i sportisti od naučnika, mislilaca, obrazovanih ljudi i ambicioznih učenika. Zašto dati narodu moć kada je lakše pomoću hleba i igara od njega stvoriti poslušne glasače koji veruju svemu što im se preko medija servira?  Bolje je da je narod preokupiran svađama rijaliti zvezda nego svakodnevnim porastom javnog duga, pa makar i po cenu  degradiranja društvenih i moralnih vrednosti.

Ono što je nama potrebno, kako bi nam svima bilo bolje, je da se dobro zamislimo i trgnemo,  jer iz zablude u kojoj živimo može nas izvući samo spoznaja da nije većina uvek u pravu, da svako može doprineti promeni, da se treba boriti za prave vrednosti, obrazovati decu i naučiti ih ko treba da bude vredan njihovog poštovanja. 

• < Prethodna
• Sledeća >