Jedna od najučestalijih i najređih sintagmi u našem političkom životu jeste original falsifikata. Ako odemo korak dalje, složićemo se da je u pitanju falsifikat originala, ali ko još gleda te stvari.

Srpsko političko nebo kroje ljudi koji godinama kroje političku scenu Srbije. Uz tek poneke izlete novopečenih mladih kadrova stalni sastav je nepromenjen, pa ćemo verovatno i nadalje imati Vlade pune trulih kompromisa. Ako ništa drugo, onda bi trebalo da nas uteši činjenica da je doktora sve više, bar na papiru.

Koliko je samo doktora Vlada Srbije dobila poslednjih nekoliko godina? Broj je rastao iz dana u dan, a politički milje, opet, nikako da nam se učini “doktorskijim”. Da li je problem u ljudima koji u plagijatorima ne vide originale ili su doktori-prepisivači ipak loši prepisivači? Sve se skupilo čini se.

Za razliku od srednjoškolskog prepisivanja, naši đaci su danas veliki i igraju se politike. Ono što se danas naziva ministrom neke države, pripadnikom najvišeg državnog aparata, nije ništa drugo do bleda kopija onoga što smo mi sami - šačica loših đaka.

Dopustili smo da nam pod ovim kišovitim političkim nebom i nos procuri, pa ćemo morati učestalo da praznimo nozdrve, a to će potrajati. Sekret sakupljen u nosu može nastati i kada je telo na promaji, kao ovo naše biračko. Uostalom, ne priliči nama da budemo zdravi; normalno je da nam curi nos u Vladi.

Nema sumnje da je plagijat srpska politička franšiza koja je tek na svom početku, negde oko četvrtog dela, pa treba sačekati i režisera narednog jubilarnog dela koji bi nas možda iznenadio, kako efektima tako i glumcima.  Prema poslednjim istraživanjima, režiser poslednjeg dela ima najviše šansi da režira i naredni; ovog puta će biti teško napraviti blokbaster koji ne uključuje helikoptere.

• < Prethodna
• Sledeća >