Ne, nije reč o fudbalskoj transfer pijaci.

Uča i Manča, dve centralne političke figure na jugu ovih dana. Ne zbog visokih pozicija u vlasti, niti zbog izuzetnih političkih dometa. Već zbog svojevrsnog političkog rijaliti programa. Naime, Miodrag Stanković Uča, uživo u emisiji odlučio je da napusti stranku kojoj je pripadao, tako što je demostrativno pocepao svoju, i člansku kartu svoje supruge. Sa druge strane Miloš Stojković Manča, funkcioner jedne vladajuće stranke, takođe uživo u programu, odlučio je da pređe u drugu vladajuću stranku, jer kako kaže, prepoznaje njihov rad i energiju.

Sad to ne bi bilo ništa čudno jer je taj sindrom „preletača“ već dugo, čini se od uvođenja višepartijskog sistema, utemeljen u našem društvu. Preletanja, odnosno promena političke partije, poslaničkog ili odborničkog kluba je poslednjih godina postala očekivano ponašanje za predstavnika građana, naročito u lokalnim skupštinama. Posebno se takav vid političkog života počeo primenjivati od onog trenutka kada su mandati postali vlasništvo pojedinca, što u partijsko-predstavničkom sisemu kakav je naš stvara konfuziju i otvara mogućnost za različite političke vratolomije,  kao što je promena političke opcije sa zadržavanjem od građana dobijenog mandata.
Čemu onda sada, transferi u jeku kampanje i to uživo u programu televizije?Da li nam se to rijaliti proširio i na politiku? Hoćemo li uskoro imati rijaliti, tipa „24 sata sa predsednikom“ , „U korak sa premijerom“ ili „Surviver opozicija“? Koliko zapravo ovakvo ponašanje, dvojice lokalnih političara iz Niša, moze da se očekuje i u drugim mestima širom zemlje. Da sa lokala pređe na republičku vlast. Da li je to neki novi vid kampanje, koji preti da dezavuiše u potpunosti princip predstavničke demokratije i sam smisao izbornog procesa? Da li su tektonska "drmanja" i "skupoceni" transferi na pomolu i u Negotinu i Krajini? Da li će im novi dresovi pristojno stajati i da li će im glasači zaboraviti "ružnu prošlost"?
Na ova moja pitanja odgovor će svakako dati vreme. Jedno je sigurno, u političkom životu u Srbiji nikad nije  dosadno.

PIŠE PRIJATELJ PORTALA EAST SIDE: Dušan Vasković, novinar

• < Prethodna
• Sledeća >