„Kako naći posao?“  zvuči kao pitanje na koje je, u zemlji u kojoj kriza traje već godinama, tačnije decenijama, u kojoj je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, a racionalizacija i smanjenje plata i penzija se smatraju najboljim načinom uvođenja mera štednje,  nemoguće dati odgovor. 

Među mladima je očigledno zavladala opšta apatija, budući da više od 50 odsto njih uopšte ne radi, a mnogi su i odustali od traženja posla. Kao svoje najveće probleme mladi navode nejednaku dostupnost mogućnostima za obrazovanje, neizvesnost i nedostatak finansijske nezavisnosti.  Ipak, istraživanja pokazuju da je traženje posla na vrhu liste životnih problema mladih ljudi.

Osim što posla nema i što škole ne osposobljavaju mlade da budu konkurentni na tržištu rada, oni nemaju ni dovoljno informacija o mogućnostima zapošljavanja nakon završetka obrazovnog ciklusa, što im ceo taj proces čini još težim.

S obzirom na to da poslednjih godina, na birou, na posao čeka mnogo ekonomista, pravnika, lekara, nemoguće je ne zapitati se zbog čega država plaća i podstiče školovanje nepotrebnog kadra, koji na kraju kao jedino rešenje vidi odlazak iz zemlje.

Alternativno rešenje, koje im država nudi, je prekvalifikacija. Pa tako često mladi, obrazovani ljudi rade kao frizeri, konobari, prodavci, pitajući se, zbog čega su uložili trud, rad, vreme, živce i novac u obrazovanje, potom pod parolom „bolje išta nego ništa“ mire se sa činjenicom da posao u struci neće naći.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da svi građani Srbije nemaju jednake šanse i mogućnosti kada je zaposlenje u pitanju. Naime, sigurno je da veći gradovi pružaju veće mogućnosti nego manje sredine. Uzmimo u obzir Negotin. Kakve mogućnosti u pogledu zaposlenja mladima pruža ovakav gradić? Osim ukoliko osoba, koja želi da se zaposli, nije na „pravoj strani“ ili nema jaku vezu, pronalazak posla u struci ostaje samo neostvariv san.

Pitanje nad kojim se treba zamisliti je kako smo dozvolili da stignemo do toga da za pronalazak posla više nije bitna đačka ili studentska knjižica već partijska?

• < Prethodna
• Sledeća >