Strah me je... Strah me je da ti sebe dam... Odan sam ti bio kada su te rušili a ruše te i danas!

Ruše te a da ti toga nisi ni svestan. Ulice ti krpe jeftinim asfaltom da bi za svoje stomačiće imali. Ljube te i veličaju a onda šutnu tvoju mladost i tvoje godine. Pljunu ti u stručnost, gaze inteligenciju i kupuju vreme. Izobličili su te i naterali da se raduješ i oduševljavaš kičom i šundom. Strah me da te volim, Krajino. 

Naterali su te da još veruješ u Deda Mraza, irvase, patuljke... Naterali su te da poveruješ da si ovca za šišanje i samo zadovoljno mekećeš dok ti kožu gule. Naterali su te da poveruješ da vrediš 200 eura i da nije sve u parama. Naterali su te da poveruješ da jednostavno mora tako. Naterali su te da postaneš rob u svome gradu, da sa završenim fakultetom rmbačiš kod Kineza od jutra do sutra... Naterali su te da poveruješ da je normalno želeti da napustiš rodni grad. 

Strah me da te volim, Krajino...

Naučili su te da se diviš njihovim uspesima, da poveruješ u svaku njihovu „investiciju“...Naučili su te da se raduješ i kada proradi fontana u centru grada... Naučili su te da je sasvim normalno da se na pružnom prelazu ne spusti rampa i da voz prođe. Naučili su te da poveruješ da je normalno ući preko reda i završiti sve svoje obaveze. Naučili su te da poveruješ u to da se kišnica sakuplja u institucijama kao što je Dom zdravlja. Naučili su te da je tvoja obaveza da nekome svoju krv daš a da pritom istu ne možeš da dobiješ. Naučili su te da ti je zakon Biblija koju moraš poštovati samo ti, po principu „ na tebi je da veruješ i da se krstiš“. Naučili su te da je normalno da se slikaju ispred svakog pedalja zakrpe, ispred bagera, kupljenih kamiona... Naučili su te da italijanski lešnik uspeva u Krajini i kad nije zasađen. Naučili su te je otići porodično na bazen luksuz. Naučili su te da ne smeš u saobraćaj bez ispravnog vozila, a da na policijskom automobilu nije nužna signalizacija. Naučili su te da je prekoračenje brzine veliki prekršaj za tebe ali ne i za momke u plavom. Naučili su te  da možeš da pljačkaš a da nikada ne budeš priveden. Naučili su te ne možeš da parkiraš baš svuda, da bi za njihove automobile bilo mesta. Naučili su te poveruješ da je rekonstrukcija Zelene pijace koja je trajala skoro tri godine u stvari trajala godinu dana. Naučili su te da nema stranačkog zapošljavanja i da je slučajnost što u državnim firmama rade ljudi sa istim članskim kartama. Naučili su te da budeš transparentan a da transparentno ne dobiješ ništa. Naučili su te da je tvoj otkaz neminovnost zbog sistematizacije njihovih radnih mesta. Naučili su te da je biro za zapošljavanje formalan čin. Naučili su te da se raduješ podatkom da je protekle godine preko biroa dobilo posao njih osmoro. Naučili su te da je normalno da živiš u mraku. Naučili su te da je dug isto što i suficit. Naučili su te da je milion dinara isto što i milion evra. Naučili su te da čitaš i gledaš samo što ti oni serviraju... 

Naučili su te da je crno u stvari belo! Da i kada je noć tebi je dan... Naučili su te da sanjaš i kada si budan... Da maštaš kada si trezven... Da će u aprilu prihvatilište za pse a da ti još uvek „laješ“ a o njemu ni reči. Mnogo su te toga naučili... 

Krajino, stvarno me je strah da te volim na sebi svojstven način. Strah me da ti opet sebe dam. Ali naučili su me da verujem u bolje sutra i pored toga što čekam čitavu večnost da svane taj stvarno bolji dan. 

• < Prethodna
• Sledeća >