Jutro je! Ne kao i svako drugo. Ovo jutro je posebno. Ovo jutro je jutro poput onih iz bajki. Iza sedam brda, iza sedam gora, e baš tu u blizini Dunava nalazi se gradić koji je nekada davno bio primer i pokazatelj kako je i u takvim malim mestima život bio više nego dobar. 

I ovo jutro podseća! Ali samo podseća na gradić u kome su ulice pune ljudi. Gradić u kome imaš sa kim razmeniti po koju reč. Gradić koji odiše svojom potpunom lepotom i gradić koji je vratio osmeh na svoje lice. Lica onih koji su otišli a koji su mogli ostati tu da grade svoje karijere razmenjuju iskustva sa onima koji tu (ne) sreću nisu imali. Obavezno se sete svojih dogodovština iz školskih klupa i dečijih ludorija. Sete se druženja i jakog drugarskog stiska. Sete se svojih prvih izlazaka, prvih ljubavi i prvih ocena dok ispijaju jutarnju kafu u jednom od prepunih negotinskih kafića. A onda nastupi priča o njihovom rastanku, o putevima koji su toliko različiti. 

Sećaju se tog jutra koje ih je razdvojilo. Sete se odluke jednog od njih i te rečenice: „Ja sutra putujem u Nemačku kod mojih.“ Onda usledi jak stisak ruke u nadi da će se posle letnjeg raspusta ponovo naći u istoj školskoj klupi. To se nikada nije dogodilo. „Trbuhom za kruhom“ i jedan od njih ode. Ovaj koji je ostao uspešno završi svoje školovanje, a onda reši da upiše fakultet. I to sa uspehom završi i bez problema. Negotinac koji je otišao imao je potpuno isti životni put. Završio srednju školu u inostranstvu i sa uspehom diplomirao na fakultetu. Tako ista životna priča a opet tako različita. Jedan radi sezonski posao kao ispomoć u firmi za transport pića, a drugi je osnovao firmu u Nemačkoj i radi za šta se i školovao. 

Više ništa nije isto! Ni osmeh, ni glas... Više ništa nije isto! Udaljeni prijatelji istog zvanja a tako različitih poslova. Paradoksalno! Diplomirani sezonski rmbadžija i diplomirani ekonomista. Bez stalnog zaposlenja i vlasnik firme. 

I jednom i drugom Negotin je u srcu. I jedan i drugi vole ovaj grad. Ali od ljubavi se očigledno ne živi! Praznina u srcu ili u novčaniku? Papir i penkalo ili gajba po gajba? Diploma ili toalet papir? Sigurnost ili dugovanja? Porodica ili kako preživeti? Letovanje ili čir na želucu? 

Ipak, i jedan i drugi će ovoga jutra popiti kafu. Obojica će reći, to čudesno „dobro jutro!“. Čvrsto se zagrliti i pozdraviti. Obojica će se domovima vratiti sa osmehom i sa puno sete prepričavati porodici susret sa drugarom iz školske klupe. Obojica će pokazati sadašnju fotografiju, a na njoj dva Negotinca nasmejana i srećna. Obojica će osetiti prazninu. Jedan što polazi, a drugi što ostaje. 

„Negotine, dobro jutro!“ i „Negotine, do sledećeg leta!“ 

• < Prethodna
• Sledeća >