Vapaj za slobodan korak... Jecaj tek da se čuje glas. I onda kada smogneš snage da izustiš istinu proradi sujeta. I onda kada napraviš korak i izustiš istinu proradi sujeta kod onih koji sebe smatraju „Božijim izaslanicima“. 

Gde je tu sloboda? Istina zna da boli, a sujeta je u svima nama prisutna. Ali zašto biti toliko sujetan i nerealno i veštački zauzimati viši položaj u odnosu na druge? Zbog čega nam je prošlost ista kao  budućnost a budućnost nam je sadašnjost? Zar mi ne znamo za bolje?

Kod nas ništa novo! Proleće je tu a mi smo idalje u zimskom snu. Zapravo, dugo godina prespavanih i naravno uvek je neko drugi kriv za ono što mi nismo uspeli da dosanjamo. Psiha nam se poput razbijenog mozaika rasula svuda po podu a za to je naravno kriv neko drugi. Očigledno je sramno priznati sopstvenu krivicu i onda je najlakše da proradi sujeta i kreneš u kontra napad. Imam osećaj da je najteže biti objektivan ali ne zbog sebe već zbog drugih ljudi kojima tvoja objektivnost, najblaže rečeno, smeta. Zbog toga smo tu gde jesmo! Iz tog razloga novinarstvo je doživelo sunovrat, a novinari izgubili kompas ali i indetitet. Sve više liče jedni na druge, a to očigledno nekome odgovara. Da li je to novinarstvo? Naravno da nije. Zbog čega se plasiraju vesti koje bi „nahranili“ sujetu političke i ekonomske elite? A onda neko napravi iskorak i ukaže na problem tako što će napisati tekst koji je pokrepljen činjenicama... i dogodi se da on postane „persona non grata“ za elitne odrede dirigenata naših života. 

U novinarstvu se ne sme biti subjektivan i tako se poštuje profesija značajna za realano prikazivanje stanja u društvu. To su osnovna načela koja su prioritet ove profesije. Da li se prioriteti i osnovna načela poštuju danas? Ne! Tu zaslugu treba prepisati kreatorima javnog mnjenja i onima koji nikako ne mogu da se izbor sa sopstvenom sujetom. Sve je češća pristrasnost kroz forme novinarstva. Novinarstvo je danas usluga kako bi pojedinci istakli svoj narcizam. I onda stekneš utisak da živiš u idealno vreme na idealnom mestu sa idealnim ljudima. Ma sve nam je idealno. Dostigli smo vrhunac. Evo trenutno doživljavam nirvanu. 

Gde je nestalo istraživačko novinarstvo? Ne znam, verovatno smo i to prespavali. Samoproklamovana  elita diktira tempo pisanja superiornih članaka o njihovim uspesima i uspešnim sistemima. Naravno, svi bismo voleli da je tako i najlakše je novinaru da napiše jedan optimistični tekst i tekst u kome će njegovo pero kliziti poput nota neke lepe simfonije. Ali da li je to zaista tako? Dok tvoje reči ukrašavaju njihove uspehe, ti si informisan i načitan novinar, a kada tvoja reč samo ukaže na postojeći problem onda to nije validno i ti si novinar koji pruža dezinformacije. I da ne zaboravim, neko te plaća za to ili te smatraju pripadnikom „ ne daj Bože“ neke druge političke frakcije! Čemu onda novinarstvo!?! 

Svestan sam toga da vest nije kada pas ujede čoveka, već kad čovek ujede psa, ali novinarstvo je kod nas poprimilo drugu dimenziju koja glasi: „čovek ujeo čoveka, a pas pobeže“. Koračamo putem beznađa gde je verodostojna informacija izgubila moralne vrednosti.

Ne želim da budem „bedno piskaralo“ kojim će nečiji mozak upravljati. Ne želim da me neko smatra medijem koji prezentuje nečije želje. Ne želim da budem glas iz kojeg će se čuti nečiji politički stavovi. Ne želim da budem politička stranka, ne želim da budem pozicija ni opozicija... Jer više ne bih bio novinar... Snovi o objektivnom novinarstvu nestali bi, a mozak bi se osušio i opet bi neko kontrolisao njim. Postao bih isti kao i oni koji su doveli novinarstvo na nivo Gebelsove propagande. Ja ne želim biti ničija marioneta, ni vlasti a ni opozicije... Ja sam samo novinar... Na vama je da nam omogućite da pišemo o realnim stvarima, još više zavisi od vas kakvim će se "tonalitetom" naše napisano čitati. 

P.S. „ Ne! Ja neću postati novi, ja ću uvek biti ko pre, ja svoj ponos prodati neću, ja ću uvek reći NE!“ 

• < Prethodna
• Sledeća >