Partija ujedinjenih penzionera Srbije u Negotinu sledi politiku svoje matice iz Beograda, pa tako možete videti i poletne četrdesetogodišnjake koji predstavljaju svojevrsnu “tampon“ zonu između seniorskog i omladinskog sastava stranke.

Šalu na stranu, omladine nema. Mladi misleći čovek još uvek nema tu časnu partijsku nameru da se priključi konvoju koji nimalo ne uskraćuje državni budžet ne tražeći nikakve specijalne prohteve koji bi srpskom penzioneru omogućili što bezbolniji kraj utakmice. 

Omladina je, na neki način, u dilemi. Nije lako odbiti ni druge partijske opcije koje svesrdno lobiraju za njih, neprestano. Socijalisti i demokrate su samo jedne u nizu sjajnih mogućnosti koje mladom čoveku pružaju šansu da nepolitičkim putem uspravno ušuškavaju plemenite vrhuške. Ne treba trošiti reči ni o ništa manje altruističkom kolektivu SNS-a.

Omladina PUPS-a vaga; sve te mlade i formirane ličnosti ne okreću leđa svojim starijim sugrađanima, oni bi samo želeli i drugarsko čavrljanje koje je, igrom slučaja, moguće jedino u drugim partijskim kolektivima. 

Koliko je jedna takva omladina, u stvari, i potrebna jednom ovakvom sastavu? Ne očekuju valjda omladinci da kroz svoje časne partijske namere četrdeset godina održavaju funkciju koja ih tek na svom kraju čini pravim Pupsovcima? 

Postoji ogromna verovatnoća da im tako nešto zapravo i nije cilj. Međutim, neko mora da prelepljuje sve te silne letke koji garantuju socijalne pravde, uštede i zarade. To je poziv koji nagrađuje. 

Prema nezvaničnim informacijama koje nismo dobili ni od koga, omladina PUPS-a vreba. Namera im je da uzorno rade na pravima starmalih građana, ali to ne znači da će zapostaviti svoje partijske pandane. 

Obaveštenje: Svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima je slučajna. Ovaj tekst je, pre svega, humorističkog karaktera.

• < Prethodna