Srbija i njene nadležne institucije moraju da insistiraju na sprovođenju dogovora sa Rumunijom, pre svega u vezi s obrazovanjem i informisanjem na rumunskom jeziku, kao i pravom na slobodu veroispovesti, zaključak je Studije predstavljene na skupu ''Srpsko - rumunski odnosi i status vlaške nacionalne manjine u Srbiji'', održanom juče u Beogradu. Prenosimo akcente Agencije Tanjug, koja je razgovorima u našem glavnom gradu, posvetila značajnu pažnju.

Situacija vlaške i rumunske manjine nosi sa sobom kompikacije koje opterećuju Srbiju na putu ka Evropskoj uniji, istaknuto je na skupu ''Srpsko - rumunski odnosi i status vlaške nacionalne manjine u Srbiji''. U Studiji, predstavljenoj tom prilikom je istaknuto da je pitanje bilateralnih odnosa Srbije sa susedima izuzetno važno u kontekstu procesa pristupanja Evropskoj uniji. Srbija i njene nadležne institucije moraju da insistiraju na sprovođenju dogovora sa Rumunijom, pre svega u vezi s obrazovanjem i informisanjem na rumunskom jeziku, kao i pravom na slobodu veroispovesti, zaključak je Studije.

Kako je navedeno, poželjno je da ta nastojanja ne budu "ad hok" potezi, već deo sveobuhvatnog reformskog procesa koji bi imao za rezultat strateški pristup manjinskoj politici, radi pune integracije manjina u društvo u Srbiji, uz poštovanje njihovih prava.

Ambasador Norveške u Srbiji Nils Ragnar Kamsvag ocenio je da situacija vlaške i rumunske manjine nosi sa sobom neke dodatne kompikacije u odnosu na ostale manjine što opterećuje Srbiju na putu ka Evropskoj uniji još od podnošenja kandidature i zahteva neke promene u odnosu prema tim manjinama.

On je istakao da je utisak da će Studija dati vredan doprinos unapređenju odnosa i jačanju pozicija vlaške manjine i unapređenju odnosa Srbije i Rumunije. Prema njegovim rečima istraživanje se bavi mnogim problemima vezanim za vlašku manjinu kao što je obrazovanje, informisanje, pravo na sopstvenu veroispovest, uzima u obzir najnovije događaje ali i ukazuje na potrebu da se menja zakonodavstvo u segmentima koji se tiču te problematike.

Navodeći da u Studiji ima dobrih stvari i preporuka, predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić je rekao da se slaže sa ocenom da je spoljna politika Srbije već više od dve decenije bremenita izazovima s kojima se retko koja zemlja suočava, uglavnom zbog toga što je bremenita unutrašnjim kontraverzama oko toga kakvu će politiku voditi i na unutrašnjem planu i spolja.

Koordinator Foruma za etničke odnose Nenad Đurđević podsetio je da je Rumunija svoj pristanak za dodelu statusa kandidata za članstvo Srbije u EU uslovila potpisivanjem Zapisnika sa Druge sednice Međuvladine mešovite komisije iz 2011, kojim se Srbija obavezala na ispunjavanje nekoliko odredaba u vezi sa poštovanjem manjinskih prava građana iz istočne Srbije koji se izjašnjavaju kao Rumuni.

Prema njegovim rečima, iako je pitanje identiteta i posebnosti vlaške zajednice, takođe pokretano tokom dijaloga i usaglašavanja Zapisnika, za sada, ostavljeno po strani, jasno je da je ono ključ nesporazuma između dve zemlje.

"Važno je da se obe strane, Srbija i Rumunija, uzdrže od bilo kakvog mešanja u pitanje identiteta i ličnog izjašnjavanja Vlaha. Mislim da je korisno korišćenje usluga visokog komesara za nacionalne manjine OEBS-a", istakao je Đurđević.

On je ukazao i na preporuku Studije da se obe strane, a pre svega Srbija, posveti radu komisije i da osnaži njen kapacitet što nije samo tehničko već i političko i kulturno pitanje.

Skup "Srpsko-rumunski odnosi i status vlaške nacionalne manjine u Srbiji" organizovao je Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, javlja Agencija Tanjug u opširnom izveštaju koji su preuzeli mnogi domaći i inostrani mediji.