Pruge u Negotinskoj Krajini definitivno "poste"! Nekada je ovo bio jedan od glavnih međugradskih i međumesnih načina saobraćaja, a danas tek jedan putnički voz protutnja prugama koje deluju deprimirujuće.

Negotinska Krajina - "slepo crevo" železničkog saobraćaja, bar kad su putnički vozovi u pitanju. Ono što je nekada krasilo ovaj region, čini se postaje "istorijski spomenik" koji će nam samo buditi sećanja studentskih, poslovnih i privatnih putovanja. Iako, je saopšteno da će biti ulaganja u ovaj region, odnosno u železnicu naše Krajine, ostaje nam samo nada da će se to i desiti. Zaposleni na Železničkoj stanici u Negotinu ne mogu da daju izjave za medije jer im je tako saopšteno iz vrha Železnice Srbije. Jasno je da zarad "mira u kući" nekada i ćutanje bude dobro, ali ono što je ekipa ES portala ovih dana zatekla na takozvanim železničkim stanicama širom naše Krajine izaziva gnusanje i onaj osećaj mučnine. 

Da stvar bude još gora, na glavnoj Železničkoj stanici u Negotinu zatekli smo vidno neraspoložnu i nervoznu gospođu sa kojom smo obavili i kratak razgovor. 

" Ovo je tuga! Uznemirena sam, jer ni danas neću moći da putujem u Niš. Nigde nema obaveštenja da vozovi ne idu, a ja planirala da krenem do Niša vozom, kako sam do sada uvek putovala. Nekoliko dana putnički vozovi nisu saobraćali našom prugom, a onda mi je rečeno da su vozovi ovud prolazili redovno samo jedan dan. Danas opet nema linije do Niša, bar ne ove dnevne. Rečeno mi je da imam večernji ali i taj je pod znakom pitanja. Kao da smo odsečeni od sveta, osećam se odbačeno i ružno što se ovo mom kraju dešava. " - vidno razočarana Negotinka rekla je novinaru ES portala. 

Saslušali smo je i krenuli u obilazak još nekih železničkih stanica u Krajini. Istina, bolje da nismo. U Kobišnici, nekada ugledna stanica koja je odisala duhom tog vremena kada je "njegovo visočanstvo" voz bio prevozno sredstvo studenata ali i uglednih ljudi, zatim trgovaca i koga sve ne... danas liči na izhabanu, trulu i ofucanu hrpu zarđalog gvožđa i rascepanog drveta. Nasred pruge pozamašno obrasla trava koja je tokom proleća i leta idealna za raznorazne glodare, insekte i gmizavce, a sama građevina i čekaonica, tj. biletarnica više liči na javni toalet. Miris memle, urina i fekalija dovode do mučnine. 

Ni brze pruge a ni vozova. Nismo zatekli nijednu mašinu, niti se negde u daljini nazire zvuk iste. Tuga! Neke stanice u selima više i ne postoje! Kažu da putnički železnički saobraćaj nije umro, ali nije daleko od toga. Potrebno mu je hitno veštačko disanje, reanimacija... Hoće li je zaista i biti? Ne znamo, nemamo koga da pitamo?!?