Nije novost da se u Negotinu, ako se i vodi računa o higijeni grada, to isključivo čini u strogom centru. Već prva ulica levo ili desno od Gradskog trga i šetališta je prljava, prašnjava, puna papira, nepokupljenog lišća i drugog đubreta.

Kante za otpatke, osim u glavnoj ulici, su retkost, a tu gde ih i ima, više je smeća oko njih  nego u njima. Mnogi ovo opravdavaju rečima da psi lutalice, tragajući za hranom, raznose đubre iz kanti, ali im ne pada na pamet da psi ne bi imali šta da razvlače da se one redovno prazne.

Sličan je slučaj i sa kontejnerima, do kojih pojedini građani moraju da „dobro“ prošetaju, kako bi se rešili otpada. A kad stignu tamo, imaju šta da vide, do vrha pune kontejnere, đubre koje preliva na sve strane iz njih, kutije i kese razbacane svuda okolo. Tužna slika, koja više podseća na deponiju nego na gradske ulice.

Ovakva nemarnost, neodgovornost i nebriga nadležnih službi, odgovornih za trenutno stanje negotinskih ulica, građanima ostavlja dve mogućnosti, pa tako oni savesniji idu dalje u potrazi za praznim kontejnerom da tamo odlože đubre, a oni koji se prilagođavaju većini, ili jednostavno žure, ostavljaju smeće tu, a gomila raste.

Činjenica je da povodom ovoga treba nešto hitno preduzeti, jer živeti okružen otpadom je pod broj jedan nezdravo, a pod broj dva đubre razbacano na sve strane čini grad ružnim i depresivnim. Zar je to slika Negotina, nekada jedne od najuspešnijih i najkulturnijih srpskih varoši, koju želimo da pošaljemo? Istina je da je lakše napraviti se da ne vidimo pravo stanje stvari, ali hoćemo li zaista dozvoliti da Negotin u Novu godinu uđe prljav, prašnjav i pun đubreta?