U 2015. godini, prema podacima koje je objavilo Udruženje novinara Srbije, od 73 medija u privatizaciji, 34 su prodata, zaposleni u 21. mediju imaju pravo na prenos kapitala bez naknade, 14 će biti ugašeno, dok je 4 medija promenilo svoju delatnost. Osim rasprodaje medija, godinu su obeležili i konkursi za medijske projekte koje je raspisalo, shodno zakonu, 105 lokalnih samouprava

Agonija u kojoj se već nekoliko godina nalaze novinari i svi zaposleni u srpskim medijima zbog privatizacije koja je bila katastrofalna i koja je ostavila posledice od kojih se verovatno nikada neće oporaviti medijska scena Srbije, bila je veoma osetna i u 2015. godini. Završna godina privatizacije pamtiće se po žurbi Agencije da proda medijske kuće, pozivajući se na zakone i rokove, po pokušajima, doduše, neuspešnim da se sačuvaju bar oni najvitalniji koji obećavaju, ali i po velikoj ujdurmi koju je donelo preganjanje oko tumačenja zakona u vezi sa prenosom kapitala radnicima u medijima bez naknade, što je bilo omogućeno novim Zakonom o javnom informisanju uz, kobajagi blagoslov, resornog ministrastva. Ali,  Agencija za privatizaciju do dana današnjeg nije omogućila prenos akcija kolegema, pozivajući se na Zakon o privatizaciji kojim nije definisana takva mogućnost. Dakle, kao što je počela, 2007. godine, privatizacija je za ovih 9 godina donela mnogo nervoze, izgubljenog vremena, strahova i armiju nezaposlenih medijskih radnika, što više nego dovoljno govori o činjenici da se u privatizaciju krenulo preuranjeno, da su tadašnji a i sadašnji zakoni na loš nači regulisali ovu oblast i da su u pojedinim odredbama neusaglašeni ili u suprotnosti, čak. Sve to prati i naša javnost, koja se ne može čudom načuditi  zbog debakla sedme sile u Srbiji koja je dopustila da joj  rođački i finansijski lobiji zagade profesiju, sa dugom tradicijom koju su druge zemlje, svojevremeno, uzimale za primer. 

Elem, kada je reč o privatizaciji medija, samo u godini koja ističe a prema podacima objavljenim na sajtu UNS-a, od 73 medija u privatizaciji, 34 su prodata, zaposleni u 21. mediju imaju pravo na prenos kapitala bez naknade, 14 će biti ugašeno, dok je 4 medija promenilo svoju delatnost.

Saznajemo takođe da je Agencija za privatizaciju za 50 od 73 medija objavila javni poziv za prodaju, da su prodata 34 medija za koje su potpisani Ugovori između novih vlasnika i Agencije. Među onima za koje prodaja nije oglašena,  9 ih je tražilo da budu privatizovani metodom prenosa kapitala bez naknade na zaposlene. O ugašenim i onim koji su promenili delatnost takođe se mnogo pisalo. 

Tokom privatizacije više od 1000 zaposlenih je, na sreću u nesreći, dobilo otpremnine. Međutim, da nikada ova tema ne može biti privedena kraju jer je naopako i otvorena govori podatak da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, suprotno zakonu, odbilo zahteve za otpremnine zaposlenima u 7 medija, RTV Inđija, Radio Valjevo, RTV Caribrod iz Dimitrovgrada, RTV Pruga iz Lajkovca, nedeljnik „Pančevac“, IPC Kula i RTV Kruševac, te da će, zahvaljujući UNS-u, ovi mediji imati advokata za zastupanje pred Upravnim sudom, kako bi im se pomoglo da ostvare zakonom zagarantovano pravo na otpremnine.

Tako piše u podacima objavljenim u okviru projekta „Gradovi i opštine prijatelji medija“  čiji sastavni deo predstavljaju i informacije o sufinansiranju medija. Naime, od početka godine konkursi za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja raspisani su u 105 lokalnih samouprava, dok u njih 61 ( do sredine decemra, 2015) još uvek nisu. Od 105 lokalnih samouprava, 21.  je u dva navrata raspisala konkurse, a neke su to uradile čak tri puta. Istraživanje je pokazalo da od 136 ukupno raspisanih konkursa, ne računajući konkurse Ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata, u trenutku objavljivanja, njih 44 nije bilo u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, kao i Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja?

Još jedna potvrda da mnoge stvari nisu jasne novinarima, javnosti, a očigledno ni profesionalcima u medijima koji su bili članovi komisija?! U većini slučajeva, čini se!

Da li samo zbog projektne nepismenosti svih aktera u ovom lancu od „stručnih administrativnih-činovničkih“ službi lokalnih samouprava do novinara ili i drugih razloga, bilo je kršenja propisa, pa je tako Koalicija novinarskih i medijskih udruženja (UNS, NUNS, NDNV, ANEM i Lokal pres) reagovala u 38 slučajeva kršenja propisa. Primedbe je uvažila i konkurs  uskladila sa  propisima 21 samouprava.

U 16 lokalnih samouprava, zbog odbijanja nadležnih da konkurse usklade sa Zakonom i Pravilnikom, Koalicija nije predložila kandidate za članove komisija.

Devet opština je umesto konkursa za sufinansiranje projekata od javnog značaja u oblasti informisanja, raspisalo javne nabavke, što nije  skladu sa Zakonom.

I evo nas na početku ! Tužnoj slici rasprodaje srpskih medija, i u završnoj godini privatizacije,  poseban ton daju i saopštenja novinarskih udruženja koja više od bilo kakvih reči govore o stanju u srpskoj medijskoj, izmanipulisanoj, što ne reći baš tako, zbilji. Prema prvom UNS-ovom navodi se da „Skupština Udruženja novinara Srbije,  zahteva od Vlade Srbije da do Nove godine ispuni odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima kojima se garantuje podela besplatnih akcija zaposlenima u medijima. Ukoliko neodgovorni činovnici u vlasti nastave da krše Zakon o javnom informisanju i medijima, UNS traži da ministar kulture i javnog informisanja Ivan Tasovac i državni sekretar Saša Mirković podnesu ostavku jer su u ime Vlade obećali UNS-u da će zaposleni u medijima dobiti besplatne akcije.

Obrazloženje Ministarstva kulture i Ministarstva privrede da je zapravo Agencija za privatizaciju, koja se gasi, kriva što se ne poštuje Zakon o informisanju i medijima, UNS smatra neozbiljnim i neodgovornim.

UNS upozorava i Vladu Srbije i Evropsku uniju, koja je veoma uticala na donošenje medijskih zakona, da bi dvadesetak medija moglo biti ugašeno zbog nepoštovanja ove zakonske odredbe, čime će se ionako očajan položaj novinara dodatno pogoršati.

Slično saopštenje izdali su Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Oni zahtevaju od Vlade Srbije, Ministarstva privrede, Ministarstva kulture i informisanja i Agencije za privatizaciju da odmah prestanu sa kršenjem medijskih zakona i dovrše proces podele besplatnih akcija novinarima i drugim zaposlenima u svim onim medijima koji nisu privatizovani i u kojima postoji zainteresovanost za to.

Ukoliko se nastavi sa blokadom primene Zakona o javnom informisanju i medijima, odnosno ako se bude dalje odugovlačilo da se kapital neprivatizovanih medija u javnom vlasništvu bez naknade prenese na zaposlene, to će značiti samo jedno: vlast ne želi da novinari budu vlasnici svojih medija, da bi zadržala kontrolu i nad novinarima i nad medijima. Takođe u saopštenju NUNS i NDNV navode da odugovlačenjem nisu ugrožena samo prava zaposlenih nego i lokalno informisanje, kao i informisanje na manjinskim jezicima, s obzirom na činjenicu da među blokiranim medijima ima značajan broj višejezičnih.

 I tako bi izgledao kraj ove godine kada je privatizacija medija u pitanju. Mnogo fraza ali i mnogo konstatacija za koje bi bilo opravdano da su stigle u početnim godinama katastrofalne privatizacije u Srbiji. Danas? Bojim se da je zakasnelo viđenje strukovnih udruženja o važnosti lokalnog informisanja izgubilo svaki smisao!