Danas proslava Svetog Trifuna, iscelitelja, zaštitnika vina, vinograda i voćnjaka
Autor Jovanka StanojevićSvaki vinogradar rano ujutru na Trivundan obavlja obredno orezivanje loze u svom vinogradu i preliva je vinom, zatim domaćin slave priređuje ručak, na koji je svaki gost dobrodošao. Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
U Srbiji danas, pravoslavni vernici slave Svetog Trifuna. Vladika Nikolaj je govorio o skromnosti svetitelja Trifuna, koji je još u detinjstvu čuvajući guske pokazivao isceliteljske moći. Povodom današnjeg Praznika, koji se u našem kraju najčešće slavi u kućama vinogradara i vinara, ali i sutrašnjeg Sretenja i Simeona Bogoprimca, koji se obeležava, 16. februara, za naš portal govori Emila Petrović, viši kustos etnolog Muzeja Krajine u Negotinu.
Trivundan ili Sveti Trifun
„U našim krajevima razvijen je kult Svetog Trifuna, što se vidi iz naziva ovog sveca: Trivun, Trivul, Triva, Tripun, kao i nadimka: orezač ili zarezoj, proisteklog iz rezanja ili zarezivanja vinove loze, te je zato uzet za slavu vinogradara. Sveti Trifun je i zanatska slava, negde je zavetni dan, Varvarin dan, Trifunci i 45. dan u godini. Sv. Trifun, stradao 250. godine u Nikeji, je zaštitnik ljubavi i devojaka.
Postoji priča o Sv. Trifunu sa religijskim premisama: veliki grešnik Trifun ubio je 99 ljudi, izdržavao je božiju kaznu tako što je morao da gaji lubenice, a oslobođen će biti kad olista vrbov panj. Svakom prolazniku davao je po jednu lubenicu. Jednoga dana neki prolaznik se mnogo žurio i ne osvrnu se, a Trifun potrča za njim, pogodi ga lubenicom i ubije ga. Očajan što je ubio stotog čoveka vrati se kod panja, kad ono panj olista. Trifunu su tu gresi bili oprošteni, jer je ubio čoveka koji je kudio devojku, a to je bio neoprostiv greh (greh nad grehovima je bilo kuđenje devojke), te se Trifunu ovo ubistvo ne uzima za zlo. Po narodnom verovanju, Sv. Trifun je zaštitnik vinograda i važi za vinogradarsku slavu, praznuje se u vinogradarskim krajevima, kao što je naš.
Svaki vinogradar rano ujutru, obavlja obredno orezivanje loze u svom vinogradu, tako što odreže tri giže i prelije ih vinom, zatim domaćin slave priređuje ručak, na koji je svaki gost dobrodošao.
Trivundan štiti i voćnjake, da ne budu voćke crvljive. U voćnjacima se vrši obredno orezivanje (režu se tri grančice sa tri voćke i izgovaraju se molitve da se voćke zaštite).
O Svetom Trifunu postoji još jedna narodna priča, kako je sam sebi nehotice odrezao nos: javi đavo Trifunovoj majci za to, a ona pohita u vinograd da sa lekovitim travama leči sina. Kada je došla u vinograd videla je da je đavo slagao. Trifun je majci objasnio kako se reže, ali se ipak povredi, tako što sebi nehotice odreže nos. Majka travama leči sina, otud naziv orezač ili zarezoj. U narodu se veruje da od ovog dana (14. februara) sneg počinje da se topi jer je Sv. Trifun zabio ugarak u zemlju, a drvo tada počinje da radi.
Za Trivundan se gata: ako je oblačno – biće rodna godina, ako tog dana pada kiša – biće šljiva, kad se giža reže gleda se da li pušta sok – da li će roditi ili ne.
Trivundan je i krsno ime, slava mehandžija, esnafi slave Sv. Trifuna kao svog zaštitnika, a nekim selima su ovog dana zavetine. U Bosni i Hercegovini Svetog Trifuna slave kao ptičijeg sveca.
Trifunci su dani (14, 15, 16, 17. i 18. februara) koji se slave u Istočnoj Srbiji, da ne bi vukovi napadali stoku, te se tada ne radi sa vunom“, ispričala je za ES portal Emila Petrović, viši kustos etnolog.
Iz drugih izvora o Svetom Trifunu i Svetom Valentinu – zaštitnicima iskrene ljubavi
Svi hrišćani 14. februara slave zaštitnike iskrene ljubavi. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, a zapadna tradicija Svetog Valentina.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.
Žitija i hrišćansko stradanje oba svetitelja našli su mesto u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija.
Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
Sveti Valentin
Sveti Valentin, kako piše vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru. Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u Prologu.
SPC dan svetog Valentina obeležava 30. jula, odnosno 13. avgusta, ali ne kao zaštitnika zaljubljenih.
Iz kalendara Katoličke crkve, 14. februar je izbrisan kao dan posvećen svetom Valentinu, zbog, kako kažu, želje za smanjenje broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica.
Praznik zaljubljenih
Običaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.
Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.
Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme, kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.
Sutra na portalu ES: o Sretenju, jednom od petnaet najvećih crkvenih praznika, koji se svetkuje susret Sv. Simeona Bogoprimca sa Isusom Hristom.