Lov u Negotinskoj Krajini ima dugu i bogatu tradiciju. Još u prvoj polovini XIX veka izdata je Uredba koja se ticala lova na ovim prostorima, a odnosila se na „ lov kurijaka“ , koji su činili ogromne štete kako na domaćim tako i na divljim životinjma. Uredba je izdata 1835. godine iz kancelarije  Vojne komande. Uredba koja govori o lovu doneta je 1837. godine i prema njoj se u Negotinskoj Krajini izriče zabrana lova jelena, košute i srne.

Mokranje je jedna od 39 Sekcija koja je nekada brojala preko 100 redovnih lovaca, da bi danas sticajem okolnosti, ostala sa svega 30-tak redovnih. Pojavom šakala na ovim prostorima selo Mokranje je jedno od mesta po konfiguraciji terena gde ga gotovo ima najviše. U Mokranju je i lovište Alija gde se uzgajaju jeleni lopatari, mufloni i srne na prostoru od 300 hektara ograđenog prostora.

Lov na šakala je dozvoljen tokom cele lovne sezone pa čak i između kada se organizuju hajke na njega. Tako i ove godine devete po redu organizovana je hajka na šakala, u hajci je učestvovalo nešto više od sto lovaca. Hajka je trajala vremenski tri sata a ulov je bio uspešan, ubijeno je 5 šakala, jedna divlja mačka i dve lisice.