Na kraju jučerašnjeg dana, kada se osmomartovska groznica smirila i kada je i poslednji prodavac cveća odlučio da je vreme da se ide kući jer više nema zainteresovanih kupaca, građani Negotina, koji su prolazili centrom, zatekli su ružan prizor.

Naima, ko se juče u večernjim satima našao u centru grada mogao je da bude svedok ružne i tužne slike, koju nam je praznik za sobom ostavio. Iako je grad preko dana, prepun ljudi, okupan suncem i ukrašen cvećem, izgledao veseo i blistav, kada je pao mrak, a prodavci otišli i odneli svoje cveće, drastično je promenio izgled. Za novi, sramni izgled pobrinule su se kutije, celofani, papiri, flaše, trake, plastične čaše, lišće i kese koje su za njima ostale.  

Pa koga sada kriviti za ovu nereprezentativnu sliku centra grada? Prodavce koji, iako im je dozvoljeno da bez plaćanja zakupa javne površine prodaju cveće, nisu mnogo brinuli o čistoći grada i svojim sugrađanima, te su za sobom ostavili gomilu smeća? Nadležne koji su im takvo ponašanje omogućili? Ili komunal koji nije na vreme reagovao, već je dozvolio da centar celu noć liči na deponiju?

Moglo bi se zaključiti da su svi podjednako krivi. Zakoni postoje da bi nam društvo bilo uređeno, a čim se ne poštuju dolazi do ovakvih situacija. Jasno je da je život u Negotinskoj Krajini težak i da svi pokušavaju da se snađu i zarade, ali nadležni treba da obavljaju svoj posao. Zakon treba za sve da bude isti, kako za prodavce kokica, vlasnike bašta, tako i za prodavce suvenira i cveća.

Dokle god aršini ne budu za sve isti, zakon se ne sprovodi i svako može da radi šta mu se prohte, u Negotinu će ovakvi problemi biti česti, a najviše će ispaštati njegovi stanovnici.