Deli Jovan je planina koja pripada karpatsko-balkanskom sistemu i nalazi se nedaleko od Negotina, naviše krajinskog sela Sikola. Mnogi ne znaju da krije nekoliko planinarskih staza kao i izvore vode, stogodišnja stabla bukve i hrasta i carstvo različitih biljaka i životinja. 

Ova planina je formirana tokom alpske orogeneze. To je faza koja se odvija i danas, smatra se jednom od tri velike faze u Evropi i formirala je, između ostalih i planine poput Pirineja, Alpa i Himalaja. 

Deli Jovan se proteže pravcem sever-jug  i ima ukupnu dužinu od 19 kilometara. Najviši vrh je Crni vrh koji ima visinu od 1136 metara.  Ova planina je sazdana od tamnih gabro stena koje joj daju pravilan oblik i ravnomernu strminu padine sa obe strane. Stene su vododržeće što znači da su pune vodotokova. Planina je obrasla bukovom i hrastovom šumom čija stabla broje i preko sto godina što je zaista vredno videti.  Starost ovih stabala i njihov veliki broj na posetioce planine ostavljaju veliki utisak i osećaj kao da se nalaze u filmu epske tematike.  U jugoistočnom delu planine nalazi se lovište koje je ograđeno i utočište je mnogim jelenima, zečevima i ostalim divljim životinjama. Interesantan podatak je da je Deli Jovan bogat raznim vrstama leptirova od kojih je za sada zabeleženo 67 vrsta iako se zna da ih ima mnogo više.

2013. godine na planini Deli Jovan, pored nekadašnjih rudnika zlata Ginduša i Rumsan, utvrđena je visoka koncentracija zlata. Smatra se da čitava Srbija ima veliki potencijal ovog plemenitog metala, a najveći broj nalazi se upravo u Istočnoj Srbiji.  

Deli Jovan je planina strmih padina te je veoma zahtevna za planinare, ali i pored toga do vrha se možete popeti čak i biciklom. Projektovana staza kojom se obilazi čitava planina duga je 52 kilometara i  na njoj vas očekuje mnogo livada, pašnjaka, šumovitih predela kao i vidikovaca sa kojih se pruža neverovatan pogled na negotinsku niziju i okolna sela. 

Uspon na Deli Jovan moguće je početi sa više različitih lokacija, a iz pravca Negotina to je polazak sa Stevanskih livada. Planinarska staza odatle vodi pored Malog Deli Jovana do Velikog Deli Jovana koji se nalazi na visini od 973 metara pa dalje sve do najviše tačke ove planine. Dužina ove staze je nešto više od 7 kilometara. 

Druga staza koja kreće je iz pravca sela Popovica pa preko Crne glave vodi do vrha. Ova staza je nešto duža, skoro 10 kilometara i zahtevnija je jer je u stalnom usponu. 

Planina Deli Jovan je blago Negotinske Krajine koje nije dovoljno istraženo. Za sve avanturiste i one koji vole da vreme provode u prirodi i uživaju u čistom vazduhu ova planina je odličan izbor. Suština je da treba informisati ljude, ali i poboljšati uslove kako bi Deli Jovan postao mesto koje će planinari, biciklisti i svi zainteresovani često posećivati i uživati u čarima koje ova planina nudi.