Vaskrs je najveći hrišćanski praznik i dan kada hrišćani proslavljaju Hristovu pobedu nad smrću i darivanje života svim ljudima. Ovaj praznik daje sadržaj, smisao i punoću veri i predstavlja temelj crkve. 

O tome kako se Vaskrs proslavlja kod nas, koji su običaji vezani za ovaj praznik i na koji način ga crkva obeležava razgovarali smo sa jerejem negotinske crkve Markom Pajčinom. Na pitanje koji je značaj Vaskrsa kao praznika otac Marko odgovara: 

Nesumnjivo je da je vaskrsenje Hristovo osnov hrišćanske vere i da je ovaj događaj temelj crkve. Da je to tako rečito nam poručuje Sveti apostol Pavle u svojoj Prvoj poslanici Korinćanima u kojoj kaže: „Ako Hristos nije ustao uzalud je vera vaša.“  Do te mere je vaskrsenje Hristovo tako snažno, tako jezgrovito, tako neraskidivo usađeno u fundament hrišćanske crkve da je gotovo nezamislivo da ono može postojati mimo ili izvan istine o vaskrsenju. 

Citirajući vladiku Nikolaja Velimirovića otac Marko dalje kaže: 

„Vaskrsenje Hristovo jeste simbol svake pobede dobra nad zlom, istine nad laži, pravde nad nepravdom, dobrote nad nasiljem. Još je vaskrsenje Hristovo garantija našeg vaskrsenja, opšteg vaskrsenja. U tome je njegov prvobitni značaj za ljudski rod,a pošto Hristos vaskrse vaskrsnućemo i mi. Mesija nije pobedio samo svoju smrt nego i našu, niti je vaskrsnuo da bi samo on živeo posle smrti nego da bi i mi vasrksli i živeli posle smrti.“ 

Govoreći o običajima koji su vezani za Vaskrs otac Marko kaže da je to praznik koji je sam po sebi toliko veličanstven da njegova tematika nije ostavila mnogo prostora ljudima za narodnu maštovitost. Ipak, za Vaskrs se vezuje jedan običaj zanimljiv svima,a naročito deci,a to je farbanje jaja. Jaja simbolizuju život,a farbaju se crvenom bojom jer ona predstavlja nevino prolivenu Hristovu krv. Otac Marko navodi da prvo ofarbano jaje valja ostaviti kao čuvarkuću i da su njime ranije majke mazale obraze svojoj deci kako bi cele godine bila zdrava. Ovaj običaj, koji potiče iz naroda, u skladu je sa crkvenim običajima, ali crkva ima i svoje aktivnosti kojima obeležava ovaj veliki praznik. 

Prazniku vaskrsenja Hristovog prethode Veliki petak i Velika subota. Veliki petak je dan kada se hrišćanska crkva seća suđenja, presude, krsne smrti Hristove i njegovog pogrebenja. Simbolično to počinje već na Veliki četvrtak kada imamo čitanje dvanest strasnih, odnosno stradalnih jevanđelja koji nas tematski i misaona uvode u sve ono što će se događati. Na Veliki petak imamo i statije, odnosno opelo Hristovo u kome dominira tužni izraz kojim se trudimo da kao hrišćani uronimo u tajnu Hristove smrti. Hristovo pogrebenje se simbolično u crkvi prikazuje iznošenjem bogato ukrašenog platna odnosno plaštanice na kome je predstavljena njegova smrt. Nakon iznošenja plaštanice vrši se ophod oko crkve, a zatim se ona vraća na mesto u crkvi  koje simbolizuje Hristov grob. Na Veliku subotu, u ranim jutarnjim časovima imamo litugriju,a zatim čitav taj dan prolazi u iščekivanju Vaskrsa. U ponoć se održava Vaskršnje jutrenje, a na dan Vaskrsa jutarnje bogosluženje i oni koji su postili pristupaju Svetoj tajni pričešća objašnjava otac Marko. 

S tim u vezi otac Marko navodi da nedelju pre Vaskrsa, takozvanu Stradalnu nedelju, treba provesti u strogom postu kako bismo se spremili za Svetu tajnu pričešća, a ličnom molitvom i ispovešću spremamo se za praznovanje Vaskrsa. Dane Vaskrsa valja provesti za prazničnom trpezom u duhovnoj i radosnoj atmosferi. Baš kao i svi veliki hrišćanski praznici, i Vaskrs je praznik opraštanja i pomirenja te toga dana treba „da zagrlimo jedni druge i oprostimo sve svima vaskrsenja Hristovog radi.“

Za kraj, otac Marko je imao poruku za sve vernike: 

Kada treba izreći poruku vernicima  ne mogu, a da ne spomenem jednu misao Svetog oca Justina Popovića koji je rekao: „Do vaskrsenja Hristovog smrt je bila pretnja čoveku, a nakon vaskrsenja Hristovog čovek postaje pretnja smrti.“ Hrišćanina se smrt plaši jer smrt više ne vlada njime. A hrišćani nakon vaskrsenja Hristovog umiru onako kako kaže apostol Pavle „seje se u raspadljivost, ustaće u neraspadljivosti, seje se u beščašću, ustaće u sili, seje se telo duhovno, ustaće telo duševno.“ Samo za kratko smrću čovek prelazi na onaj drugi deo životne obale, a ponovni ili drugi Hristov dolazak na Zemlju ujedno će biti trenutak opšteg vasrksenja mrtvih. Poruka svim vernicima je i da je život lep onda kada je prožet ljubavlju i osmišljen onda kada se sa ljubavlju unosimo u tuđi život i kada smo zajedno sa gladnima i žednima i siromašnima i prognanima, da je ljubav sila Božija samo kada je ispunjena samopregornom, žrtvenom ljubavlju. Život je poziv na ljubav, na služenje Bogu i ljudima i kada čovek prihvati da je pozvan da sebe daje za dobro bližnjega i svaki put kada učini dobro delo predokuša carstvo Božije u istoriji. 

Nama ostajemo samo da dodamo da se nadamo da ćete predstojeći praznik započeti radosnim pozdravom Hristos Vaskrse, crvenim kuvanim jajetom i provesti ga u miru sa svojim bližnjima.