Da li bi u krugu prahovske industrije, već iduće godine, mogla da počne izgradnja skladišta fosfogipsa, koliko je opravdano na prostoru koji je sa dve deponije (fosfogipsa i piritne izgoretine) već godinama označen kao ekološka crna tačka Negotinske Krajine, praviti novu? Neka su od pitanja na koje je redakciji portala East Side odgovore dao Branko Marković, zamenik direktora IHP Elixir Prahovo.

Branko Marković, zamenik direktora IHP Elixir-Prahovo d.o.o. je početkom sedmice prisustvovao javnoj raspravi koja je usledila posle dvadesetodnevnog uvida u Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, projekta skladišta fosfogipsa u Prahovu, za koju je to preduzeće tražilo saglasnost od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. (Portal East Side je o tome pisao više puta). Takođe je čitaocima preneto da je tok diskusiji dala apsolutna saglasnost većine prisutnih meštana iz krajinskih sela, geografski najbližih mestima za koja kažu da godinama ugrožavaju njihovo zdravlje i poljoprivredna imanja, da ne podržavaju namere predlagača izgradnje nove deponije. Mnogi od njih su posle burnih diskusija, napustili sastanak i time izrazili svoje neprihvatanje nakana Elixir Prahova. Branko Marković u komentaru za ES kaže: "Elixir Prahovo je upravo želelo da Studijom, koju je obradio Rudarsko geološki fakultet  iz Beograda, pokaže kakav je uticaj na životnu sredinu. Pre svega, ovom Studijom dokazujemo da će biti zaštićene podzemne vode od uticaja na podzemne vode, pošto će celom dužinom skladišta biti nepropusna folija, a na obodu tog novog skladišta fosfogipsa biće recirkulacioni kanali tako da će se sva voda vraćati u proces proizvodnje. Znači neće biti izlivanja u Dunav, kao što je to do sada bio slučaj. Istovremeno, mi smo razmišljali i o sudbini postojeće deponije, pa smo podneli zahtev i već dobili rešenje nadležnog ministarstva za njenu rekultivaciju i remedijaciju, i izvesno vreme na njoj ćemo deponovati gips, pod strogo propisanim uslovima, sve dok ne završimo novo skladište. Opravdane su bojazni građana Prahova, ali ja hoću da ih podsetim, kako njih tako i negotinsku, i javnost Timočke Krajine, da je Elixir Prahovo dosta toga uradio u rešavanju ekoloških problema koje smo zatekli. Prvo smo kupili svo zemljište na kome je bila piritna izgoretina i dali smo adekvatne nadoknade vlasnicima. U trenutku kada smo počeli da kupujemo tržišna cena zemljišta je bila dve, tri i pet hiljada evra, a Elixir Prahovo je vlasnicima plaćao 8 000 evra po hektaru. Jedan deo zemljišta je bio dekontaminiran piritnom izgoretinom, a onda je Elixir kupio jedan širi prostor oko deponije piritnog prženca. Tačno je da smo u protekle dve godine bili suočeni sa problemima u postupku njegovog rešavanja. Najveći je nastajao pri odvoženju do Luke Prahovo, odakle je, brodovima, rečnim putem pritna izgoretina transportovana u Kinu. Naši kamioni su prelazili regionalni put Prahovo-Radujevac i prilikom prevoza  na njemu su ostajale izvesne količine piritnog prženca koje su se raznosile. Bio je to objektivan problem, cenu smo platili zajedno kako bismo rešili ono što je godinama tištilo ljude na ovom području. Jer, piritna izgoretina je decenijama zagađivala celu plodnu niziju prema Radujevcu. Mislim da smo taj problem uspešno rešili. U postupku smo rešavanja i postojeće deponije fosfogipsa, a nova će biti, naglašavam, po svim standardima Evropske unije. Građani Prahova treba da prate da li će sve planirano u vezi sa njom da se sprovede. Tu vidim njihovu ulogu! Politika Elixir grupe i Prahova je da se izuzetno posveti pažnja zaštiti životne sredine, kako nas koji radimo, tako i okruženja u kome živimo", kaže Marković.

Na pitanje kada bi mogli da počnu radovi na novoj deponiji, sagovornik ES portala odgovara da bi to najverovatnije moglo da bude kroz godinu dana. "Prognoze je teško davati, jer se suočavamo sa nekim nerešenim vlasničkim odnosima. Finansijska situacija je teška i u Srbiji i u našoj Kompaniji. Nadam se da ćemo,ipak, za godinu dana početi izgradnju novog skladišta fosfogipsa. Zovemo ga skladište, zato što potencijalno to i jeste, jer je reč o nus proizvodu koji može da se koristi, što i planiramo. Rano je još uvek da se o tome govori, za sada deponovanje fosfogipsa  vršimo na adekvatan način koristeći staru deponiju. Kasnije, sa izgradnjom skladišta, videćemo kako da na najbolji način i korisno, upotrebimo otpad koji nastaje u proizvodnji fosforne kiseline". 

Fabrika Fosforne kiseline u Elixir Prahovo je, inače, aktivna ali njen rad zavisi od proizvodnje sumporne kiseline u Boru, a prošle godine u IHP i u Fabrici Zorka Elixir, prerađene su sve dopremljene količine. "Pošto je reč o malim količinama  za kapacitete koje imamo, mi smo prošle godine uvezli 50 000 tona sumporne kiseline iz Bugarske, a preradili dopremljenu iz susednog grada, nešto u kod nas, u IHP-u, a nešto u Fabrici Zorka Elixir. Ove godine, mi smo spremni da preuzmemo i preradimo, u našim pogonima, sve količine koje će se proizvoditi posle pokretanja Topionice i Fabrike sumporne kiseline u Boru", otkriva deo poslovnih planova za ES, Branko Marković. 

Elixir Prahovo je od sredine 2012. godine, privatizovao jedan deo hemijske industrije u Prahovu kod Negotina. Od 250 objekata koliko ih ima u Industriji, 114 je sada u vlasništvu Elixira. Vlasnici ostalih objekata su druge celine, još uvek neprivatizovane: Soli, Holding, MEG i Krajina. Elixir Prahovo je u dosadašnjem periodu ulagao u infrastrukturu svih tih objekata kako bi, uopšte, mogao da pokrene proizvodnju i da radi. "Velika finansijska sredstva su bila potrebna da sve stavimo u funkcionalno stanje, kao i infrastrukturu celog kompleksa, koja je  bila izložena dugogodišnjem propadanju". I sa ulaganjima koja su bila nužna u krugu same industrije, Elixir Prahovo, navodi Marković, gradi imidž društveno odgovorne firme. U dosadašnjem periodu pomogli su izgradnju kanalizacione mreže u Prahovu i rekonstrukciju Kapetanije Prahovo, bili sponzori kulturnih manifestacija i sportskih klubova. "Trudimo se da sredini kojoj pripadamo i u kojoj živimo - maksimalno pomognemo, onoliko koliko smo u moći". 

Redakcija ES portala pratiće i u narednom periodu aktuelnosti vezane za najavljenu izgradnju skladišta fosfogipsa i deponije pepela u Prahovu, koja za sada izaziva mnoge, reklo bi se, očekivane reakcije , i ne samo građana koji žive u neposrednoj blizini prahovske industrije. Naravno, očekuje se i reagovanje na ponuđenu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, projekta skladišta fosfogipsa  u Prahovu, resornog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine  Republike Srbije.  Epilog ove priče tek predstoji,  a ono što izaziva polemike, kroz činjenice glasi da bi prema projektu Elixir Prahovo, skladište fosfogipsa trebalo da obuhvati površinu od 46,5 ha za fosfogips i 12 ha za deponiju pepela. Inače, postojeća, stara deponija fosfogipsa, da podsetimo, obuhvata površinu od 56 ha i na njoj se još uvek nalazi nekoliko miliona tona fosfogipsa.