Tome u prilog govori i nemili događaj od pre desetak dana, kada su dvojica napadača brutalno pretukli žandarma i njegovu suprugu u Novom Sadu, kaže sagovornik portala ES. Policijski sindikalni pokret se pridružio najoštrijim osudama već izrečenim gotovo od svih sindikalnih organizacija zaposlenih u MUP Republike Srbije, uz apel medijima da dosledno „proprate“ dalje odvijanje sudskog procesa protivu napadača od kojih je jedan već evidentiran kao izvršilac više raznih krivičnih dela 

Igor Đurđević, predsednik Policijskog sindikalnog pokreta nam je za portal ES izneo brojne činjenice koje idu u prilog konstataciji da naša policija, sa posebnim osvrtom na njen položaj u unutrašnjosti, radi opterećena brojnim problemima. U završnici razgovora koji je bio krajnje otvoren, a koji je izazvao i polemike i komentare javnosti, zabeležili smo još neke odgovore vezane za otvorena pitanja koja muče ljude u plavim uniformama. 

ES: Ukazali ste javnosti na veoma ozbiljne probleme, od kojih se mnogi povlače ne godinama, već decenijama. U takvim uslovima se nameće pitanje pravne zaštićenosti policajaca? 

I.Đ: U pravu ste, u našem slučaju je reč o pravnoj nezaštićenosti u odnosu na kriminalce. Svedoci smo mnogih novinskih članaka koji se odnose na gotovo svakodnevne napade na policajce. Pored pompeznih tekstova i najava političara na vlasti da se takvi napadi treba, i da će se tretirati kao napad na državu, jer mi suštinski i jesmo direktni predstavnici države, sve to ostaje samo na takvim najavama. Sudski epilozi zapravo dovode do oslobađajućih presuda ili presuda sa minimalnim kaznama prema počiniocima takvih krivičnih dela. Koristim priliku da se, u ime PSP,  pridružim osudama aktuelnih napada na policajce, konkretno misleći na onaj događaj u Beogradu od pre nekoliko dana kada je policajac s leđa nožem, prilikom vršenja rutinskog obilaska jednog lokala, napadnut i povređen. Međutim, i pored svih oštrih osuda, uglavnom, policijskih sindikata, drugih osuda javnosti za takva krivična dela gotovo da i nema, a nema ih ni od nadležnih sudova, na žalost. A što se onog svakodnevnog blažeg napada na policajca tiče, vređanja, psovki i sličnih, što se više i ne smatra krivičnim delom već se tretira kao prekršaj, o tome bolje da ne govorimo. Uvredljivo je! Policajac je, nažalost, dužan da trpi sve i svašta. Tome u prilog govori i nedavni nemili događaj, kada su dvojica napadača brutalno pretukli žandarma i njegovu suprugu u Novom Sadu, pre desetak dana i kada su im naneli  teške telesne povrede. Policijski sindikalni pokret se pridružio najoštrijim osudama već izrečenim gotovo od svih sindikalnih organizacija zaposlenih u MUP Republike Srbije, čak i navođenjem konkretnih problema koji nam se dešavaju na terenu sa izgrednicima. Zbog toga je Policijski sindikalni pokret, apelovao na medije da „proprate“ dosledno dalje odvijanje sudskog procesa protivu ova dva napadača od kojih je jedan  iz ranijeg perioda već evidentiran kao izvršilac više raznih krivičnih dela i  kome, očigledno, nije strano nanošenje telesnih povreda drugima. A zašto „propratiti“ ovaj događaj odnosno postupak? Zato što je isti kvalifikovan kao krivično delo „Teška telesna povreda“ iz člana 121 Krivičnog Zakonika,  stav 1, 2, 3, 4, 5 i 6.

U skladu sa važećim zakonom, kao sankcija za ovo krivično delo striktno je predviđena „zatvorska kazna“ koja se odmerava u zavisnosti od oblika odnosno težine krivičnog dela podeljenog po stavovima gde najblaži oblik, kao najblažu, predviđa zatvorsku kaznu u trajanju od šest meseci, dok najteži oblik, kao najtežu, predviđa zatvorsku kaznu u trajanju do dvanaest godina.

Da li će ovaj nemili događaj, osim „osuda“ u medijima, proizvesti i suštinski potrebno „pooštravanje“ odmeravanja kazni nadležnih sudova, ili će proizvesti samo dodatne nove ohrabrene i motivisane snage uličnih huligana, videće se… jedno je sigurno, policajac će i dalje na ulici, radi zaštite bezbednosti i sigurnosti svih građana, raditi svoj posao dosledno, odgovorno, odlučno i krajnje profesionalno i „po zakonu“ u skladu sa svojim ovlašćenjima koja su do danas, u odnosu na neki raniji period, svedena na minimum i koja su uslovljena raznim faktorima koji samo „otežavaju“, odnosno bitno „komplikuju“ i ovako tešku situaciju u koju današnja policija „upada“ kada je reč o efikasnosti suprotsavljanja huliganima, ali ne svojom krivicom, već dugogodišnjom nemarnošću i krivicom predstavnika vlasti.

Pošto smo, nadamo se, jasno oslikali kako zapravo stvari stoje u redovima policije sa jedne strane i redovima kriminalaca ili huligana ili napadača kako ih već nazvati, sa druge strane, ostaje da se oslika stanje u redovima građanstva koje se recimo nalazi u sredini…Dakle, kakav se osećaj proizvodi kod građana – strah, kao logična posledica sveopšteg stanja. Kako se građanin oseća kada pročita u vestima ili, kao u konkretnom slučaju, pregleda snimak celog tog nemilog događaja… Kako se stanovnici te ulice gde se sve odigralo osećaju kada vide da više ni policajac nije bezbedan?!

I za kraj, podsećanje na jednu staru konstataciju – policija je onakva kakvu je država želi !!! Da li država danas možda želi „prebijanje policajaca“ na ulicama, ili će se ipak odlučiti za iskorenjavanje ovakvog izgredništva i huliganizma sistemskim promenama zarad bezbednosti i sigurnosti svih građana i zarad budućih pokoljenja, ostaje da se vidi… Do tada, povređenom kolegi i njegovoj supruzi želimo što brži oporavak i najiskrenije se nadamo da većih posledica po njihovo zdravlje neće biti.

ES: Vratimo se aktuelnim temama u Negotinu. Kako smo saznali PSP je, na inicijativu članstva i zaposlenih, pokrenuo i pitanje stanova u tzv. “Plavoj zgradi“ u Negotinu. O čemu se radi?

I.Đ. Reč je o stambenom objektu sazidanom krajem devedesetih godina gde je određen broj stanova podeljen ili dodeljen na korišćenje ili otkup vojnim licima, mladim bračnim parovima i nekolicini kolega, po odluci Vlade. Te kolege su posebnim zaslugama stekli pravo na te stanove i to je nesporno. Međutim, ostadoše po našim informacijama, deset stanova za koje eto oko sedamnaest godina nema nikakvog konkursa, a koji su dati na raspolaganje MUP-u. Naravno, pitanje je u kakvom su stanju sada ti stanovi jer su svakako, usled nekorišćenja, vremenom propali, međutim paradoks je da se cela ta stvar toliko godina ne može rešiti, o kakvom god da je birokrastkom problemu reč, pa da se stanovi dodele komisijski onima kojima su najpotrebniji. Dakle, mi pokrećemo ovih dana to pitanje kako bi pre svega došli do odgovora o čemu se zapravo radi,  kako bismo, eventualno, stvorili i inicirali preduslove za rešavanje problema, kakav god da je. Za početak smo se obratili sedištu naše Policijske uprave u Boru, kako bi pribavili određene podatke na osnovu kojih planiramo dalje obraćanje Ministarstvu i nadležnim organima. Danas pričamo o teškim uslovima rada policajaca, o malim primanjima, nerešenim stambenim pitanjima, niskom društvenom statusu, a pri tome ni ne pokušavamo da iskoristimo naše resurse i pomognemo nekome.

ES: Što se samog objekta Policijske ispostave i Policijske stanice u celosti tiče, da se vratimo još jednom i toj priči. Da li je tu bilo inicijativa za poboljšanje uslova za smeštaj zaposlenih u cilju poboljšanja uslova rada?

I.G. Kako je u ranijem periodu, pre nekoliko godina, od strane drugog sindikata, konkretno, Sindikata policije istočne Srbije, zahtevan i inspekcijski nadzor koji se nije sproveo, planiramo i oživljavanje takve inicijative, a sve u cilju prikazivanja realnog stanja koje je, u pogledu radnog prostora i bezbednosti za rad i zdravlje zaposlenih, zaista katastrofalan. Svesni smo naravno nedostataka sredstava za rešavanje svih tih problema, ali ne možemo više da trpimo toliki nedostatak razumevanja i volje nadležnih koji u ogromnoj meri zapostavljaju jednu policijsku stanicu koja, primera radi, decenijama nije okrečena,  a o drugim segmentima da ne govorim.

Napominjem da su u vreme nastanka ovog intervjua kolege na poslu muku mučile kako da osposobe za rad i poslednje ispravno vozilo. Dovijaju se raznim nekim premošćavanjem akumulatora i slično, ali po svemu sudeći kako će ova zima i u nastavku biti hladna, opravdano strahujemo da neka naša vozila neće moći da zadrže svoju elementarnu funkcionalnost.

Iskoristio bih priliku da pozovem sve javne ustanove koje eventualno imaju višak ili rashod određenih tehničko-materijalnih sredstava za rad kao što su kompjuteri, štampači, inventar i slično, da razmotre mogućnost ustupanja policiji u Negotinu, na korišćenje,  jer mi smo tu zbog građana i ne stidimo se da iznesemo problem i zatražimo pomoć pošto i zavisimo od društva, kao što i bezbednost tog društva zavisi od nas. 

Kolegama, simpatizerima našeg Pokreta, zainteresovanima za pristupanje, kojih je ovih dana mnogo iz raznih krajeva, poručio bih da će svakako u najskorije vreme imati alternativu dosadašnjem sindikalizmu, te da nam se jave i kontaktiraju radi ostvarivanja dalje saradnje“, zaključuje Igor Đurđević, predsednik Policijskog sindikalnog pokreta, jednu od retko iskrenih priča koje su do sada zabeležene o položaju i uslovima rada naše policije, koju često kritikujemo, a koja se nosi sa ogromnim problemima. 

Komentar je, posle svega što smo čuli, suvišan, a iznete činjenice nas opominju da je nužno staviti prst na čelo i utvrditi prioritete u našem društvu. Očekujemo pomoć od policije kojoj briga o bezbednosti građana treba da bude na prvom mestu, a pri tom zaboravljamo da je i svaki od pripadnika policije izložen bezbedonosnom i zdravstvenom riziku na radu. Kao najvažnija dobit za zaposlene, primenom Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu proizilazi i obaveza poslodavca da donese Akt o proceni rizika za svako pojedinačno sistematizovano radno mesto uz učešće zaposlenih, što kako saznajemo, nije ni do dana današnjeg učinjeno. Ostaje otvoreno i pitanje uspostavljanja sistema kojim bi se upravljalo svim rizicima koji policijski posao nosi. To naravno podrazumeva i izradu kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravlja na radu kojim bi se utemeljile sve obaveze poslodavca i zaposlenih.

Problema i otvorenih pitanja je mnogo! Kada će početi njihovo rešavanje, teško je reći. Pod stalnom i gotovo sveprisutnom parolom nekakvih reformi, problemi ostaju nerešeni, a na postojeće se nadovezuju novi. Policijski sindikalni pokret, kažu oni koji ga vode, zato i postoji, da počne da utiče na promenu svesti i pokrene stvari sa mrtve tačke!