U krugu spomen kompleksa krajinskom junaku, braniocu Negotina, vojvodi Prvog srpskog ustanka Veljku Petroviću, nepoznati počinioci odvalili su uredno postavljene korpe za otpatke, a smeće odložili na plato ispred spomenika. Iako je zima i turista i posetilaca nema, tužno izgleda prostor u čije je uređenje 2013/2014. godine uloženo tri miliona dinara iz budžeta Opštine Negotin

Nije dramatično, pa opet ukazuje da imamo sugrađane opterećene raznim nemirima i idejama. Ili, viškom energije koju iskaljuju rušeći, uz put, sve što im se nađe na putu. Mada, spomen kompleks braniocu Negotina, vojvodi Prvog srpskog ustanka Hajduk Veljku, koji se nalazi u istoimenoj ulici, na izlasku iz Negotina prema Kobišnici, nije baš centralna gradska zona, što ukazuje da su sva mesta, čak i po niskim temperaturama i snegu, dostupna onima koji nemaju prečeg i pametnijeg posla nego da haraju „sokacima“ i uništavaju imovinu u koju su uložena značajna sredstva. 

Slika je nastala ovih dana, a čak ni zaostali sneg ne uspeva da prikrije tragove ljudskog nemara, jer vandali ne biraju ni vreme, ni mesto, da zadovolje svoje niske pobude. Portal ES će, kad god naiđe na ovakve situacije, ukazivati na radnje koje našim sugrađanima, a mi ne znamo ko su, ne služe na čast. Očigledno da toj manjini koja hara gradom to uopšte nije ni važno. Međutim, važno je svima nama jer živimo u ovoj varoši, u vreme kada se brine o svakom dinaru, kada ulaganja nisu dovoljna ili ih uopšte nema da se nadoknade štete izloženosti zubu vremena. Uz to imamo i počinioce, vandale, koji se svojski trude da naruže sliku grada, za koji verujemo da bi mogao biti atraktivan za turiste iz zemlje i Evrope. 

Po čemu je značajan spomen kompleks Hajduk Veljka

 

Zvanično, obnova spomenika i spomen kompleksa krajinskom velikanu, Veljku Petroviću, završena je 9. januara 2014. godine, posle šestomesečnih radova  izvođenih fazno, a koji su sa 3 miliona dinara, finansirani sredstvima iz budžeta opštine Negotin. Obnovljeni kompleks sa spomenikom, na mestu pogibije Hajduk Veljka, predat je građanima Negotina, a bilo je to u završnici ciklusa obeležavanja 200 godina od pogibije najvećeg krajinskog junaka. 

 

Ako odmaknemo još malo u istoriju grada lako je zaključiti da Negotin ima bogatu i pažnje vrednu tradiciju, zahvaljujući svojim slavnim velikanima. Među njima su Hajduk Veljko, ali i osnivač srpskog realizma u muzici Stevan Mokranjac, koji nije pisao borbenu muziku, ali je zato, trajno i snažno ovekovečio, gotovo mitsko junaštvo vojvode krajinskog, posvetivši mu svoju jedinstvenu 6. Rukovet.  Kada je veza dvojice Krajinaca u pitanju, od kojih je svako na svoj način obeležio početak i kraj  burnog 19. veka, poznavaoci istorijskih prilika toga doba navode da je spomenik Hajduk Veljku u Negotinu otkriven 1892. godine. Tom prilikom Beogradsko pevačko društvo, koje je osnovao i kao dirigent vodio Stevan Mokranjac, prvi put je izvelo njegovu 6. Rukovet, a ona je ubrzo postala i himna Negotina. Stotinu dvadeset i dve godine kasnije, januara 2014, na istom mestu, na 158  godišnjicu Mokranjčevog rođenja, a na tragu dve stotine godina od herojske pogibije Hajduk Veljka Petrovića, Negotin je dobio potpuno rekonstruisan kompleks na mestu starog Hajduk Veljkovog spomenika, u istoimenoj ulici. Grad koji je Veljko sa svojim bećarima branio od Turaka, dobio je atraktivan i prepoznatljiv turistički motiv i prostor za priređivanje kulturnih dešavanja. 

 

Radovi izvođeni po projektu Zavoda za urbanističko planiranje i projektovanje su bili vredni 3 miliona dinara, a finansirani su sredstvima iz opštinskog budžeta. Kompleks je ograđen, uređene su staze i travnate površine. Postavljena je nova instalacija za osvetljenje, izgrađena je česma, kompleks je opremljen klupama, cvetnim žardinjerama i svetiljkama. Formiranjem zanimljivog kulturno-istorijskog kompleksa, koji svedoči o bogatoj i burnoj  istoriji našeg kraja, odata je počast krajinskom branitelju, ali i našim precima koji su mu 1892. godine podigli spomenik i tom prilikom angažovali najpoznatije umetnike da osmisle i izrade ovo spomen obeležje.

O tragu koji je u istoriji Negotina ostavio Hajduk Veljko i o mitu koji su o njemu Negotinci prenosili sa kolena na koleno, govori podatak da su izradu nacrta za  spomenik na mestu njegove pogibije poverili čuvenom srpskom arhitekti Jovanu Ilkiću, inače autoru zgrade Narodne skupštine u Beogradu. 

 

Bronzani medaljon sa likom legendarnog junaka izradio je, takođe, čuveni vajar s kraja 19. i početka 20. veka Đoko Jovanović, autor beogradskog Pobednika. Prva konzervacija spomenika, koji dominira ovim kompleksom je bila poverena konzervatorima Tomi Živkoviću iz Narodnog muzeja u Nišu i Miletu Simiću iz Zavičajnog muzeja u Knjaževcu.

U ovom kompleksu, kojim su Negotinci ponovo povezali svoje velikane, svakog 11. avgusta služi se pomen Hajduk Veljku, s obzirom na preporuku Istorijskog instituta iz Beograda, koji je nakon dugotrajnih istraživanja  precizirao da je to tačan datum Hajduk Veljkove pogibije u odbrani Negotina od Turaka, 1813.godine.