U odnosu na zbir poena koji je Srbija imala pre tri odnosno četiri godine, kada je bila na poslednjem mestu, rezultati za 2016. su znatno povoljniji, jer je naša zemlja umesto na 35, sada na 24. poziciji u rangiranju zdravstvenih sistema Evrope.  I za 2016. godinu istraživanje pod nazivom European Health Consumer Index (EHCI), uradila je ekspertska organizacija sa sedištem u Švedskoj za potrebe Evropskog parlamenta

Na listi evropskih zdravstvenih sistema u izveštaju EHCI – Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (European Health Consumer Index) Srbija zauzima 24. poziciju. Naša država je ostvarila 116 bodova više nego 2015. godine, kada je bila na 30. mestu. Prema oceni istraživača European Health Consumer Index (EHCI) za napredak Srbije na pomenutoj listi za 2016. godinu zaslužni su, pre svega, efekti uvođenja novog informacionog sistema u zdravstvo, koji je uticao na bolju dostupnost zdravstvene zaštite, ali i na smanjenje lista i vremena čekanja. Ocenjivači EHCI su, ipak, konstatovali da ovaj sistem još nije implementiran u potpunosti, pa da zbog toga očekuju još bolje rezultate do kraja 2017. godine kada novi integrisani zdravstveni informacioni sistem (IZIS), treba da počne da radi u svom punom kapacitetu.

Podsećanja radi zdravstvo Srbije je dve godine zaredom, a reč je o 2012. i 2013. godini bilo na poslednjem, 35. mestu u Evropi u rangiranju zdravstvenih sistema, prema zvaničnim navodima istraživanja koja se sprovode za potrebe Evropskog parlamenta.

Za istraživanja pod nazivom European Health Consumer Index (EHCI), zadužena je inače ekspertska organizacija sa sedištem u Švedskoj.

U istraživanjima zdravstveni sistemi se rangiraju, uglavnom, u oko pedesetak tačaka, a najčešća područja su: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju, farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici i oblast prevencije.

Svojevremeno Srbija je negativne ocene dobijala zbog toga što pacijentima nisu bili dostupni elektronski recepti, što nisu imali mogućnost elektronskog zakazivanja pregleda, zbog čekanja dužeg od 21 dan za terapiju karcinoma i čekanja više od sedam dana za pregled skenerom, kao i čekanja na velike operacije - više od 90 dana. 

Zdravstveni sistem Srbije je ( 2012. i 2013. godine, na primer) negativne poene dobijao za veliku smrtnost od infarkta, smrt beba na rođenju, porast stope obolevanja od raka, neotkrivene slučajeve dijabetesa, kao i za bolničke infekcije izazvane otpornom bakterijom stafilokoka - čuvena MRSA infekcija.

Pozitivne ocene Srbija je dobijala, uglavnom, za vakcinaciju dece, zakonom uređena prava pacijenata i za uvid u medicinsku dokumentaciju.

Na listi zdravstvenih sistema, redovno je visokokotirana Holandija, a pri dnu lestvice su Rumunija, Crna Gora, Letonija, Poljska, Bugarska, a u tom društvu zemalja je, najčešće, i Srbija, koja im je „umakla“ minule godine, pa se tako našla na nešto višoj i povoljnijoj poziciji.