Osnovna škola „Branko Radičević“ sadržajnim programom „Moje pesme, moji snovi“ obeležila je svoj Dan i 34.godišnjicu postojanja.

Osnovna škola „Branko Radičević“, verna svojoj programskoj orijentaciji, i ovoga puta odlučila se da svojim sugrađanima igrom, pesmom i recitacijama na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku, omogući jedno nesvakidašnje muzičko putovanje. 

Ovoga puta inspiracija im je bio američki mjuzikl iz 1965. godine „Moje pesme, moji snovi“ reditelja Roberta Vajsa, nagrađenog sa pet Oskara, uključujući i onima za najbolji film i režiju.

Daleko od toga da je priča o fon Trapovima iz Vajsovog nagrađenog filma prekopirana i na sceni u Negotinu. Ona je samo bila ideja vodilja Eme Milošević-Anđelić za negotinske pesme i snove.

„Svako od nas ima svoju pesmu, svoje snove i to je upravo priča i ovog dana škole, jer svako dete ima svoje snove, a i mi nastavnici sa njima. Prosto smo želeli da moje i njihove snove pretočimo u jednu istu priču. Ispalo je vrlo slatko, simpatično. Uključen je veliki broj nastavnika i veliki broj dece, kao i uvek. Mnogo muzike, mnogo pesme, mnogo lepih kostima i scenografije“, kaže za ES portal nastavnica muzike i horovođa Ema Milošević-Anđelić.

U jednočasovnom programu, koji je naprosto oduševio sve prisutne u sali doma kulture „Stevan Mokranjac“, smenjivali su se plesači, recitatori, horisti, članovi sekcija stranih jezika, solisti... Svako od njih, od prvaka do osmaka, ostavio je u ovom muzičko-scenskom programu, karakterističnom za najmlađu negotinsku osnovnu školu, svoj  trag.

„Uveli smo pesme primerene dečjem uzrastu, Kolibrijeve, koji imaju jako lep album. To nam je bila inspiracija, a za đake od petog do osmog uzela sam nešto drugačiji tip pesama, od kojih svaka ima svoju priču i poruku“, priča nam Ema Milošević Anđelić.

Karakteristika ove škole je upravo veliki broj vokalnih solista u horu, pa ni na ovom Danu škole, nije bilo izuzetka.

„Veliki broj solista je izašao iz našeg hora, na koji sam ja vrlo ponosna, stigli su daleko, a neki su dostigli i svetske razmere. Za ove sadašnje soliste ne mogu ništa drugo da kažem nego da su fantastični, da jako lepo vladaju scenom. Meni je upravo to i cilj, jer kad postaviš dete na scenu ono dobije samopouzdanje, dal' je solista, dal' je član hora, ritmike... U ovom svetu komunikacija i javnih nastupa bilo kakve da je vrste, samopouzdanje je jako bitno za decu, toga najmanje ima u detinjstvu, a mi pokušavamo da im upravo ovakvim nastupima to nadomestimo“, ističe Ema Milošević Anđelić.

Priča se odvija oko devojčice Milice koja sanja divan san u kojoj putuje svetom mašte gde nema ni zla, ni rata, samo pesme i ljubavi. Originalna scenografija, maštoviti kostimi, uniformisani za hor, a posebno za svaku od plesnih tačaka, uz neizbežnu dimnu zavesu, koja je pomalo i smetala publici uz efektnu završnicu sa penom, zaokružila je i ovaj Dan škole, a nema sumnje da će koliko danas već početi da se priprema i naredni.

„U mojoj luckastoj glavi svašta se nešto rađa, već od septembra kreću novi snovi, a ovog puta su mi mnogo pomogle sve moje drage učiteljice i svi moji nastavnici. Ne mogu da se osvrnem na nekog posebno, jer je skoro svaka učiteljica dobila neko zaduženje, nastavnici stranih jezika, i nemačkog i engleskog. Mlade nastavnice srpskog jezika izuzetno su mi pomogle baš u tekstualnom delu, jer je i za njih to novo. One su bivši đaci i meni je čast što su oni nekad bili deo naših priča kao članovi hora, a sada su deo nastavničkog kolektiva“, rekla je za ES portal Ema Milošević Anđelić, nastavnica muzike.