Nekako izađosmo na kraj sa januarskim praznicima (Novom godinom i Božićem) kada se, kao po pravilu, na trpezu iznose đakonije, počev od tradicionalnih kuvanih jela, preko pečenja do torti i kolača. Za sve je trebalo izdvojiti čitavo malo bogatstvo. Taman kada nekako isplivasmo iz minusnih stanja i akcijskih kupovina na veliko – stižu nam novi praznici i nove muke – da uskladimo ono malo para, sa mnogo više toga što želimo da imamo

Naravno, prazniku se raduje i staro i mlado! Poslednjih decenija Vaskrs se kao i Božić slavi gotovo u svakom domaćinstvu, nezavisno od toga da li je reč o porodicama vernika ili ljudi koji proslavom ovih velikih datuma žele da očuvaju tradiciju i folklor kojim su obojeni dani vaskršnjih i svih drugih praznika iz crkvenog kalendara. Svaki od pomenutih ima svoja obeležja i simboliku, a zanimljivo je da se i ishrana prilagođava uslovima slavlja. Vaskršnji simbol je jaje. Ona se farbaju već danas, na Veliki četvrtak, a u nekim domaćinstvima se to čini na Veliki petak, što zavisi od kraja, verovanja i drugih faktora.

Na dan vaskrsenja Hristovog, na Vaskrs, trpeza se ne može zamisliti bez ofarbanih jaja, sezonske salate, jagnjećeg i prasećeg pečenja, kojim se tradicionalno stavlja tačka na višednevni post. Za sve što treba imati u kući potrebno je, zna se i mnogo para, kako bi se uz jelo, obezbedilo i piće, ali i slatke torte i kolači, bez kojih se prosto ne može zamisliti niti jedno slavlje domaćinski vazda nastrojenih Srba. Ove godine pravoslavci će Vaskrs praznovati 16. aprila, ali su neradni dani po Zakonu o državnim praznicima Veliki petak, sutra i drugi dan Vaskrsa, ponedeljak, 17. april. Ove godine najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život istovremeno će slaviti građani pravoslavne i katoličke veroispovesti.

Sa praznicima u rodni kraj stigli zemljaci na radu u zemljama EU

U zavičaj nam u susret praznicima stižu i zemljaci iz Nemačke, Austrije i drugih evropskih zemalja u kojima žive i rade, kako bi sa svojima, ukoliko imaju one iz najstarijih generacija, tzv. čuvare kućnog ognjišta, proveli nekoliko dana slaveći jedan od najradosnijih praznika koji se mnogo duže proslavlja tamo negde na zapadu nego kod nas u Srbiji, uprkos višegodišnjem pogrešnom uverenju da je to drugačije.

Zemljaci nam stižu u luksuznim vozilima, džipovima, uglavnom, pa su nam i inače zakrčene ulice sada u pravom malom saobraćajnom haosu. Slika je svakodnevna! Za to, naravno, nisu krivi vlasnici automobila, već vrlo čudno ustrojen režim saobraćaja i parkiranja u gradu Negotinu. Što kaže naš narod, da se čovek tu i tamo prekrsti sa obe ruke ! Sve se dešava po  sistemu „gde mesto vidiš – tu vozilo parkiraj“, pa se ona mogu videti i ispred ulaza u stambene zgrade u koje stanari ulaze prolazeći kao kroz čunjeve ne poligonu vožnje. 

Starosedeoci takođe ne odustaju od svojih vozila, tako da su ona više nego uobičajeno prisutna ne samo na ulicama, već i trotoarima, parkovskim površinama, rečju, svuda gde se može provući, pa makar i kroz iglene uši. Zbog svega toga, svi oni koji čeznu za bukom i gužvom velegrada sada mogu da puste mašti na volju i zamisle sebe na nekom drugom, upravo, takvom mestu.

Potrošačka groznica

Bilo bi sasvim lepo da zamisle i niže cene u lokalnim trgovinama iz kojih jedni iznose hranu u kolicima, po zapadnjačkom sistemu, a domaće stanovništvo u nekoliko kesa. Baš tako ! Jer, naši iz belog sveta došli su da potroše zarađeno ne pitajući šta košta, a to je uvek bilo mnogo manje nego tamo gde oni sada žive. U odnosu na naša domaća primanja, njihova su i deset puta veća. Prosečan srpski građanin sa prosečnom domaćom platom od 200 do 300 evra mora debelo da razmisli kako će da iskalkuliše kućne troškove (režiju) za ovaj mesec, ratu za kredit ili pokrivanje čeka izdatog na poček oko novogodišnjih praznika, a evo već sada stiže na realizaciju, kupovinu nekog poklona najmlađima na radost, uskršnju čokoladu, jaje ili čokoladnog zeca. Malo li je? 

S druge strane naši zemljaci, istovremeno i ovdašnji i tamošnji, imaju za sve što treba za kuću i praznovanje bar deset puta bolje uslove. Komotni su jer evri su i danas čudo! Još kada se upari hiljada sa hiljadom, trgovci u lokalnim trgovinama mogu zadovoljno da trljaju ruke. Promet je zagarantovan, a pazar iz dana u dan pred Praznik sve veći.

Dok male i velike trgovine rade punom parom, po odavno usvojenom modelu velikih dnevnih, sedmičnih i prazničnih akcija, prosečnom građaninu sa još prosečnijim primanjem ostaje da se presabire i pravi nove kombinacije. 

I tako, taman kada nekako isplivasmo iz minusnih stanja i zimskih akcijskih kupovina na veliko, posle januarskih praznika, Nove godine i Božića, stigoše nam novi i staviše nas na prave muke da uskladimo ono malo para, sa mnogo više SVEGA što bismo želeli da imamo i za vaskršnju trpezu i porodične radosti.