Velika i veoma očigledna kršenja aktuelnih zakona u oblasti medija su ponovo na delu. I pretprošle i prošle, a posebno ove godine poznavaoci struke i profesije novinara, prateći zbivanja po opštinama u vezi sa radom komisija i podelom sredstava medijima ne mogu da ostanu ravnodušni na odluke koje se donose u lokalnim sredinama

U mnogim gradovima u Srbiji u punom zamahu je donošenje odluka o raspodeli sredstava medijima kojima se kroz sufinansiranje projekata pomaže da održe kontinuitet rada, tačnije, da opstanu na tržištu. Igranka je prerasla u pravo zamešateljstvo jer je činjenica da u komisijama najčešće sede ljudi koji u njih ulaze po poznanstvu i prethodnim vezama što znači da su pripremljeni za proces „vrednovanja“ projekata i donošenja odluka o tome ko je zaslužio da bude korisnik dela sredstava lokalnih samouprava za finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa. Izveštaji i obrazloženja tih istih komisija u konačnoj verziji teško su razumljiva i samim članovima koji su zasedali i vrednovali projekte, od ove godine i zvanično, uz mogućnost skromne nadoknade lokalnih samouprava. Nije isključeno da neki od članova dobijaju i naknade na crno, a neki i obećanja da će im se pomagati kad god zatreba, bratski i kumovski, jer kada se može u politici, zašto ne bi moglo i u medijima? 

Ovaj korupcionaški kamenčić pred kojim članovi komisija ili zatvaraju oči ili ga svesno prihvataju u želji da zarade neki dinar je tek početak mnogo složenijih problema. Šta ne štima u ovom kolu nastalom tako što su skrojeni nekakvi zakoni da se iz kasa opština izdvajaju nekakva sredstva i njima se finansiraju mediji, naravno, uvek i po pravilu miljenici vlasti, oni čiji su predstavnici - vlasnici istaknuti stranački delatnici, a novinari u njima apsolutni poslušnici.

U opštinskim budžetima se prilikom njihovog krojenja odmerava i procenat sredstava koja će se, u skladu sa zakonom, ulagati i u sufinansiranje medijskih sadržaja, prema mogućnostima, naravno. Iako predviđena, ta sredstva za medije tavore na računima do nekog tamo meseca marta ili aprila, najčešće, jer se tada Srbija budi i tada se pokreće velika mašinerija lokalnih i republičkih konkursa, koja podrazumeva i lobiranje za pare, ne bi li se obezbedila kakva takva crkavica za rad! Ali ne treba se zavaravati. Crkavica ovde, crkavica tamo i prikupe se taman dovoljna sredstava da se jedan medij, kratkoročno održi u funkciji sa šačicom zaposlenih „medijskih eksperata“.

U Zakonu o javnom informisanju, u poglavlju  III SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA RADI OSTVARIVANJA JAVNOG INTERESA, koji počinje članom 17 o načinu obezbeđivanja i raspoređivanja sredstava i završava se članom 28 - Ostalim pravilima obezbeđivanja i raspodele sredstava, zakonodavac je utvrdio pravila za ovu, ispostavilo se, korupcionašku demokratsku raspodelu sredstava za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog intersa. Delom tih pravila bliže se definiše izbor i rad članova Komisija za sufinansiranje medijskih sadržaja. U fokusu ovog pisanja ostaje predlaganje članova i sukob interesa !  

Predlaganje članova ! Tu značajnu ulogu imaju profesionalna udruženja. Dakle, predstavnici opštinske administracije kojima je zapala briga raspisivanja konkursa, pa onda i izbor članova komisija bi po važećim pravilima trebalo da kontaktiraju UNS, NUNS, ANEM i druge profesionalne organizacije, u cilju predlaganja članova za komisije. Prema Zakonu o javnom informisanju , član 24 – ocenu projekata podnetih na konkurs, vrši stručna komisija od tri ili pet članova. U članu se između ostalog navodi da „ Članove stručne komisije iz stava 1 ovog člana imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs i to iz reda nezavisnih stručnjaka za medije i medijskih radnika koji nisu u sukobu interesa i ne obavljaju javnu funkciju.

Većina članova komisije iz stava 1 ovog člana imenuje se na predlog novinarskih i medijskih udruženja ukoliko takav predlog postoji i ukoliko predložena lica ispunjavaju zakonom predviđene uslove.“

Praksa potvrđuje da se najčešće zloupotrebljava zakonska mogućnost kandidovanja medijskih nezavisnih eksperata, imenovanjem grupica ljudi koji, uz potpis najodgovornijih prvaka lokalnih samouprava, završavaju poslove, preko tzv. formalnog jezgra nezavisnih medijskih ekseparata.

Sukob interesa ! Veoma sumnjiv izbor članova „stručnih komisija“ koji odlučuju kome će ići sredstva, predstavlja početak grubog kršenja konkursa za finansiranje medija na lokalu i definitivno podleže oštroj kritici i otvorenom pitanju gde je, kada i ko dao definiciju nezavisnog medijskog stručnjaka. Ko u Srbiji može da potpiše da je upravo N.N. lice stručnjak za medije, uz to i nezavisan? Ko garantuje o nečijoj stručnosti, gde je ona i kako definisana ? O nezavisnosti da ne govorimo. 

Dakle, izbor predstavnika stručnjaka za medije od strane lokalnih samouprava predstavlja početni impuls za brojne neregularnosti i nepravilnosti, iako je forme radi, pokriven transparentnošću. Lokalni čelnici se veoma retko odlučuju da u komisije pozovu doista proverene i politikom neobojene medijske radnike, o kojima preporuku daju profesionalna udruženja koja zapravo i imaju pravo i treba da ih predlažu. Udruženja su tokom ove tri godine, posebno ove, najčešće, ostajala po strani i to ne svojom voljom ! 

Zbog toga se verovatno ne bi događalo i događa da su pojedini članovi komisije bili u krajnje nego očiglednom sukobu interesa. Uprkos svim zalaganjima da se ovaj problem sistemski i precizno reši, on postaje sve očigledniji. Međutim, bez ozbiljne promene legislativnog okruženja za konkursno sufinansiranje javnog informisanja, koje će podrazumevati otvorenu raspravu i inkluzivan pristup, izgleda da nije moguće značajno unaprediti ovaj proces. Tkođe, i nepostojanje sankcija dovodi do toga da pojedine lokalne samouprave nesmetano krše zakon, a nažalost nije reč o usamljenim slučajevima.  

Sve o čemu ovde pišemo ima uporište i u publikaciji objavljenoj u okviru projekta “Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji – nadgledanje projektnog sufinansiranja medija”, kojeg su podržale Ambasada Velike Britanije i Ambasada Australije u Srbiji. 

Naime, za potrebe Koalicije novinarskih i medijskih udruženja, (Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija PU “Lokal pres”), “Belu knjigu” izradili su Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Centar za održive zajednice na osnovu podataka koje je prikupila Koalicija novinarskih i medijskih udruženja u okviru projekta “Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji – nadgledanje projektnog sufinansiranja“, sredinom 2016. godine. 

Međutim, nikakve bele knjige nisu doprinele poboljšanju situacije u ovoj oblasti. Naprotiv, korupcijama nikada kraja! Ne treba smetnuti s uma da se rad u komisijama od ove godine plaća skromno, doduše. Tako sada još očiglednije nego ranije jedni te isti „nezavisni eksperti“ obilaze srpsku parohiju uzduž i popreko, kako bi zaradili nešto para, a poznato je inače da medijskim, kao i drugim ekspertima, one vazda nedostaju. 

Činjenica je da se i u opštinama Borskog i Zaječarskog okruga za rad u komisijama biraju grupe od nekoliko osoba, koje u pojedinim lokalnim samoupravama dobijaju novac za svoje medije, a u drugim glume „eksperte“ za procenu vrednosti projekata. 

Nije potrebno zalaziti u tzv. analitičko novinarstvo da bi se stiglo do odgovora ko i kako ustoličava pojedince u Komisije za vrednovanje projekata i njihovo sufinansiranje.

Novinarska udruženja su već odavno saopštila da je opšte poznato da stručnoj javnosti  nepoznati medijski radnici često jesu članovi u komisijama u drugim lokalnim samoupravama i da su donosili sporne odluke o finansiranju podobnih medija, uključujući i one koji drastično i svakodnevno krše profesionalne i etičke norme.