Delovi nemačke ratne flote iz Drugog svetskog rata, potopljene po naredbi generala Valtera fon Štetnera u septembru 1944. godine, ponovo su se, zbog niskog vodostaja u donjem toku, pojavili na površini Dunava.

Na sredini Dunava, pored peščanog spruda, zbog niskog vodostaja, „vire“ vrh šlepa, ograda komandnog broda i jarboli, jednog od ratnih brodova nekada najmoćnije rečne flotile. Sa svakim izrazito niskim vodostajem, iz najmoćnije evropske reke izvire olupine iz Drugog svetskog rata, kao podsećanje na tajnu koju Dunav u svojim dubinama čuva više od 70 godina.

Baš na tom mestu, u sektoru Dunava od Mihajlovca do Prahova, Nemci su, između 5. i 7.septembra 1944. sami potopili 177  plovila Crnomorske flotile, povlačeći se iz Rusije pred Crvenom armijom. Operacija se zvala „Dunavski vilenjak“. 

Iako se poslednju deceniju najavljuje početak izvlačenja ovih olupina, nema ni nagoveštaja kada bi taj veliki i skup posao, zaista mogao i da počne. Evropska agencija za rekonstrukciju pripremila je svojevremeno projekat vađenja plovila, kojim je predviđeno da se iz Dunava, nizvodno od hidroelektrane „Đerdap dva“ izvuče najpre 12 potopljenih brodova. Taj projekat je deo master plana koji obuhvata razvoj plovnih puteva Srbije do 2025. godine.

Bilo je i nagoveštaja da bi problem potopljenih lađa mogao da bude rešen u okviru realizacije Koridora sedam na Dunavu, kojim se planiralo preusmeravanje železničkog i drumskog na jeftiniji rečni saobraćaj.

Sada se ponovo govori da bi Evropska unija mogla da ove godine ponovo pokrene aktivnosti koje bi dovele do toga da se konačno reši ovaj višedecenijiski problem.

Nije teško pogoditi da je nedostatak novca jedan od razloga zašto ova flotila još leži na dnu Dunava. Neke od ranijih procena ukazivale su da bi posao vađenja brodova mogao da košta i do 400 miliona dolara.

Nacističke olupine, od kojih su na nekim ostale i neeksplodirane mine, i inače otežavaju plovidbu na ovom delu Dunava, čak i u vreme visokog vodostaja. Zbog njih se plovidba odvija uskim kanalom, i to samo u jednom smeru. Na mimoilaženje, brodovi, zbog potopljenih nemačkih lađa na dnu, čekaju od 40 minuta do četiri časa, jer je u dužini od šest kilometara plovni put sužen na svega 50 metara.

Ovaj deo plovnog puta zbog potopljenih brodova na svim navigacionim kartama označen je belom bojom, što znači da brodovi plove u zoni neispitanog plovnog područja. Zvuči iznenađujuće, ali mnogi brodarci koji dolaze u ove vode nisu ni čuli za potopljene lađe.

Kako navode stručnjaci koji dobro poznaju ovaj sektor Dunava, izvlačenjem olupina nemačkih brodova obezbedila bi se sigurna plovidba nizvodno od hidroelektrane ”Đerdap dva” u dužini od oko pet kilometara.

Dok se to ne dogodi, kraj Prahova će i dalje vrebati opasnost zbog peščanih sprudova oko potopljenih brodova i neeksplodiranih mina, a iskusni lađari će i dalje manevrisati uskim prolazom, vodeći svoje lađe kroz još jednu priču o potopljenoj Crnomorskoj flotili, koja više od sedam decenija čeka da ponovo izroni na površinu.

foto: Suzana M.Jovanović