Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i dalje sadrži izvesne nedostatke i rizike korupcije, što bi trebalo da se se otkloni, ukazala je ponovo Agencija za borbu protiv korupcije u mišljenju koje je krajem godine dostavila Ministarstvu zdravlja.

Oni su primedbe na Nacrt zakona izneli već jednom tokom prošle godine, kada su takođe Zakon ocenili kao koruptivan. Udruženje “Doktori protiv korupcije” skreće pažnju na to da dopunski rad za lekare i stomatologe iz javnog sektora nije adekvatno rešen, što predstavlja veliki rizik korupcije.

Primedbe Agencije odnose se, pre svega, na davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti, prepuštanje ministru da značajna pitanja uredi svojim aktima, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama, upotrebu nepreciznih formulacija, te nepostojanje kriterijuma ili elemenata kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova raznih kolektivnih tela.

U mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije kaže se da novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti treba na adekvatan način da uredi oblast dopunskog rada, sa jasnim kriterijumima za dobijanje dozvole za taj rad, detaljnijim propisivanjem gde i pod kojim uslovima može da se obavlja, kao i preciznim regulisanjem uslova pod kojima zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini mogu da pružaju zdravstvene usluge u privatnim uslovima.

Čak je i premijerka Srbije Ana Brnabić priznala da se u poglavlju 23 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji kasni, posebno u delu sprovođenja Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije kao ključnom segmentu procesu evrointegracija. 

„Državni lekari u Srbiji stekli su pravo da dopunski rade u privatnom sektoru usvajanjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti u decembru 2005. kada je sadašnja “proevropska” opozicija, bila vlast. Još pre usvajanja zakon je izazvao lavinu kritika jer legalizuje konflikt interesa u javnoj službi, što je zakonski presedan. Lekari i stomatolozi su, naime, jedina kategorija zaposlenih u javnim službama kojima je zakonom omogućeno da rade i privatno u istoj delatnosti - kaže dr Karađinović i dodaje da je to kao kada bi sudija i tužilac imali pravo da posle radnog vremena budu konsultanti u advokatskim kancelarijama, kad bi carinik radio u privatnoj špediterskoj firmi, a novinari u privatnim, konkurentskim medijima.“ – rekao je dr Karađinović, udruženje „Doktori protiv korupcije“.

On takodje ističe da se to odražava kroz smanjenu produktivnost državnog sektora i dolazi do stvaranja veštačkih lista čekanja.

„Što su duže liste čekanja pre podne, privatna praksa posle radnog vremena  biće punija. Osnovni principi javnog zdravstva – jednakost, pravednost, dostupnost – padaju u vodu za većinu osiguranika koji ne mogu ponovo da plaćaju. Zatim, zatvara se tržište rada, jer isti ljudi rade na dva-tri mesta, što nezaposlenim mladim lekarima bitno smanjuje mogućnost dobijanja posla. Zaustavlja se razvoj zdravog privatnog sektora, jer znatan broj privatnih ordinacija parazitira na državnom sektoru prevođenjem pacijenata preko lekara koji rade dopunski kao konsultanti. „ - objašnjava dr Karađinović.