Pitanje koje se u moderno doba sve češće postavlja. Sloboda mišljenja je pod znakom pitanja. Sloboda govora takodje, a o slobodi medija i da ne govorimo.

Čim se toliko govori o svemu ovome, znači da je sve to diskutabilno. Možda je fora u tome što sloboda košta, a još veća fora je da li ona zapravo postoji?

I opet pitanje! Pitanje bez jasnog odgovora. Šta je to sloboda? Svojevoljno isticanje mišljenja, predočenje uverenja... Svog a ne tuđeg!

E sad, pa da li ima slobode? Da li jasno kažemo ono što mislimo, a onda to isto skupo platimo? Da li plaćamo grehe predaka ili smo sami po sebi osuđeni da slobodu kupujemo? Kao kreditiranje živimo umišljenu slobodu, a jezik nam je izvadjen, mozak zakržljao, oko vrata omča za buduće generacije. U tuđim rukama bič, a mi goli i u okovima poređani živimo tuđa naređenja. Kako da posle govorimo o slobodi?! Kako kada je u potpunosti osećamo, zar ne? Živimo tuđa uverenja, sa paukom u gaćama, kiflom u kesi, promajom u glavama i džepovima bezvrednih kovanica. Plačemo tuđe osmehe, gledamo tuđim zenicama i trošimo imaginacije hartija od po koji dinar. Plata nam je motivacija za bolje danas, a sutra ćemo se već snaći.

Nego...koliko beše košta ta sloboda, junačkog nam naroda!