Marko Vidojković, pisac, muzičar i novinar već godinama izaziva veliku pažnju širom Srbije i regiona,  što svojim romanima,  što komentarima. Gotovo uvek bez dlake na jeziku i svojstveno njemu,  ekskluzivno za Negotin i Negotince govori o svom najnovijem romanu i drugim društveno bitnim temama.

ES - Jedan si od najčitanijih pisaca u Srbiji, naročito, ako se uzme u obzir tvoje delo „ E baš Vam hvala!“ Da li si zadovoljan podatkom da je ovo tvoje delo čitala i ona nešto starija generacija?

Valja imati u vidu da i sam spadam u nešto stariju generaciju, ove godine punim 43. Dakle i moji čitaoci prethodnih romana su u međuvremenu omatorili, tako da im je sada uglavnom preko trideset godina. Trebalo bi da budem zadovoljan ako su moje delo čitali i oni mlađi od trideset godina, a ima ih. Poslednji roman posvećen je svima koji se sećaju Jugoslavije, ali i svima onima kojima se ne dopada sistem u kom danas živimo. Dakle, moju publiku ne određuju godine već stanje duha, pa tako na promocijama knjige mogu da vidim sve, od pionira i omladinaca, pa do penzionera. To me, naravno, čini srećnim.

ES - Kada možemo očekivati sledeću tvoju Knjigu?

Nisam lik koji štancuje knjigu godišnje, kako je to danas običaj kod tiražnih pisaca. Sve i da sedim i samo pišem romane, treba mi u proseku između dve i tri godine za sledeći. Dakle, moj novi roman možemo da očekujemo 2019. ili 2020. godine. Moram da poštujem sopstveni ritam stvaranja, jer mimo njega nema stvaranja.

ES - Konstantno si aktivan na društvenim mrežama, osim toga dosta putuješ,sviraš i promovišeš svoje delo. Da li i kada te može očekivati istočna Srbija, odnosno Negotin, gde imaš veliki broj onih koji prate svaki tvoji „korak“?

Čim se nađe neko ko će finansirati putne troškove i crkavicu od honorara, eto mene. Od sedamnaest dosadašnjih promocija, svega tri su bile budžetske, u KC Šabac, u podgoričkoj biblioteci i u Rijeci. Ostalo su organizovale nevladine organizacije, pabovi, kafane, pa čak i pojedinci. Jedini put kada sam bio u Negotinu, više se ni ne sećam kad je to bilo, buklvano pre deset godina recimo, sve je bilo zahvaljujući iscimavanju vaše sugrađanke Ane, a promocija je bila u folkoteci „Eros“, ako me pamćenje ne vara. Dakle, problemi s mojim promocijama predstavljaju tradiciju, a najviše trpe moji čitaoci i pratioci iz gradova u koje retko dolazim.

ES - Osim pomenutih aktivnosti, više si nego jasan u svojim političkim stavovima. Kako možeš da opišeš trenutnu političku situaciju u Srbiji?

Da citiram Branu Čečena, gosta u poslednjoj epizodi DLZ, nalazimo se u tunelu, a jedino svetlo koje u njemu može da se pojavi, jeste svetlo voza koji nam ide u susret.

ES - Medijska slika u Srbiji, u tri reči?

Mrak, cenzura i blato. Naravno, od ovoga postoje izuzeci, ali izuzeci su tu da potvrde ove tri reči.

ES - Kada će u Srbiji biti bolje?

Nama je već bilo bolje, ali nisam siguran da su to ljudi primetili. Period od petog oktobra do 2012. ipak je bio bolji u odsnosu na devedesete, a i u odnosu na nove devedesete, odnosno ovo u čemu živimo sad. Nismo samo mi krivi što je sve propalo, dosta je pomogla i velika ekonomska kriza iz 2008. , koja je gurnula ceo svet u provaliju, a kamo li nas. Dakle, da bi nam bilo bolje, prvo mora da se razmontira duboko kriminalizovan i korumpiran režim, čije su otrovne ćelije zarazile celo tkivo Srbije, pa čak i tad, bićemo u daleko lošijoj poziciji, nego 2012. , kada su došli na vlast. Očekujem neku vrstu raspleta do 2020. , samo ne znam baš kakvog.

ES - Negotinska Krajina je najpoznatija u Srbiji po velikom rasejanju stanovništva, što u druge gradove u Srbiji, a pretežno u inostranstvu. Kako zaustaviti odliv stanovništva iz ovih manjih sredina?

Nikako. Odliv je iz svih sredina. Možda se neko privremeno prelije u neki univerzitetski grad, pa kad završi studije zapali preko, da se više ne vrati. Oni koji ne studiraju, zapale i ranije. Tome nema leka. To je duh vremena u kom živimo, vremena masovnih migracija. Građani Hrvatske i pored toga što imaju posla i lepe plate, idu u zapadnu Evropu, po još veće plate. Mi ne bežimo zbog plata, mi bežimo kako bismo negde živeli život dostojan čoveka, pošto to u Srbiji nije moguće. To ne treba sprečavati, već se s tim treba pomiriti.

ES - Kada spomeneš Negotin, na šta te prvo asocira?

Na Hajduk Veljka. On, Petar Dobrnjac i Milenko Stojković spadaju u moje omiljene srpske junake iz doba Prvog srpskog ustanka, dakle cela ekipa istočno od Morave.

ES - Da li si za legalizaciju marihuane u Srbiji, zbog čega jesi odnosno nisi?

Jesam, zato što je marihuana živo biće, a mislim da je kretenski zabraniti živo biće, a još crnje je slati ljude u zatvor jer je uzgajaju ili koriste. Naravno, tu su i ekonomski i medicinski razlozi, ali ovo je zdravorazumski razlog. Uživaoci marihuane su najdiskriminisanija grupacija u ovoj zemlji, jer ih upravo država diskriminiše.

ES - U tri reči opisati sveštena lica u Srbiji?

Povlačim razliku između monaha, koje izuzetno poštujem i popova, koje bismo većinski mogli opisati sa sledeće tri reči: bahati, alavi i nadrkani.

ES - Za kraj intervjua, šta poručuješ Negotincima?

Dragi Negotinci, ako vam se ne dopada kako radi lokalna vlast, pobunite se. Niko drugi to neće uraditi umesto vas. Preuzmite kontrolu nad vašim životima i borite se za svoj grad, a samim tim i za Srbiju.