U živopisnom ambijentu porodičnog domaćinstva Živorada Stefanovića, nedaleko od Donjeg Milanovca, u Đerdapskoj klisuri, jedinstven vidikovac na Bregu, čuva tajnu o velikom srpskom dobrotvoru, uz poziv turistima da svrate i u Galariji na otvorenom provedu nezaboravne sate.

Na omiljenom mestu  jednog od najčuvenijih srpskih preduzetnika i najbogatijih ljudi na Balkanu 19. veka, Miše Anastasijevića,  za koga se govorilo da je sipao zlato iz rukava, iznad lokacije starog Donjeg Milanovca, potopljenog grada, u svoj svojoj lepoti i raskoši, već više od pedesetak godina se nalazi porodično domaćinstvo Živorada Stefanovića, energičnog čoveka, odličnog poznavaoca istorijskih prilika na ovim prostorima, posebno činjenica o mestu koje je pretvorio u pravi biser etno turizma, jedinstven na širem prostoru Istočne Srbije.

Putniku namerniku, posle srdačnog upoznavanja, ispričaće Žika,  nadahnuto, priču o najpoznatijem dunavskom kapetanu, Miši Anastasijeviću, koji je vreme provodio zagledan u moćni Dunav. Tako je ispraćao i dočekivao svoje drvene barke, natovarene solju i jelenskim rogovima, sa kojima je trgovao i stekao status najmoćnijeg srpskog i balkanskog trgovca 19. veka. Danas, posle skoro dva veka, posetioci iz čitavog sveta zastaju bez daha, na istom mestu, očarani lepotom prirode koja se raskošno šepuri prateći tok najmoćnije evropske reke. Kažu da je Kapetan Mišin breg, kako je porodica Stefanović nazvala ovu prirodnu oazu, mesto sa najlepšim pogledom na Dunav. Bregom, kojim caruju mir, tišina i cvrkut ptica , od Beograda udaljenog  nešto više od 180 km, dominira galerija na otvorenom sa više od 400 skulptura.

Živorad Stefanović, njihov autor, u ambijentu najlepšeg vidikovca u ovom delu Dunava, ne skriva, već sa ponosom ističe da je osnovnu motivaciju za umetničko stvaralaštvo drvenih skulptura našao u Miši Anastasijeviću kao čoveku, u njegovim drvenim barkama i vodama Dunava. „Otuda sam svoju Galeriju i nazvao ‚‚ Čovek drvo i voda, jer su to tri najznačajnije komponente, od rođenja do neminovnog večnog boravišta“. Ovu  galeriju je proteklih godina , posetilo više od 50 000 gostiju iz čitavog sveta, najviše sa prostora Nemačke, o čemu svedoče zapisi u tri knjige utisaka. I,  inače, oko 80% posetilaca Kapetan Mišinog brega su upravo stranci, a među njima su ovaj prostor razgledale i dve grupe turista sa Tajlanda, kao i jedna iz dalekog Japana.

Eko-etno na Dunavu

„Sagledavajući, u jednom trenutku, mogućnost stavljana intelektualnog potencijala u egzistencijalnu funkciju moja porodica je zaključila da na ovim prostorima treba započeti porodični biznis ali pre svega u oblasti eko i etno turizma“, priseća se naš sagovornik, Živorad Stefanović, 2003. godine kada je, baš na ovom mestu, sa koga puca pogled na Dunav, lepote Carske klisure i susednu Rumuniju,odlučio da svojim delom, uz pomoć porodice, kao čuvar istorije i tradicije, potvrdi vreme kroz vekove.“ Netaknuta priroda, sama lokacija i ukupni ambijent bile su osnovne pretpostavke za početak realizacije svojevrsnog koncepta eko turizma. Pri tom smo zaključili da ćemo biti autentični i da nećemo kopirati nikoga, da ćemo nesebično raditi,da ćemo ulagati 10 godina u oplemenjivanje prostora, a tek posle misliti na zaradu.

Priznajemo da se naš jedinstveni pristup do sada potvrđuje svakodnevno kroz prisustvo gostiju iz čitavog sveta. Kapetan Mišin breg, ovog trenutka, postaje jedna od nezaobilaznih turističkih destinacija na prostoru Đerdapa, Srbije ali i šire.Na ovoj lokaciji smo na hemiju potpuno zaboravili i imamo više od 400 stabala različitih neprskanih voćki. Težeći ka svojoj autentičnosti na drvenim daščicama poslužujemo pohovanu koprivu, koziji sir i proju od kukuruznog brašna samlevenog na potočari. Sastavni deo gastronomske ponude čine salate od sezonskih gljiva i povrća kao i jagnjeće i jareće pečenje. Gosti se obavezno poslužuju prirodnim miročkim medom i  „Stekovačom“, medovačom,  rakijom  od neprskanog voća i prirodnog meda, koja se na Kapetan Mišinom bregu proizvodi po drevnoj tehnologiji," kaže Živorad Stefanović koji je sa svojom porodicom, pre dve godine obeležio prvih deset godina bavljenja turizmom i Kapetan Mišinog brega u izdanju koje je u turističkoj ponudi Istočne Srbije. Tokom decenije Stefanovići su stekli veliki broj  prijatelja iz celog sveta. Zato su, u centralnom delu Brega, uradili putokaze sa daljinama do najvećih evropskih metropola. A onda su i posetioci, samoinicijativno, počeli da ispisuju mesta iz kojih ovde dolaze i udaljenost  u kilometrima.

Umetnička kolonija

Na Kapetan Mišinom bregu od pre nekoliko godina, tokom letnjih meseci, radi i Umetnička kolonija.  One se organizuju u drugoj polovini jula, a do sada su učestvovali stvaraoci iz Grčke, Bugarske, Rusije, naše i drugih zemalja. Oni su na Kapetan Mišinom bregu ostavili impozantan broj odličnih radova koji su deo stalne postavke zatvorene galerija. Ona je sa drugim posebnim lepotama ovog mesta u stalnoj turističkoj ponudi. Na ovom mestu pored likovnih stvaralaca, inspiraciju nalaze i brojni ljubitelji muzike.

Muzej vina na Kapetan Mišinom bregu

Povodom jubilarne desetogodišnjice Kapetan Mišinog brega, porodica Stefanović je 2013. godine otvorila jedinstven Muzej vina sa impozantnom zbirkom iz čitavog sveta. U Muzeju, koji je pobudio interesovanje gostiju zbog priče da se ulaz ne naplaćuje u ovom trenutku je izloženo više od 300 boca najboljih vina. "Ukoliko nemamo vino koje bi naši gosti želeli da vide, njima prepuštamo obavezu da nam ga nekom narednom prilikom donesu i tako obogate naš izbor. Za njih je to pravi mali izazov", kažu Stefanovići. 

"Naše goste posebno oduševljava princip samoposluživanja hrane na vlaškoj sofri. Iznesemo oko dvadesetak vrsta jela, obavezno pohovanu koprivu, proju, sir, razne vrste pita, grilovano povrće i pečurke, jagnjetinu, čorbu, salate,kolače....Naši gosti sami biraju šta će uzeti i probati, a sami biraju mesto gde će sedeti i uz cvrkut ptica i neverovatan pogled na božanstveni Dunav, uživati u hrani."

Ko je bio srpski dobrotvor – Kapetan Miša Anastasijević

Početkom 19. veka, na ostrvu Poreč, potopljenom sedamdesetih  godina proteklog veka zbog izgradnje Hidroelektrane „Đerdap“, rođen je jedan od najvećih srpskih dobročinitelja, trgovaca i privrednika,ali i humanista – Kapetan Miša Anastasijević. Miša je bio ličnost izuzetne inteligencije, seoski učitelj sa samo 12 godina i kasnije najčuveni srpski preduzetnik i jedan od najbogatijih ljudi na Balkanu toga doba. Bogatstvo koje je stekao vrednim radom je bilo ogromno. Imperija ovog velikana novije srpske istorije, na vrhuncu, 1866. godine imala je najmoćniju flotu na Dunavu, sa više od 10 000 ljudi, desetine magacina na Dunavu i Savi, najmanje 74 broda za prevoz soli,  imanja u Vlaškoj i Moldaviji. Jednog momenta imao je kapital vredan više od 3,5 miliona dukata, a u samoj gotovini, neverovatnih 1,5 miliona dukata. Bilo je to više para nego što su u to vreme iznosili budžeti 10 evropskih država.

Suvereno je, kao najveći prevoznik i trgovac solju na Balkanu, godinama vladao Dunavom i Savom.Zbog toga je Miša Anastasijević i dobio čin dunavskiog kapetana,  ukazom kneza Miloša Obrenovića 1833. godine, koji ga je kasnije, zbog političke nelojalnosti, proterao u  Rumuniju, gde je  1885. godine i umro u svojoj kući u Bukureštu. Da se njegovo bogatstvo u godinama progona istopilo govori i podatak da je u trenutku smti kod sebe  imao tek beznačajnu  svotu novca. Ovaj veliki čovek je deo svog bogatstva ostavio srpskom narodu između ostalog i sadašnju zgradu Rektorata u Beogradu. Rumunskom narodu je,ipak, ostavio mnogo više. U Kležanima, kod Bukurešta, u zadužbinarskoj crkvi i danas počiva balzamovano telo velikog srpskog dobrotvora. Humanost Miše Anastasijevića  izdvajila ga je kao svetli primer velikih Srba iz prošlosti, kome su se savremenici  divili, a potomci se njime dičili.