Poskupljenje jestivog ulja u prodaji uglavnom se pravda višom cenom suncokreta. U prodavnicama je, za sada, osetna tek blaga korekcija koštanja robe široke potrošnje, ali upućeni upozoravaju da bi građani mogli biti zatečeni novim cenovnicima, već početkom septembra. Ti nagoveštaji nisu bez osnova, s obzirom na povećanje cene električne energije koje kao po pravilu, a i prema iskustvima iz prethodnih godina, izaziva lančanu reakciju.

Strahovi građana od mogućeg povećanja cena robe široke potrošnje, a pre svega osnovnih životnih namirnica, su više nego opravdani. Na to upućuje iskustvo iz svih prethodnih godina, kada su cenovnici nivelisani odmah posle povećanja cene električne energije. Struja je u Srbiji nedavno poskupela, što znači da do početka septembra, a mnogo realnije do početka kalendarske jeseni, ima taman dovoljno vremena da se u skladu sa promenom cene osnovnog energentra, poveća vrednost koštanja i svega ostalog u prodavnicama robe široke potrošnje. Ovakva razmišljanja imaju pokriće u ceni jestivog suncokretovog ulja u Srbiji, koja je nedavno povećana za oko 25 odsto. Ova roba bez koje se ne može sada košta više od 130 dinara, a cene, zavisno od proizvođača, se kreću od 131. do 142 dinara za litar, negde su i više. Uljari o cenama ne govore javno i ne obrazlažu ovo povećanje, ali na pitanje zašto je ta namirnica drastično poskupela, kažu da je to bilo neizbežno, pišu srpski mediji.

Sirovina je, definitivno, glavni razlog poskupljenja. Prošle godine je bilo više ulja na tržištu, a sada ga, očigledno, nema dovoljno. Zalihe polako ali sigurno ističu, a to je uslovilo poskupljenje sirovine dok ne stigne novi rod. Uljari su prošle godine tonu suncokreta kupovali za 250 evra, a izgledi su da ove godine treba da izdvoje najmanje još stotinu evra više za nabavku jedne tone ove žitarice. Ukoliko se ima u vidu matematika, po kojoj je za proizvodnju litra ulja potrebno tri kilograma semena suncokreta, jasna je i računica kojom se uljari rukovode ovih dana.

Pred septembarsku tradicionalnu pripremu zaliha namirnica posebno pripremu zimnice, mnogi se jestivim uljem snabdevaju u većim trgovinskim lancima, s obzirom da su cene robnih marki zejtina na nivou prošlomesečnih, što znači u proseku za 10 do 15 dinara niže.

S prosečnih 11,3 litra po glavi stanovnika godišnje, Srbija inače slovi za lidera po potrošnji ulja u Evropi. U našoj zemlji 98,7 odsto ulja u trgovinama je suncokretovo. Veliki broj građana se sve učestalije opredeljuje za mast, koja je skoro upola jeftinija od ulja, a mnogi tvrde da je i zdravije koristiti je u redovnoj ishrani. Zbog toga je očigledno da će mast biti i sve zastupljenija namirnica u srpskim domaćinstvima.

I dok čekamo nenajavljene, ali izvesno, nove više cene robe široke potrošnje, spremanje  zimnice za predstojeću jesen i zimu, ostaje pod znakom pitanja. Cena paprike, paradajza, krastavaca i svega onoga čime punimo police naših ostava ne posustaju i naprotiv sve su više. Proizvođači se pravdaju skupom proizvodnjom i jako lošom godinom koja im je u vidu dugotrajne suše desetkovala rod. Iako smo ove godine na trpezi tokom avgusta učestalo imali lubenicu i dinju, ovo omiljeno povrće, čija sezona i inače prolazi, sada je sve manje zastupljeno na kućnom meniju. Delom i zbog cena bostana, jer za kilogram lubenice sada valja izdvojiti 40 dinara, a za dinju stotinu dinara po kilogramu.  

Iznenađenja nam stižu i iz knjižara u kojima je školski pribor raznovrstan ali po pravilu skup, u odnosu na primanja u Srbiji. Sa dva školarca, na primer, uoči početka nove školske godine, evo još jednog domaćeg zadatka za roditelje: kako da otprate cene!?

Kreditna zaduženja, čekovi i plaćanje na odloženo su očigledna neminovnost prosečne srpske porodice.