Iako nije toliko zahvalno porediti različite, termine, sfere ili generalno različite stvari, ipak je korisno prikazati realnu sliku funkcionisanja, kvalitetnog i nekvalitetnog. U ovom zanimljivom poređenju, uzeti su transparentni podaci  evropskog fudbalskog giganta, FK Bajern iz Minhena i naše Republike Srbije.

Već dugi niz godina, svedoci smo potpunog uzvišenja FK Bajerna, kada su u pitanju sportski uspesi. Godinama unazad dominira u nemačkoj Bundesligi, na evropskoj sceni svake godine je u samom vrhu, ređaju se titule...Dakle, u sportskom smislu sve funkcioniše gotovo savršeno. Nije samo sportski uspeh ono čime ima da se podiči ovaj sportski lider, FK Bajern savršeno funkcioniše i na marketinškom planu. FK Bajern je brend koji skupo naplaćuje svoje ime, svoj logo, svoje učešće i spada u kremlj svetskih fudbalskih klubova koji iz godine u godinu ime sve veće prihode. Zanimljiva konstatacija je da je FK Bajern u periodu od nešto više od 8 godina, više nego duplirao svoje prihode. Na kraju fudbalske sezone 2005/2006 prihodi su bili odličnih 204.700.000 evra, da bi na kraju ove godine iznosili 528.700.000 evra! Kada se ovom podatku doda da je dobit pre poreza, u odnosu na prošlu godinu iznosio 25,9 miliona evra a nakon oporezivanja iznosi 16,5 miliona evra. Malo li je?! Odlično vođena marketinška strategija i kada se tome doda i fascinantno funkcionisanje u svim sferama kluba, FK Bajern se može pohvaliti odličnim godišnjim prihodima, što nije reč kada je naša država u pitanju.

Sa druge strane, Republika Srbija ima svoj nesvakidašnji rast ali u negativnom kontekstu, naša država ima kontinuitet rasta dugovanja iz sekunda u sekund! Ekonomija i marketinška strategija na očigled svih nas i nije jača strana Republike Srbije. Ono što je sigurno da iz godine u godinu javni dugovi abnormalno rastu i pitanje je kada će im doći kraj. U sakupljenim i obrađenim podacima o javnom dugovanju Srbije iz perioda od 2006 do danas, nema optimističkih nagoveštaja niti nekih slutnji ka boljem bilansu u narednom periodu. Šta više, dugovanja Srbije danas iznose 22,2 milijarde evra, što je 12,9 milijarde evra više nego 2006. godine, kada je dugovanje bilo 9,3 milijarde evra! Zapanjujući podaci ne idu nama u prilog, jer se u ovom relativno kratkom vremenskom periodu javni dug drastično povećao, za više od polovine duga koji je je bio aktuelan 2006. godine. Najmanji javni dug koji je Srbija imala iznosio je 8,8 milijarde evra na kraju 2008. godine. Današnje dugovanje dostiglo je 67,9% bruto domaćeg proizvoda(BDP), što je mnogo više od zakonom dozvoljenog. Bruto domaćeg proizvoda iz 2013. godine iznosio je 34.2 milijarde evra što je za dve milijarde evra više od 2012. godine, ali je javni dug iz 2012. manji za skoro tri milijarde evra. Dakle, blagi porast BDP-a nije uslovio manja zaduženja, šta više dug je ponovo narastao. Kao što je već, gore navedeno u tekstu, ekonomija nam je u stalnom padu a marketing na veoma niskim lestvicama. Razlog za to treba tražiti u političkom, ekonomskom i strateškom smislu. Primer dobre politike i upravljanja jednim kolektivom jeste upravo FK Bajern, koji svojom marketing kampanjom brendira sebe i svoje ime, a svoj kvalitet na sportskim terenima pretvara u zaradu i tako dugi niz godina opstaje na vrhu. Dok taj fudbalski klub stalno ekonomski raste, Republika Srbija ne samo da stagnira, već ulazi u zakonom zabranjenu zonu dugovanja, svoje prirodne potencijale ne koristi, svoju privredu zapostavlja i gasi.

Tačno je da se prihodi FK Bajerna odražavaju u milionima evra za razliku od milijardi koje Srbija dobija, ali ekonomičnost i profit je ipak na strani Nemačkog velikana. FK Bajern iz Minhena je u  odnosu na prošlu godinu zaradio približno 100 miliona evra, dok se naša država zadužila više od dve milijarde evra. Statistički podaci, baš kao i slike, govore više od 1000 reči. Minhenski fudbalski klub očigledno ima odličnu “računicu”, koja se ogleda u sledećim izvorima prihoda u milionima evra: sponzori i licence (117,7), prihodi sa utakmica od prodaje karata (140,8), TV prava (54,9), transferi igrača (41,2), prihodi od prodaje suvenira (105,2), privredna društva u kojima Bajern ima učešće (48,7) i ostalo (20,2). Mnogo prihoda i odlična dobit, pre poreza 25,9 miliona evra i 16,5 nakon oporezivanja. O ovome Srbija mašta... a i mi sa njom. San će potrajati ako se nešto ne preduzme, a bojazan ostaje u mogućim novim zaduženjima.