Nelegalnima papren porez?
Autor Jovanka StanojevićProšle nedelje u Privrednoj komori Srbije počela je javna rasprava o Nacrtu Zakona o ozakonjenju objekata. Prema novopredloženim zakonskim propisima, za objekte koji ne budu mogli da se legalizuju ili sruše, vlasnici će morati da plaćaju drastično veći porez od onih za koje postoje papiri. U ovu grupu spadaju kuće, stanovi ili pomoćni objekti za koje su odbijeni zahtevi za legalizaciju ili njihovi vlasnici nisu ni pokušali da ih ozakone.
U Privrednoj komori Srbije nedavno je otvorena javna rasprava o Nacrtu Zakona o ozakonjenju objekata i tada je najavljeno da svoje primedbe i predloge na pomenuti Nacrt, mogu da prilože svi zainteresovani građani, pravna i fizička lica, do sredine oktobra.
Već prvi uvid u Nacrt Zakona o ozakonjenju objekata koji je kao i njegova prezentacija i forma naslovne strane izveštaja o zatečenom stanju izložen ( radi preuzimanja) na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije: http://www.mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/nacrt-zakon-o-ozakonjenju-objekata otvara pitanja od kojih izdvajamo tek neka za koja smatramo da su najinteresantnija.
1. Dakle, među pitanjima koja nisu do kraja definisana je način na koji će se dokazivati pravo svojine na objektu ili zemljištu ispod njega.
Zbog toga u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture razmišljaju da se prihvati jedna vrsta održaja, svojina stečena višedecenijskim korišćenjem, a to pravo bi se dokazivalo u upravnom sporu.
U objašnjenju za ovakvu mogućnost najavljenu iz resornog ministarstva se navodi da „ iako Evropska povelja o ljudskim pravima predviđa da se svaka svojina dokazuje u sudskom sporu, naši mnogi zakoni predviđaju da se u upravnom postupku utvrđuje ovo pravo. Kada je reč o objektima koji neće biti ozakonjeni, ali i ne mogu da se sruše, verovatno će se plaćati - veći porez na imovinu“.
2. Saznajemo iz dostupnih materijala za raspravu da predmet ozakonjenja neće biti oni objekti koji su odbijeni po nekom od ranijih zakona o legalizaciji.
Reč je o stanovima u višespratnicama ili objektima čije bi rušenje ugrozilo susedne objekte i zbog toga se razmišlja o uvođenju obaveze plaćanja većeg poreza na imovinu. U ministarstvu su prihvatili princip da predmet ozakonjenja mogu biti samo objekti koji su vidljivi na satelitskom snimku, a ti snimci će naknadno biti pribavljeni, kao što smo već pisali u prethodnom tekstu na portalu East Side.
3. Po pitanju spratnosti, ako postoje planska dokumenta koja je difinišu, prihvataće se maksimalno odstupanje za dva sprata. Na primer, ako je predviđeno prizmelje, sprat i potkrovlje, u razmatranje će ući najviše prizemlje, tri sprata i potkrovlje. Za područja koja nemaju planska dokumenta, zakonodavac će prihvatati najviše četiri sprata, odnosno tri sprata i potkrovlje.
4. Pitanje ozakonjenja objekata građenih na zemljištu nepogodnom za gradnju, je jedno od pitanja koje zahteva dodatno objašnjenje. Iako se predviđa da neće biti moguće ozakoniti, između ostalog, objekte građene na zemljištu nepogodnom za gradnju, navode se i mogući izuzeci. U tom slučaju, zadatak je vlasnika, da o svom trošku, u roku od 30 dana dokaže da je građevina sigurna i stabilna.
5. Ozakonjenje neće biti moguće u slučaju da su kuće, zgrade ili hale građeni od nebezbednog materijala. U ovom slučaju nadležni za poslove legalizacije, odnosno ozakonjenja, treba da dokažu da je materijal nestabilan i nesiguran.
Ovog puta, kako je već isticano, građani koji su podneli zahteve za legalizaciju po ranijim zakonima, ne moraju ponovo da se prijavljuju. Ne moraju ni oni koji nisu, jer će do njih doći sami građevinski inspektori u narednih šest meseci. Ali građani koji su iskoristili takozvanu katastarsku legalizaciju, jedina su kategorija koja sama bira hoće li i ovako ozakoniti svoje kvadrate.
Da znamo šta imamo
„Zakon o ozakonjenju objekata mora dati rezultat u narednih šest meseci i treba da omogući da država konačno zna šta ima na svojoj teritoriji, ali i da svi oni koji su nelegalno gradili objekte, bilo da su fizička ili pravna lica, imaju dokument koji im omogućava da ti objekti mogu normalno da se koriste u narednom periodu“ - istakla je Zorana Mihajlović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prilikom otvaranja javne rasprave u Privrednoj komori Srbije, prošle sedmice. Predsednik PKS Marko Čadež je rekao da će novi zakon imati pozitivne efekte na privredu - smanjenje sive ekonomije, uvođenja reda i razvoj tržišta nekretnina, građevinarstva i građevinskih materijala, kao i omogućavanje potpune primene Zakona o planiranju i izgradnji.
Umesto zaključka
Zvanični podaci ukazuju da je jedna trećina svih objekata u Srbiji nelegalna a od ukupnog broja nezakonito izgrađenih objekata porodične kuće i stanovi čine 80 procenata. Novim zakonskim rešenjem predviđeno je ozakonjenje preko 1,5 milion objekata na teritoriji Republike Srbije.