Očigledno je da je u Srbiji konkurencija među bankama velika, ali budući da skoro svaka treća banka beleži gubitke, neosporivo je da ih ima previše na tržištu.

Po rečima predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zorana Petrovića 2016. godina će predstavljati izazov za bankarski sektor, jer na BDP od 33 do 34 milijardi evra dolazi 29-30 banaka, a povraćaj uloženog kapitala je izuzetno nizak.

Zbog toga se u 2016. godini može očekivati nastavak trenda smanjenja broja zaposlenih i filijala, kako bi se napravio boljitak i povećala efikasnost, kao i dalja konsolidacija bankarskog sektora.

Dosta se radi i na nastavku rešavanja nenaplativih kredita, za koje Petrović ističe da se ne može očekivati sistemsko rešenje u vidu dolaska treće strane koja će preuzeti problem, već je rešenje u pojedinačnim aktivnostima i naporima svake banke.

Referentna kamata NBS, Belibor i medjubankarske kamatne stope koje su se u prethodnih godinu dana prepolovile, su po Petroviću posledica veoma niske kamate Evropske centralne banke, ali i dešavanja u SAD-u, pa će tempo kojim će se  menjati osnovna kamata zavisti od odluke američkog FED-a.

Da bi se održale niske kamate na dinarske kredite, Petrović naglašava da je neophodan nastavak reformi i rast ekonomije.