Na strategiji, koja bi trebalo da obuhvati  sve delatnosti komunalnih preduzeća i da definiše na koji način će biti sprovedena reorganizacija, radiće se do septembra 2015. godine, najavljeno iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

Kako bi se izbegle zamke brze privatizacije, radnoj grupi, dat je nešto duži rok za sagledavanje svih aspekata funkcionisanja i rada u okviru priprema za transformaciju javnih komunalnih preduzeća u Srbiji. Važno je, naglašavaju između ostalog u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, da se pre privatizacije ustanovi politika cena u javnim komunalnim preduzećima, ali i da se lokalne samouprave osposobe kako bi mogle da koriste fondove EU namenjene Srbiji.

Strategija za transformaciju javnih komunalnih preduzeća biće završena do septembra sledeće godine, najavio je Luka Andrić, državni sekretar za ekonomiju i privatizaciju, na skupu u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština, održanom u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju.

Prema dostupnim informacijama "strategija bi trebalo da obuhvati sve delatnosti komunalnih preduzeća i da definiše na koji način će biti sprovedena reorganizacija, budući da još nije poznato koji od vidova privatizacije mogu biti primenjeni u javnim preduzećima. Kao najveće mane u aktuelnom poslovanju  javnih komunalnih preduzeća u Srbiji navode se neefikasan rad, zastarela oprema, pad obima i kvaliteta usluga, ali i uticaj politike u rukovođenju i organizaciji, kao i neusaglašenost preduzeća sa standardima za zaštitu životne sredine."

Činjenice govore, da država poslednjih godina nije ni pokušala da profesionalizuje rad javnih komunalnih preduzeća zbog čega su ona i dalje neefikasna, kao i da većina njih, zbog toga, predstavlja veliko opterećenje za budžet. Promena vlasništva je jedno od rešenja za dosadašnje propuste, po ugledu na svetske trendove privatizacije svih preduzeća, uključujući i komunalne službe. "Kod nas je javni dug dostigao 23 milijarde i predstavlja veliko opterećenje za državu pa se došlo do zaključka da preduzeća koja ne mogu da doprinose i pune budžet idu u privatizaciju. Za Srbiju je važno da uči na iskustvima zemalja u okruženju da ne bi ponavljala greške svojih suseda. Nažalost, Srbija ne može slepo da primenjuje primere bogatih evropskih zemalja, ali je veoma bitno da lokalne samouprave učine mnogo toga da se postigne efikasnost u javnom sektoru. Naravno ta preduzeća neće postići tržišni nivo poslovanja i neku dobit, ali postoji prostor da bude bolje“, kaže Dušan Marković, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u odgovoru na pitanje kako da se izbegne  zamka brze privatizacije javnih i javno komunalnih preduzeća u Srbiji i da se podigne njihova efikasnost u trenutku ekonomske krize. 

Srbija ima 483 registrovana preduzeća za oblast stambeno-komunalne delatnosti, a u njima je zaposleno oko 30.000 ljudi, ili 3,7 procenata od ukupnog broja zaposlenih u Republici.